Ko predstavlja Evropu: Brisel želi dijalog, ali ne zna kako| Dan uveče

Uprkos činjenici da sve više evropskih lidera otvoreno poziva na obnovu dijaloga sa Rusijom, koji je praktično obustavljen već više od četiri godine, konkretnog pomaka u tom pravcu i dalje nema, a Brisel i dalje nije imenovao predstavnika za dijalog sa Moskvom.

Predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin je tokom obraćanja novinarima na Dan pobede poručio da bi Rusija mogla da obnovi odnose sa zapadnim zemljama u budućnosti, ističući da Moskva nikada nije zatvorila vrata za dijalog sa Evropskom unijom ili Ukrajinom.

Putin je istakao da bi nekadašnji nemački kancelar Gerhard Šreder, koji je bio na čelu vlade od 1998. do 2005, mogao da bude dobar posrednik u dijalogu. Ali, predlog čoveka čiji je mandat, a i period posle mandata, obeležilo jačanje odnosa sa Rusijom, nije naišao na razumevanje Brisela, pošto je evropska komesarka za spoljnu i bezbednosnu politiku Kaja Kalas Šredera nazivala "lobistom".

Kakvi su odjeci Putinovog predloga da Šreder posreduje u dijalogu sa Evropom

Kalasova je priznala da u Evropskoj uniji i dalje nema zajedničkog stava kada je reč o dijalogu sa Rusijom, ističući da bi države članice prvo trebalo da se dogovore o čemu bi uopšte razgovarale sa Moskvom.

U zapadnim medijima se tokom prethodnih nekoliko meseci pominjalo više potencijalnih pregovarača, uključujući i nemačkog predsednika Franka Voltera Štajnmajera, inače arhitektu kontroverznog sporazuma iz Minska iz 2015. godine. Zapadni mediji su kao potencijalne izaslanike EU za razgovore sa Rusijom videli i finskog predsednika Aleksandra Stuba, čija je zemlja napustila politiku vojne neutralnosti da bi se pridružila NATO-u 2023. godine, kao i samu Kalasovu, koji je više puta isključila mogućnost pregovora sve dok je Putin na vlasti.

Sam Putin je ranije pozvao Evropsku uniju da imenuje koga god želi na mesto izaslanika, ali da je Rusija spremna na dijalog sa zvaničnicima koji u prošlosti nisu javno kritikovali.

Ko bi iz Evropske unije mogao da bude sagovornik Rusiji za "Dan uveče" govore novinar i dugogodišnji dopisnik iz Rusije Slobodan Samardžija i diplomata i književnik Vladimir Kršljanin.

"Normalno je da se želi stvoriti neki pregovarački krug, ali problem je u tome što je Evropa sukob u Ukrajini videla kao način da sebi da vremena da se prilagodi novim uslovima u svetu - postojanju Rusije, Kine i drugačije Amerike. Evropa ne može da se snađe i prilagodi svemu tome i zato ne žali da se sukob u Ukrajini završi. Tako skreću pažnju sa problema poput visokih cena, ogromnog broj migranata... Zato EU pokušava da što više produži sukob u Ukrajini, a jasno je i jednima i drugima da Ukrajina, potpomognuta Evropom, ne može da pobedi. Evropa je svesna toga, ali ne može da prihvati mir, a poraz još manje, jer bi se pažnja usmerila na domaće probleme", objašnjava Samardžija zašto Evropa ne želi kraj sukoba u Ukrajini. 

Kršljanin je, osvrćući se na Putinov predlog o Šrederu kao pregovaraču, podsetio da je Antonio Košta rekao da se razmišlja o dijalogu sa Rusijom i da se traga za načinom i ličnošću koja bi to mogla da predvodi.

Lavrov: Evropa želi samo privremeni prekid vatre, a Rusija i SAD traže dugoročni mir

"Putin je Šredera predložio, čini mi se, figurativno, znajući unapred da to nije realno da se prihvati, s obzirom na to da je Šreder u službi ruskih energetskih kompanija. Nije prirodno da u pregovorima posreduje neko ko prima platu od jedne strane. Putin je želeo da naglasi da je on jedna izuzetno važna ličnost, nekadašnji kancelar Nemačke, koji je ostavio trag i u praksi pokazao šta je interes Evrope. Naime, Šreder je istakao značaj ekonomske saradnje sa Rusijom pogotovu u energetskoj sferi. Već se ozbiljno priča o Štajnmajeru, a on je Šrederu bio najbliži saradnik. Mnoštvo je onih u EU koji imaju dovoljno kvaliteta da se bave tim poslom. Naravno, bitno je iz koje je zemlje dotični, koliko je ona važna u EU, jer se mora sprovesti istorijski zaokret", naglašava Kršljanin. 

Sagovornik "Dana uveče" podseća i na Kinu kao na zemlju koja je važan činilac u globalnim pitanjima, a koju će uskoro posetiti i američki i ruski predsednici. 

"Očekujem da, najdalje za godinu dana, nećemo moći da prepoznamo odnose Rusije i EU, poredeći ih sa ovim danas", smatra Kršljanin.

Samardžija je, podsećajući na Šrederovu eru, istakao da je on shvatio da Evropa ne može bez Rusije, jer sve ono što se u Evropi potrošilo postoji u Rusiji. 

"Ugalj, gas, nafta... Evropa se danas pretvorila u običnog potrošača - zavisi od svih u svetu i ne može sama sebe da prehrani. A zna da je veoma moguće da se dogode pokreti, kao što su nacizam i fašizam, i da bi oni mogli da nanesu štetu Evropi, jer ne mogu da budu delotvorni i spasu je od propasti. Zato se Evropa plaši Rusije, jer shvata da će morati jednog dana da prihvati Rusku Federaciju kao ravnopravnog partnera. Ukrajina je bila izlaz iz te situacije, naročito imajući u vidu bogatstva, pre svega hranu. Zato je imalo smisla da EU brani Ukrajinu. Evropa se našla u klopci da ne može sama da opstane, da ne može da nametne svoju volju nekom trećem, a nekadašnji saveznici, poput SAD, na nju više ne gledaju kao na centar čovečanstva. Stvari su se promenili od kad su počele druge zemlje, na primer Turska, da se naglo uzdižu", kaže Samardžija i ističe da oni koji vode Evropu danas "nisu ljudi koji stvaraju, već samo oni koji izvršavaju". 

Kršljanin ističe da se sukob u Ukrajini nastavlja isključivo zbog Evropske unije.

"Činjenica je da su primirje povodom Danas pobede prihvatili na zahtev Trampa. Amerika se sve više distancira i od Zelenskog i Ukrajine, a sukob se nastavlja zahvaljujući podršci EU. Oni su morali da svim mogućim sredstvima zaustave Viktora Orbana, kao prepreku za realizaciju kredita od 90 milijardi evra. Peter Mađar teši narod na neće učestvovati u kreditu, ali su dali blagoslov da se rat nastavi bar nekoliko meseci. Uz sredstva idu i isporuke naoružanja i vojne opreme, a nemački ministar odbrane Boris Pistorijus je bio u Kijevu da razgovara o povećanju kapaciteta za proizvodnju dronova koji su osnovni tehnološki faktor ratovanja na tom frontu", istakao je Kršljanin.