Andrej Iljič Fursov: Rusija će uvek biti uz Srbe

Ruski istoričar i filozof, direktor Instituta za sistemsku i stratešku analizu Andrej Iljič Fursov boravio je u Srbiji na poziv Instituta za evropske studije i održao seriju predavanja u Beogradu i Novom Sadu na temu aktuelnih svetskih zbivanja i epohalnih istorijskih promena kojima svedočimo.

Ono što se bez sumnje može potcrtati, smatra Fursov, jeste da se pax americana neminovno kruni, te da Amerikanci "nisu bili spremni za rat sa Rusijom".

Iz dana u dan, poraz Zapada u Ukrajini čini se sve neminovnijim. Da li vidite bilo kakav prostor za sporazum Rusije sa Zapadom, po okončanju ovog sukoba, mogućnost za neku "novu Jaltu"?

Istorija ima nepredvidivu ćud. Do ovog trenutka, ne vidim prostor za bilo kakvu novu Jaltu, ili bilo kakav sličan sporazum između Rusije i Zapada, ali to ne znači da se takva mogućnost neće pojaviti u naredna dva ili tri meseca. Vidimo kako se situaciju u svetu menja munjevitom brzinom. Pogledajte samo Bliski istok.

Izneli ste nekoliko puta predviđanje da će se po završetku sukoba u Ukrajini novi front Zapada prema Rusiji otvoriti u Centralnoj Aziji. Kako stoje ruski interesi u ovom regionu, naročito pošto određeni zapadni mediji seire nad svakom mogućnošću udaljavanja Rusije i, u prvom redu, Kazahstana?

Ruski interesi u CentralnojAziji su stabilno osigurani.

Podsetio bih vašu publiku na etapu koja je u istoriji poznata pod imenom "velika igra". Taj naziv "velika igra" skovao je (britanski) pukovnik Konoli, nekih pedeset godina pre Radijarda Kiplinga kome se obično pripisuje da je kumovao ovom istorijskom procesu.

Učesnici stare "velike igre" bili su Ruska i Britanska imperija. Danas je situacija mnogo komplikovanija u novoj "velikoj igri". Pored Rusije i Velike Britanije, tu su i Sjedinjene Američke Države, Iran, Turska, Kina, pa čak i Indija i Pakistan. Tu su i transnacionalne kompanije i kriminalni sindikati.

Siguran sam da će u trenutku ruske pobede na ukrajinskom frontu naši zapadni "partneri" stvoriti probleme u Centralnoj Aziji. Amerikanci su već premestili tri grupe pakistanskih talibana u severni Avganistan. Problem je što, za razliku od avganistanskih talibana koje interesuje samo Avganistan, pakistanske talibane interesuje da preduzmu džihad u čitavoj Centralnoj Aziji. Oni su pesnica Anglosaksonaca usmerena protiv Rusije.

U tom pogledu, najranjaviji je Turkmenistan. Turkmenistansku granicu ne brani turkmenistanska vojska, već Uzbeci, a uzbečki odredi su mnogo slabiji od pakistanskih talibana. Sledeći veliki problem za Rusiju je Centralna Azija.

Ali, u svemu tome postoji jedna dobra vest. To ne bi bio problem samo za Rusiju, već i za Kinu. Interesi Kine i Rusije se tu potpuno poklapaju, i nikako ni jednima, a ni drugima, nije u interesu destabilizacija regiona.

Spomenuli ste Konolija koji je izgubio život u Buhari. Umro je za Imperiju. I 19. vek je bio vreme velikih britanskih imperijalista, kao što su Sesil Rouds i Alfred Milner. Posle njih, desio se prenos moći od Britanije prema Americi, ali čak ni u ono vreme Angloamerikanci nisu bili sposobni da sprovedu velike projekte kao što je pruga Kejp-Kairo. Da li su za to sposobni današnji imperijalisti, koji ratuju protiv sopstvenog naroda, sopstvenih kanona i civilizacije?

Da, sudbina (Artura) Konolija je zaista zanimljiva. On je poslat u Buharu da spasi jednog britanskog oficira, svog kolegu, koga je emir Buhare uhapsio. Međutim, buharski emir je uhapsio i Konolija, i bacio ga u zindan, čekajući vesti iz Avganistana. Kada je saznao da su Avganistanci pobedili Engleze, ubio ih je obojicu.

No, znate, kao što se pokazuje na Konoliju, veliki projekti, projekti imperijalista, ne zavise samo od onih koji su za kormilom, već i od onih koji pružaju otpor. Ako pažljivo čitamo Klausa Švaba, vidimo da je uplašen. Prvo, uplašen je od otpora običnog stanovništa. Drugo, njemu je vreme neprijatelj, pa zahteva što brži prelazak na poredak "nove normalnosti". Treći strah mu se već obistinio, jer je sam rekao da njegovi projekti ne mogu biti privedeni kraju, ako jedna od velikih sila, dakle Rusija, Kina ili Amerika, istupe iz sprovođenja plana.

Ameriku su vratili na kolosek zbacivanjem Trampa, ali je Amerika sada na ivici građanskog rata. Kina igra sopstvenu igru, a Rusija je od februara 2022. van Švabove igre.

Mada, situacija nije tako crno-bela. Na primer, Rusija se opire globalizaciji, ali pristaje na mantru o zelenim politikama. Za Kinu važi isto. No, to je odlika ovih velikih prelaznih istorijskih etapa. Novo i staro su međusobno isprepleteni, i teško je razumeti šta je nova supstanca u staroj formi, i obrnuto.

Govorite o Rusiji, Kini i Americi, a vidite li Evropu kao igrača od značaja u svim tim velikim igrama koje tek slede, ili čak možda prostor za evropsko oslobađanje od američkog uticaja?

Ne, Zapadna Evropa je osuđena da od nekadašnjeg jezgra postane poluperiferija svetskog sistema. Anglosaksonci nastoje da ubiju evropsku srednju klasu, i nije slučajno da su Britanci napustili Evropsku uniju. Dvadesete godine ovog veka biće posvećene ubijanju srednje klase Zapadne Evrope. Nakon toga, glavno će pitanje biti čija će srednja klasa biti uništena naredna. Ta društva, koja planiraju oni o kojima smo pričali, zapravo su društva koja sociolozi nazivaju "društvima 80-20". Zašto? Zato što ih čini 20 odsto bogatih i 80 odsto siromašnih. Srednja klasa je luksuz vezan za jedan veoma kratak istorijski period.

Znate, Hemingvej je napisao jednu priču koja se zove "Kratki srećni život Frensisa Makombera". Tako sam ja jedan članak nazvao "Kratki srećni život srednje klase". Srednja klasa je postojala pedeset, šezdeset, sedamdeset godina, ali sa stanovišta visoke klase u poznom kapitalizmu, ona ne sme da postoji.

Tako će pitanje naredne decenije ovog veka biti čija će srednja klasa sledeća biti uništena. Izbor će biti između kineske i američke srednje klase, ali mislim da će biti izabrana američka srednja klasa. Kinezi su dokazili da mogu efikasno da kontrolišu svoju populaciju, za razliku od Amerikanaca. Amerikanci su naoružani, Amerikanci su neobuzdaniji. Mislim da će ljudi koje nazivamo Demokratskom partijom baciti ljude kao što su oni u pokretu "Crni životi vrede" i srodnim organizacijama na belce. Biće to građanski rat, a rezultat će biti taj da će svi biti siromašni, i crni i beli.

Da li ste saglasni sa teoretičarima i istoričarima sa Zapada, kao što je Endrju Bačević, a koji tvrde da Amerika nema nikakvu zaslugu za raspad SSSR-a, već da se radilo o jednom procesu koji je iznutra doveo do raspada?

Nestanak SSSR-a je komplikovanija priča, i od one da ga je Amerika srušila, i od one da je smrt došla iznutra.

Krajem šezdesetih godina dvadesetog veka, u SSSR-u se okupila grupa ljudi koji su verovali da Sovjetski Savez treba da se integriše u zapadni kapitalistički sistem. Pošto je Sovjetski Savez bio supersila, verovali su da će biti prihvaćeni kao jednaki. Želeli su još i da svoju moć konvertuju u bogatstvo, imetak. Ali, da bi to uradili, bilo im je potrebno da budu integrisani u svetsko tržište.

Sa druge strane, Zapad nije mogao da uništi SSSR bez podrške ovih ljudi. Obično kažem, ni stotinu idiota kakav je bio Gorbačov ne bi moglo da uništi Sovjetski Savez. Bio je to zadatak pojedinih grupa koje su želele da postanu deo kapitalističkog sistema na Zapadu. Ali nisu razumeli da u tom sistemu neće biti tretirani kao jednaki od strane ovih ljudi koji su kontrolisali svet već 300 godina.

Amerikanci nisu želeli da unište SSSR, ali su Britanci, Kinezi i od 1990. Nemci to želeli. Bio je to sukob između Amerikanaca, kojima je bila potrebna neprijateljska figura SSSR-a, ali oslabljenog, i Britanaca. Britanci su šezdesetih formirali svoje nevidljivo finansijsko carstvo, i želeli su državu koja bi bila instrument njihovog finansijskog sistema. To je trebalo da bude Kina, ali da bi to bilo moguće, bilo je potrebno da SSSR nestane. Tako da su razne grupe imale interes da SSSR nestane.

Dogodine slede izbori u Americi. Vidite li Donalda Trampa, ili nekog drugog američkog kandidata, kao figuru koja je spremna da Ameriku "odlepi" od ideje o američkoj izuzetnosti, i pripremi Ameriku da bude jedan od aktera u novom multipolarnom svetu?

Ne treba isključiti mogućnost da do jeseni 2024. godine Bajden, ili neko drugi ko bi bio na njegovom položaju, proglasi vandredno stanje. Time bi izbori bili odloženi na neodređeno. Takođe, neki krugovi zahtevaju od Bajdena da proglasi vanredno stanje pod izgovorom klimatske krize. Pandemija kovida, ili nekog drugog virusa, može trajati nekoliko godina, maksimalno, ali ove klimatske promene, ove antropogenetske klimatske krize mogu potrajati decenijama.

Cela situacija u svetu se može nazvati epohom nesigurne ravnoteže. Dovoljno je, kao na terazijama, da jedan leptir sleti na jedno mesto, i da poremeti sve odnose. Vrlo je teško imati bilo kakve prognoze, naročito danas, kada je svet u katastrofalnom stanju.

Imate li, za kraj, neku poruku za naše čitaoce?

Srpskoj braći bih rekao ono što uvek kažem i Rusima. Srbi treba da ostanu Srbi. Treba da pamte da su Srbi i Rusi stvarni pobednici Drugog svetskog rata, i da će Rusi uvek biti na srpskoj strani.