Svet
Novi savez na Bliskom istoku: Šta je iza pakta Turske, Pakistana i Saudijske Arabije? | Dan uveče
Karijerni diplomata Zoran Milivojević je u emisiji "Dan uveče" rekao da trojni savez predstavlja potpuno novu bezbednosnu činjenicu i novu situaciju, ali da nema nikakvu vezu sa NATO-om, osim možda u pravno-tehničkom smislu, zbog Člana 5, koji je "preslikan". Novinar Nikola Trklja izjavio je da je ovo vojni savez koji otvara mnogo više pitanja, nego što daje odgovora o budućnosti bezbednosti na Bliskom istoku
Bliski istok dobija novi savez – i možda novu ravnotežu moći. Turska, Saudijska Arabija i Pakistan potpisali su u Meki sporazum po kojem se napad na jednu državu smatra napadom na sve tri. Već ga nazivaju "islamskim NATO-om", ali iza tog naziva krije se mnogo veće pitanje.
Da li Rijad, Ankara i Islamabad grade sopstveni sistem bezbednosti zato što više ne veruju da Vašington može da garantuje stabilnost regiona?
Vojni pakt Saudijske Arabije, Pakistana i Turske potpisan je u petak u Meki, te je po tom gradu već prozvan kao odbrambeni Sporazum iz Meke. Njegova najvažnija odredba glasi da će napad na jednu od sila potpisnica značiti da su napadnute sve tri države, što je veoma slično članu 5. ugovora Vašingtonskog ugovora o formiranju NATO-a koji govori o kolektivnoj samoodbrani. Institucionalni temelji su već bili postavljeni.
Saudijska Arabija i Pakistan su prošle godine zaključili pakt o međusobnoj odbrani, dok je njihov vojni odnos kasnije dobio mnogo opipljiviji karakter kroz raspoređivanje pakistanskih aviona, borbenih aviona, dronova i kapaciteta protivvazdušne odbrane u Saudijskoj Arabiji. Istovremeno, saudijsko-turske odbrambene veze su se brzo proširile, Rijad je postao važan kupac turskih dronova.
Karijerni diplomata Zoran Milivojević je u emisiji "Dan uveče" rekao da trojni savez predstavlja potpuno novu bezbednosnu činjenicu i novu situaciju, ali da nema nikakvu vezu sa NATO-om, osim Člana 5, koji je "preslikan", ali da je to daleko od NATO priče i da nemaju veze jedno sa drugim, osim možda pravno-tehničkog smisla.
Novinar Nikola Trklja izjavio da je ovo vojni savez koji otvara mnogo više pitanja, nego što daje odgovora o budućnosti bezbednosti na Bliskom i Srednjem istoku.
Rat koji je usledio nakon američko-izraelskog napada na Iran 28. februara promenio je razumevanje bezbednosti među tradicionalnim partnerima NATO-a.
Ogromne kupovine američkog oružja, prisustvo američkih vojnih baza i dugogodišnje političko savezništvo sa Vašingtonom tretirani su gotovo kao polisa osiguranja protiv upravo ove vrste strateške ranjivosti, ali kada je region zapao u širu konfrontaciju, članstvo u američkom bezbednosnom sistemu nije sprečilo zemlje Zaliva da postanu direktne mete napada.
Novi savez nije proizvod američke strateške dominacije, već sasvim suprotno – američke moći koja bledi. Američki kišobran nije nestao, niti će američka moć nestati sa Bliskog istoka, ali pretpostavka da svaka značajna regionalna bezbednosna struktura mora na kraju biti izgrađena oko Vašingtona počinje da nestaje.
Zoran Milivojević je istakao da ima više apsekata ovog sporazuma i ukazao da je do savez sunitskih zemalja i da je jedan od prvih koji je vojnog karaktera, u ovom vremenu koji se formira, vezanom i za globalne odnose i situaciju na Bliskom istoku, ali i za novu raspodelu interesa i sfera uticaja.
"Ovo je prvi savez u kome učestvuje jedina islamska nuklearna sila, a to je Pakistan. To ovom savezu daje potpuno novu i značajniju dimenziju i na neki način treba da uspostavi ravnotežu snaga, ako imamo u vidu Izrael, njegove nuklearne mogućnosti i kapacitete", napominje Milivojević.
On je ukazao da postoje bar tri moguća razloga za formiranje ovog saveza, a da je jedan od njih i Iran, imajući u vidu ovaj rat, koji se na neki način konfrontira i sa Saudijskom Arabijom i sa Turskom, iako smatra da to nije ključni motiv.
"Drugi motiv bi mogao da bude sam Izrael, jer izraelsnko-američka koalicija koja je do rata sa Iranom apsolutno dominirala Bliskim istokom, nisam siguran da će se to i ubuduće nastaviti i ima smisla reči da to možda znači i odustajanje od 'garantovane bezbednosti', koju su do sada predstavljale SAD. Najzanimljivije je svakako pozicija Pakistana kao nuklearne sile i pretenzije Saudijske Arabije da do toga dođu, sa ovim savezom se ubrzava velikom brzinom i šta to može da znači", pojašnjava Milivojević.
On je rekao da očekuje reakciju Izraela i dalj bi ona mogla da bude najinteresantnija, kada je reč o ovom savezu, kao i reakcija Amerike. Ako ona izostane, onda Amerika ima ulogu u ovom savezu.
Nikola Trklja je ukazao da ove tri zemlje povezuju i vojne veze sa SAD i da je na njega moguće gledati iz tri perspektive, svake zemlje pojedinačno.
"Saudijska Arabija i Pakistan, ako se ne varam, već imaju čvrst vojni savez i oni su imali čak i određen plan delovanja u slučaju da se zaustavi plovidba kroz Crveno more i u slučaju zabrane plovidbe bi delovali zajednički. Kada to raščlanimo, Saudijska Arabija je ta kojoj 'gori pod nogama'', jer gore rafinerije i naftna postrojenja, a plaćala je reket američkoj vojnoj industriji u zamenu da će da je štiti i u zamenu da će da koriste petrodolare. Taj balon se raspukao za nekoliko nedelja, kada su počele da padaju iranske rakete. Ona vidi da ono na šta je ulagala ogromne pare, nije bilo dovoljno da zaštiti svoja postrijenja i interese i sada gleda kako bi mogla, povezivanjem sa Pakistanom, da se zaštiti", objasnio je Nikola Trklja.
On je ukazao da je Amerika dala Pakistanu mogućnost da ima nuklearno oružje i da su zemlja od velikog poverenja SAD, kao i da je nuklearno oružje Pakistana pod direktnom kontrolom Pentagona.
Live
Najčitanije
Naš izbor
