Svet
Kinesko "njet": Peking okreće novi list u odnosima s Amerikom | Dan uveče
Milorad Denda je na televiziji RT Balkan istakao da oštar odgovor Pekinga znači da Kina ne želi da pristane na haos koji američki predsednik proizvodi u međunarodnim odnosima, dok dr Stevan Rapaić smatra da su sankcije kineskim naftnim kompanijama veća Trampova greška nego i sam napad na Iran
Kinesko ministarstvo trgovine je u subotu, 2. maja, donelo odluku kojom se zabranjuje usklađivanje sa američkim sankcijama, koje je Vašington nedavno uveo protiv pet rafinerija koje uvoze naftu iz Irana.
Iz Ministarstva su poručili da američke sankcije "onemogućavaju normalne poslovne i trgovinske odnose između kineskih kompanija i kompanija u inostranstvu", kao i da je ta odluka doneta kako bi se sačuvao "nacionalni suverenitet, bezbednost i razvojni interesi Kine, njenih građana i kompanija".
Odluka, koju su mnogi analitičari već nazvali istorijskom, doneta je na osnovu do sada malo poznatog zakona iz 2021. godine. Reč je o propisu koji je donet na samom kraju Trampovog prvog mandata, ali koji u godinama koje su usledile nije bio implementiran.
Do promena je došlo nakon povratka Trampa u Belu kuću prošle godine, a pogotovo nakon što je američka administracija odlučila da ojača i proširi sankcije povezane sa Iranom, u svetlu američko-izraelske agresije na tu zemlju.
Ipak, akcije kineskih vlasti pokazuju da Peking nije spreman da obustavi obostrano korisnu saradnju sa partnerskim zemljama kako bi udovoljio geopolitičkom rivalu koji je u više navrata pokazao da ne mari previše za kineske nacionalne interese.
Upravo su tankeri takozvane iranske "flote iz senke" ti koji su u najvećoj meri nastavili da operišu i nakon blokade i "kontrablokade" Ormuskog moreuza. Oni se uglavnom kreću blizu iranske obale i u pakistanskim teritorijalnim vodama, a konačna destinacija im je Kina.
Odluka kineskog ministarstva trgovine da blokira američke sankcije protiv kineskih rafinerija predstavlja do sada najotvoreniju poruku Vašingtonu da Peking ne prihvata jednostrano nametnuta trgovinska ograničenja i druge kaznene mere, koje su tokom mandata predsednika Trampa dostigle vrhunac.
O tome su u emisiji "Dan uveče" govorili Milorad Denda, novinar i dugogodišnji dopisnik iz Kine i dr Stevan Rapaić, viši naučni saradnik Instituta za političke studije.
Denda je istakao da je ovaj potez Pekinga deo razmišljanja o položaju Kine i postavljanju prema ključnim međunarodnim pitanjima, posebno onim koja narušavaju kineski nacionalni interes.
Podsetio je da Kina ima međunarodni ugovor sa Iranom potpisan na 25 godina.
"Tim ugovorom je predviđeno da Kina investira 400 milijardi dolara u narednih 25 godina, a za to vreme, Iran treba da joj obezbeđuje dotok nafte po verovatno povoljnim cenama", otkrio je Denda.
Dodao je da je Tramp napravio kompletan haos u međunarodnim odnosima, što je pokušao da prenese i u ekonomski sektor.
"Hoće li se svet odupreti tom haosu koji nastupa, u kojem će jednoj zemlji, jednom čoveku, jednom predsedniku biti dozvoljeno da procenjuje ko zaslužuje, a ko ne zaslužuje da sarađuje", upitao je nekadašnji dopisnik iz Kine.
Dr Stevan Rapaić, nadovezujući se na te reči, podsetio je da sve sankcije koje nisu odobrene i sprovedene od UN su praktično nelegalne.
"Amerika je poznata po sankcionisanju, to je jedan od njenih najjačih instrumenata kada je u pitanju spoljna politika", upozorio je Rapaić.
Odgovor Pekinga opisao je kao spoj pragmatičnosti i diplomatskog znanja.
"Pragmatičnost u smislu da su gledali da zaobilaze te sankcije dokle god je bilo moguće, a sada kada je Tramp direktno udario na žilu kucavicu kineske privrede, a to je snabdevanje naftom i naftnim derivatima – treba podsetiti da preko 80 odsto iranskog izvoza nafte ide u Kinu – reagovali su drugačije", počeo je analitičar.
"Kinezi su doneli jednu uredbu koja, iako je usmerena ka domaćim privrednim entitetima, ima sjajan diplomatski odjek. Direktno je suprotstavljena američkoj uredbi o sankcijama", kazao je Rapaić.
Kako kaže, sada se postavlja pitanje kako će reagovati kompanije iz trećih zemalja i koga će birati za saradnju.
Denda je otkrio da je, uprkos zategnutim odnosima, Kinezima stalo do predstojećeg samita između Si Đinpinga i Trampa.
"Smatraju da sa SAD moraju da naprave jednu vrstu previdljivijih i stabilnijih odnosa. Iako SAD više nisu dominante i primat su preuzele neke druge zemlje poput Kine i Rusije, i dalje predstavljaju veliku silu", rekao je Denda.
Kao uzrok ovog sukoba, Rapaić je definisao želju Sjedinjenih Američkih Država da Kinu skinu sa trona u međunarodnoj trgovini.
"Ako želite da budete svetski lider, morate da kontrolišete svetsku trgovinu. Svetska trgovina se kontroliše na dva načina – ili ste najdominantniji kao proizvođač i snabdevač sveta, kao što je Kina sada postala, ili kontrolišete puteve međunarodne trgovine, logistiku, pomorske puteve... Trenutno je Kina 'broj 1' kada je u pitanju međunarodna trgovina, a Amerika 'broj 1' kada su u pitanju plovni putevi. Sada SAD pokušavaju da se odupru liderskoj poziciji Kine u međunarodnoj trgovini, tako što će pokušati da blokiraju plovne puteve", naveo je Stevan Rapaić.
"To je prva značajna i najveća greška Trampove administracije na međunarodnom planu – veća i od napada na Iran", zaključio je Rapaić.
Live
