Nacionalni suverenitet i socijalna pravda
Što pre Srbija smogne snage da se priključi Novom svetu, ponosno i bez ostatka nastavi da razvija svoje bratske odnose sa Rusijom i oslobodi se navedenih okova i zabluda, korist za srpski narod će biti veća
Dva pojma u naslovu predstavljaju geslo Međunarodnog komiteta "Slobodan Milošević", kao osnovni principi delatnosti Slobodana Miloševića, odnosno Srbije u njegovo vreme.
Zašto je Srbija devedesetih bila glavna meta i žrtva zapadne agresije? Zato što su hteli da unište humanističke duhovno-moralne principe slobodnog sveta i – njihove nosioce. Stoga su im se na putu našle, i zato su pokrenuli rat, najpre protiv istorijske Srbije, odnosno Jugoslavije, a zatim protiv istorijske Rusije, odnosno SSSR. I da ponovimo: Srbija rat nije izgubila, a Rusija će da pobedi.
Ugledajući se na Srbiju i hrabro braneći svoje duhovno-moralne vrednosti, a u političkom smislu principe nacionalnog suvereniteta i socijalne pravde, Rusija i Kina su stvorile Novi svet koji karakterišu novi pojmovi i novi odnosi: pravedni multipolarni sistem, zajednička budućnost čovečanstva, svetska većina, BRIKS, ŠOS, Velika Evroazija...
Slobodan Milošević je srušen sa vlasti ogromnom koordiniranom hibridnom ofanzivom zapadnog novca, zapadnih tajnih službi, zapadnih medija i zapadne pete kolone, koja se sručila na zemlju iscrpljenu desetogodišnjim otporom kolektivnom Zapadu. Razbijanju zemlje, pljačkaškoj privatizaciji i kolonizaciji, Srbija je, na čelu sa Slobodanom, pružila otpor, time ohrabrila Rusiju i Kinu, ali i mnoge zemlje svetske većine i time zaslužila istaknuto mesto u Novom svetu.
Hibridna ofanziva Zapada bila je praćena i agresijom na svest ljudi, agresivnim ispiranjem mozgova i ucenama. Milošević je optuživan za komunizam, autokratiju, ekstremni srpski nacionalizam, izdaju srpskih nacionalnih interesa, korupciju, kočenje tržišnih reformi, odustajanje od socijalizma – praktično za sve što su se zapadni propagandisti mogli nadati da će izazvati bilo čije nezadovoljstvo, ne obazirući se na to da su optužbe bile lažne, nepravedne, pa čak i kontradiktorne. A podrška Rusije i Kine u to vreme bila je preslaba da spreči "obojenu revoluciju" i kolonizaciju zemlje.
Danas Srbija sve sigurnije korača ka obnovi svog suvereniteta, stazom razvoja i napretka, sigurno oslonjena na svoju tradiciju i strateško partnerstvo sa Rusijom i Kinom. Ipak, "crni Vidovdan" 2001. – protivustavno izručenje Slobodana Miloševića NATO tribunalu u Hagu i njegovo ubistvo u haškom kazamatu 11. marta 2006. opominju našu savest, ali i osvetljavaju put slobode, jasno pokazujući kojih sve okova i zabluda moramo da se oslobodimo na putu slobode i nacionalnog procvata:
1. Socijalna pravda je iskonska ljudska težnja, osnažena Hristovim zapovestima i civilizacijsko dostignuće najmoćnijih zemalja, kakve su danas Rusija i Kina. Pećinski antikomunizam i antisocijalizam, upotrebljeni za kolonizaciju Istočne Evrope i rušenje Slobodana, pokazali su se kao poluga apsurda i laži u rukama najbeskrupuloznijih očajnika na čelu zapadne oligarhije.
2. Haški tribunal je najveća zapadna zloupotreba UN, politički antisrpski kvazisud osnovan kršenjem Povelje UN. Sloboda i suverenitet Srbije su nespojivi sa prihvatanjem zločinačkih "presuda" ove institucije. Srbija mora od SB UN da zahteva poništavanje svih presuda tribunala i kažnjavanje odgovornih za njegove zločine.
3. Zapadna agresija je razbila istorijsku Srbiju (Jugoslaviju), skrivila mnoštvo ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti, stvorila ogromnu ratnu štetu i faktički drži pod okupacijom Bosnu i Hercegovinu i Kosovo i Metohiju uz kršenje Rezolucija 1031 i 1244. Ne može biti ni "prijateljskih odnosa", pa ni normalne saradnje sa državama koje su učestvovale u tim zločinima, bar dok ne osude svoje antisrpske postupke i politiku i ne prihvate da snose njihove posledice. Povodom 25 godina od NATO agresije Rusija je obznanila da je rešavanje srpskog pitanja jedan od uslova za normalizaciju odnosa sa zapadnim silama na globalnom nivou. Zločin agresije je najteži od svih zločina i niko nema pravo da ga "oprosti".
4. Heroji i veterani borbe za slobodu, branioci Otadžbine sa oružjem u rukama ili bez, a posebno oni koji su pali u toj borbi, na čelu sa Slobodanom, koji je bio predsednik i vrhovni komandant, moraju uživati sve počasti koje jedna slobodna i ponosna država može da im pruži. Mora se ukinuti i zauvek promeniti praksa marionetskih vlasti koje su heroje i veterane odstranile od društvenog uticaja, penzionisale ili otpuštale, marginalizovale, pa čak i progonile. Primer i iskustvo boraca za slobodu mora da vaspitava i nadahnjuje omladinu, snaži narod i državu.
U Novom svetu, koji predvode Rusija i Kina, a čiji je inicijator bila Srbija, stvaraju se uslovi za ravnopravnost i istorijsku pravdu za sve narode. U Novom svetu neće biti agresije i ratova, ispiranja mozga i ucena, subverzije i terorizma, političkih tribunala... Što pre Srbija smogne snage da se priključi Novom svetu, ponosno i bez ostatka nastavi da razvija svoje bratske odnose sa Rusijom i oslobodi se navedenih okova i zabluda, korist za srpski narod će biti veća, ali će i istorijska pravda u svetu biti snažnije i potpunije uspostavljena.
