Šta je pokazala sednica PIK-a: Bez dogovora o visokom predstavniku i novi rascep SAD i EU na Balkanu

Sjedinjene Američke Države i Evropska unija nisu uspele da pronađu zajednički jezik na nedavnoj sednici Saveta za implementaciju mira (PIK), pa će izbor naslednika Kristijana Šmita sačekati neki novi termin, a prema najavama, do kraja meseca.

Nemogućnost da postignu konsenzus oko kandidata za visokog predstavnika u BiH, nisu stvar samo neslaganja oko kandidata, već i potvrda novog rascepa u odnosima Vašingtona i Brisela u politici prema BiH, kao i činjenica da Amerika više nije saglasna sa ulogom Nemačke u BiH, ocenjuju analitičari posle neuspele sednice PIK-a.

Vašington i Rim zagovaraju imenovanje Antonija Zanardija Landija, iskusnog italijanskog diplomate koji je službovao u Moskvi i Vatikanu, a koji je i stigao u Sarajevo na sednicu PIK-a, pa se verovalo da će on biti izabran. Ali, s druge strane, Francuska, Nemačka i Velika Britanija forsiraju svog izabranika Renea Trokaza.

Nakon neuspele sednice, SAD su izrazile razočaranje zbog toga što nije postignut dogovor oko novog visokog predstavnika i najavile da će zbog evropske neodlučnosti preispitati svoju ulogu u BiH.

PIK nije izabrao Šmitovog naslednika, SAD razočarane Evropom

"Delegacija SAD nastojala je da postigne konsenzus oko zajednički prihvaćene vizije i visoko kvalifikovanog italijanskog kandidata, iskusnog diplomate, ambasadora Antonija Zanardija Landija. Državni sekretar Marko Rubio opisao je italijanskog kandidata pred Kongresom kao 'gospodina za kojeg mislimo da bi dobro obavio posao pomažući da se obezbedi određena stabilnost toj poziciji'", navodi američka ambasada u Sarajevu na Iksu.

S druge strane, delegacija EU je saopštila kako će nastaviti da radi na približavanju stavova oko kandidata koji je u mogućnosti da sarađuje sa svim akterima.

"BiH je podnela zahtev za članstvo u Evropskoj uniji. U svetlu ovog opredeljenja, članice Evropske unije u okviru Upravnog odbora Saveta za implementaciju mira smatraju da bi novi visoki predstavnik, u skladu s dosadašnjom praksom, trebao da dolazi iz države članice Evropske unije. Članice Evropske unije su posvećene imenovanju naslednika Kristijana Šmita do kraja meseca. Cenimo saradnju sa Sjedinjenim Američkim Državama i drugim međunarodnim partnerima", pokušali su iz Brisela da "spuste loptu" u saopštenju.

Reagujući na izostanak dogovora, generalni sekretar predsednika Republike Srpske Marko Romić je istakao da uliva nadu to što Amerika sve više shvata ono što Republika Srpska odavno govori: OHR je odavno izgubio svrhu svog postojanja.

"Za razliku od dela evropske birokratije koja ignoriše stvarnost, Vašington sve jasnije prepoznaje činjenice na terenu. A činjenice su jednostavne: visokog predstavnika postavlja telo bez demokratskog i ustavnog mandata, bonska ovlašćenja nisu deo Dejtonskog sporazuma, a zahvaljujući OHR-u BiH je i danas jedini živi protektorat na tlu moderne Evrope", naveo je Romić na Iksu.

Komentarišući sednicu PIK-a, profesorka Fakulteta političkih nauka u Beogradu Dragana Mitrović navodi da se može očekivati novi rascep u odnosima SAD i EU u politici prema BiH i ističe da ne veruje da postoji spremnost američke strane da daje prednost interesima EU. Ona je ocenila da će Amerikanci nastojati u budućnosti da deluju direktnije i samostalnije, bez novih pokušaja da usaglase svoje delovanje sa partnerima iz EU, koji "očigledno imaju velike probleme da uvaže realnost i velike promene na međunarodnog sceni, kao i svoju opadajuću ulogu".

"Mislim da im, ipak, neće Amerikanci popustiti, pogotovo sad kada su se odlučili za popunjavanje ambasada, u BiH, Srbiji i Crnoj Gori, na najvišim mestima", rekla je Mitrović za Srnu.

Naš izbor

Sudbina visokog predstavnika lomi se u Sarajevu: Svako isturio svog favorita, zaseda PIK

Govoreći o šansama za ukidanje OHR-a, Mitrović je podsetila da je u diskusiji američkog predstavnika u Savetu bezbednosti UN o BiH bilo reči o tome da Amerikanci žele da se do rešenja dolazi u dijalogu sa predstavnicima tri naroda i dva entiteta, a ne da se nastavi sa nametanjem rešenja koja favorizuju jednu stranu.

"Čini mi se da takav američki stav i ono što smo mogli da čujemo i od ruske i kineske strane, zvuči kao da je to put ka konačnom ukidanju ove funkcije koja faktički asocira na nekakav neokolnijalni status BiH i njeno onemogućavanje da postane jedan normalni entitet u međunarodnim odnosima i dovela je do produbljivanja krize unutar BiH", istakla je Mitrović.

Politikolog Aleksandar Pavić ocenio je da je krah u Savetu za sprovođenje mira očekivan, jer je jasno da Amerika ne dozvoljava EU da nastavi sa kolonijalnom upravom u BiH preko Kancelarije visokog predstavnika. Pavić je naveo da je odavno jasna namera SAD da sledeći visoki predstavnik bude poslednji i da njegov zadatak bude da privede kraju rad OHR-a.

On je ocenio da će evropske sile probati da izguraju neko rešenje samo da OHR ostane njihova poluga upravljanja u BiH. On je naglasio da su najviši zvaničnici Republike Srpske ukazali na još jedan problem, koji se ogleda u tome što se ne konsultuju strane potpisnice Dejtonskog sporazuma.

"Republika Srpska je rekla unapred da smatra da bez njene saglasnosti uopšte ne može da bude imenovan visoki predstavnik, kao i bez saglasnosti Saveta bezbednosti UN", podsetio je Pavić.

On smatra da će na tome sigurno insistirati i Rusija i Kina, što je dodatni problem za one koji žele da izguraju novog visokog predstavnika.

"To dovodi do toga da, čak i ako bi došlo do nekog kompromisa u PIK-u, Moskva i Vašington bi insistirali da to prođe i Savet bezbednosti UN. Sve ukazuje na to da će teško biti nešto od izbora novog visokog predstavnika i nije realno da se to reši u dogledno vreme", ocenio je Pavić.

Nekadašnji ministar spoljnih poslova SR Jugoslavije Živadin Jovanović ocenio je da se Nemačka preigrala u aroganciji i višedecenijskoj ulozi upravljača BiH, što je iziritiralo i Vašington, a videlo se i na sednici PIK-a.

Pariz i Berlin šalju ministre u Sarajevo pred izbor novog visokog predstavnika

"Vašington je i pre ovoga pokazao da nije saglasan sa načinom na koji Nemačka nastupa preko Kristijana Šmita u BiH i došao je trenutak kada postoji neki konsenzus i u Savetu bezbednosti da je ta institucija pretvorena u svoju suprotnost i da je postala kočnica i izvor destabilizacije umesto normalizacije odnosa u Bi", rekao je Jovanović za Srnu.

Jovanović je naveo da će novi visoki predstavnik verovatno biti izabran, ali da neće moći da se ponaša kao njegovi prethodnici niti zloupotrebljavati ni bonska ovlašćenja, ni geopolitičke interese zemlje iz koje dolazi. Smatra da će mu osnovni zadatak biti da je to poslednji visoki predstavnik kako bi se lokalni akteri pripremili za mirnu tranziciju ka normalizaciji..

Prema njegovim rečima, Nemačka je donošenje bonskih ovlašćenja doživela kao satisfakciju i preuzela dominaciju, ali je Amerikancima u međuvremenu postalo jasno koliko je sve to nelogično, kontraproduktivno i koliko je daleko otišao proces pretvaranja visokog predstavnika u polugu za promociju geopolitičkih interesa Berlina.