Sudbonosni podvig velike pobede nad fašizmom i nacizmom | Dan uveče
Šta danas znači Dan pobede u Rusiji, Srbiji i na Zapadu, za "Dan uveče" govore istoričar Miloš Ković i Ljubinka Milinčić, glavna i odgovorna urednica Sputnjika Srbija
Dan pobede nad fašizmom je dan koji je promenio tok svetske istorije. Najveći teret rata podneo je Sovjetski Savez. Više od 27 miliona mrtvih, razoreni gradovi i generacije izgubljene na frontu bili su cena slobode cele Evrope.
Deveti maj je opomena da mir nikada nije trajno osvojen i da se istina o žrtvi i pobedi ne sme zaboraviti.
Danas se "elita" te iste Evrope gnuša pomena reči Pobeda. U vremenu novih sukoba, podela, pokušaja revizije istorije i ponovnog buđenja ekstremizma, sećanje na pobedu nad fašizmom važnije je nego ikada.
O tome u emisiji "Dan uveče" na RT Balkan govore Ljubinka Milinčić, glavna i odgovorna urednica Sputnjika Srbija i istoričar Miloš Ković.
Milinčić je podsetila da je Dan pobede možda i najvažniji praznik moderne Rusije, koji neguje generacijsko sećanje na istoriju koja se na Zapadu sve više nalazi na udaru.
Najjači utisak Dana pobede za nju je "uporno i iskreno održavanje kontinuiteta" istorije, jer Rusija nije počela sa Putinom ili sa Staljinom, "ona je večna i ona uvek pobeđuje".
"I mi smo zajedno sa sovjetskim narodom doneli slobodu Evropi", podsetila je Milinčić.
Dodala je da Srbe i Ruse veže što genetika što istorijsko iskustvo, pa se zato osećaju kod kuće jedni kod drugih.
Ković je podsetio da je Drugi svetski rat bio borba za opstanak, kako za narode SSSR tako i za Srbe. I naš opstanak je zavisio od ruske pobede, baš kao i 1812.
Istorijska sudbina Rusa i Srba je da budu zajedno u velikim svetskim previranjima, podsetio je Ković.
"Gledajte na kojoj su strani Srbi i nećete pogrešiti", dodao je.
On je napomenuo da je invazija Trećeg Rajha na SSSR u junu 1941. bio samo poslednji u nizu pohoda Evrope na Rusiju. Pre toga je Napoleon Bonaparte poveo multinacionalnu vojsku na Moskvu 1812. Samo, dodao je Ković, ti juriši se uvek završavaju ruskim trijumfom, od Pariza 1814. do Berlina 1945.
Milinčić je skrenula pažnju na revanšizam potomaka nacista, oličen poricanjem Pobede i istorijskim revizionizmom.
Ković se složio i napomenuo da su na Zapadu zbog smene generacija zaboravili lekcije 1945.
"Nacistički zločinci uglavnom nisu odgovarali za svoje prestupe, a njihovi potomci "ne pamte rat i razaranja", dodao je.
On je istakao da zlo koje je pobeđeno 1945. nije počelo 1933. kada je Adolf Hitler došao na vlast. Hitler se u "Majn Kampfu" otvoreno divio Amerikancima i Englezima kao kolonijalnim silama, podsetio je Ković, pa se prema evropskim narodima ponašao na način na koji su one ponašale prema vanevropskim.
Milinčić se osvrnula i na mit o "usamljenom" Hitleru na modernom Zapadu, podsetivši da su skoro sve evropske zemlje ratovale na nemačkoj strani protiv SSSR, a da su Srbi tu bili redak izuzetak.
"Ali na kraju jeste bio usamljen – 1945, u svom bunkeru", rekla je Milinčić.
Live
