Balkan između Evrope i Amerike: Šta se krije iza novog sukoba Brisela i Vašingtona? | Dan uveče

Od raspada Jugoslavije, agresije na Republiku Srpsku i SR Jugoslaviju, do promocije "evroatlantske perspektive" regiona – Evropska unija i Sjedinjene Američke Države su prethodnih decenija blisko sarađivale na prostoru zapadnog Balkana.

Međutim, od povratka Donalda Trampa u Belu kuću početkom prošle godine, raskorak u interesima Brisela i Vašingtona postao je sve očigledniji. Neslaganje dve strane verovatno je najvidljivije u Bosni i Hercegovini, gde su Sjedinjenje Države krajem prošle godine napravile značajan zaokret kada je reč o Republici Srpskoj, nakon što su dugogodišnjem predsedniku Miloradu Dodiku i njegovim saradnicima ukinute sankcije – uprkos negodovanju u evropskim prestonicama.

Naš izbor

Stari manir imperatora: Dom lordova raspravlja o BiH

Sukob dve strane ponovo je isplivao na površinu nakon ostavke samozvanog visokog predstavnika Kristijana Šmita, koju je navodno podneo pod američkim pritiskom. 

Pošto Vašington i Brisel nisu uspeli da pronađu zajednički jezik na nedavnoj sednici Saveta za implementaciju mira, izbor naslednika Kristijana Šmita će sačekati neki novi termin, a prema najavama, do kraja meseca.

Sukob dve strane vidljiv je i u Albaniji, nakon što se premijer Edi Rama našao na udaru kritika zbog projekta izgradnje luksuznog odmarališta u naselju Zvernec, na jugu zemlje, iza kog stoji kompanija "Afiniti partners" Trampovog zeta Džareda Kušnera.

Nakon što su u toj zemlji izbili ekološki protesti, Evropska komisija upozorila je Albaniju da ne preduzima akcije koje bi mogle uticati na njen put ka pristupanju Evropskoj uniji. 

O tome ko zapravo odlučuje o sudbini Bosne, ima li EU šta da ponudi Balkanu i šta se sprema na KiM u emisiji "Dan uveče" na RT Balkan govorili su karijerni diplomata Zoran Milivojević i šef poslanika SNSD u Narodnoj skupštini Republike Srpske Srđan Mazalica. 

Milivojević je ocenio da je došlo do promene američke politike i da je u tome suština. 

"Nova američka administracija je nastupila sa novim stavovima u spoljnoj politici, koji su se odrazili na ovaj naš region", kazao je Milivojević. 

Govoreći o BiH, rekao je da je sve vezano za novi pristup SAD i projekcije jedne potpuno drugačije politike u Vašingtonu u čemu se Evropa ne snalazi.

Istakao je da je suština u tome što su SAD razumeli da u ovom regionu moraju da imaju srpski faktor i da 30 godina Dejton funkcioniše na osnovu tri konstitutivna naroda i da, ako nešto hoće da reše, moraju da pođu od real politike. 

Mazalica je napomenuo da je američka podrška bila presudna za Šmita. 

"Jedno vreme, oko dve i po godine, Šmit nije donosio bitne odluke, bio je neko ko je slao poruke", naveo je Mazalica, dodajući da je kasnije Šmit nametnuo više od 100 amandmana na izborni zakon. 

Istakao je da SAD raspolažu jakim sredstvima pritiska u slučaju da neko ne poštuje politiku, te da zato Evropa zazire od američkog stava. 

Naš izbor

Šta je pokazala sednica PIK-a: Bez dogovora o visokom predstavniku i novi rascep SAD i EU na Balkanu

Milivojević je ocenio da će naredni visoki predstavnik, koji bude izabran, morati da bude izabran prema pravilima. 

Ocenio je da se SAD zalažu za ravnopravnost tri naroda. 

Mazalica je naveo da SAD smatraju da Kancelariju visokog predstavnika treba zatvoriti i istakao da u svojim nastupima često govore da treba zaštiti hrišćane u BiH. 

"Amerikanci su svesni da je evropska politika često radila na štetu hrišćana u BiH", kazao je Mazalica, istakavši da su Bošnjaci svesni da im aktuelna američka administracija nije naklonjena i da gledaju da preguraju ovaj period, isto kao što su Srbi gledali da preguraju period demokrata i nekadašnjeg ambasadora SAD u BiH Majkla Marfija.