Prekretnica ili sporazum na papiru: Da li Pakistan, Turska i Saudijska Arabija prave "islamski NATO"

Saudijska Arabija, Pakistan i Turska potpisali su odbrambeni pakt, što je podstaklo priče o grupisanju po ugledu na NATO koje bi moglo da promeni regionalnu ravnotežu snaga. Formiranje novog saveza dolazi usred nestabilne bezbednosne situacije na Bliskom istoku, izazvane američko-izraelskim napadima na Iran. Teheran je uzvratio napadima na zemlje Zaliva, koje su bile tradicionalni saveznici SAD, otkrio ograničenja američkog bezbednosnog kišobrana i primorao arapske zemlje Zaliva da razmisle o alternativnim bezbednosnim okvirima.

Bliski istok između dogovora i novih pretnji: Tramp najavljuje kraj rata, Iran krah diplomatije SAD

Sporazum su u Meki potpisali saudijski prestolonaslednik Mohamed bin Salman, turski predsednik Tajip Erdogan i pakistanski premijer Šehbaz Šarif. 

Pakistansko Ministarstvo spoljnih poslova je u saopštenju navelo da će oružani napad na bilo koju od tri zemlje biti smatran napadom na sve njih. Međutim, nije jasno da li bi takav napad izazvao kombinovani vojni odgovor bloka – u skladu sa obavezama kolektivne odbrane iz Člana 5 NATO-a. 

Koji je značaj saveza?

Ipak, vojni savez između tri sunitske muslimanske zemlje nudi snažnu simboliku u regionu razorenom sukobom.

Predsednik saudijskog istraživačkog centra (Gulf Research Center), Abdulaziz Sager, rekao je za Rojters da bi "trilateralni okvir mogao da ojača kolektivnu diplomatsku i odbrambenu snagu tri zemlje, i da doprinese nastanku regionalne bezbednosne arhitekture. 

Tri igrača donose veoma moćne resurse grupi: Pakistan je jedina muslimanska zemlja sa nuklearnim arsenalom, Turska ima snažnu odbrambenu industriju i drugu najveću vojsku u NATO-u, dok je Saudijska Arabija, najveći svetski izvoznik sirove nafte i ima finansijsku snagu, pored vojske koja je prepuna američkog oružja. 

Međutim, stručnjaci napominju da ovo nije prvi pokušaj uspostavljanja slične protivteže u regionu i da najnoviji pakt možda neće odmah biti značiti i "prekretnicu".

"Ne bih išao do te mere da to nazivam islamskim NATO-om ili pojavom novog bezbednosnog bloka ili novog saveza", rekao je za RT Indija stručnjak za Bliski istok i vanredni profesor na Univerzitetu Džavaharlal Nehru u Nju Delhiju, Muhamed Mudasir Kamar. On je napomenuo da je u prošlosti već bilo takvih pokušaja sklapanja saveza.

Šta je dovelo do sporazuma u ​​Meki?

Sporazum iz Meke usledio je nakon višemesečnih pregovora i nadovezuje se na sličan sporazum između Rijada i Islamabada prošle godine, kao i na rastuće vojne odnose između Islamabada i Ankare.

Veliki ustupak Teheranu na stolu? Iran bi mogao da kontroliše prolaz kroz Ormuz

Saudijsko-pakistanski odbrambeni sporazum ponudio je Rijadu nuklearno potkrepljeno sredstvo odvraćanja, dok su Iran, Izrael i SAD menjali bezbednosni račun zemalja Persijskog zaliva. Nekoliko hiljada pakistanskih vojnika, 16 borbenih aviona, dronova, pa čak i sistem protivvazdušne odbrane kineske proizvodnje već su stacionirani u istočnoj Saudijskoj Arabiji.

Pakistanska vojska već koristi turske dronove i druge sisteme naoružanja, od kojih su neki korišćeni u sukobu sa Indijom prošle godine.

Iran, koji dugo pokušava da dominira bezbednosnom scenom Zaliva i deli granicu sa Pakistanom, nazvao je to "sporazumom na papiru".

"Saudijci moraju znati da im papirni sporazum sa Turskom i Pakistanom neće doneti bezbednost, baš kao što im godine jednostranog ugađanja Amerikancima nisu donele bezbednost", objavio je na Iksu Ebrahim Rezaei, član iranskog parlamenta i Komisije za nacionalnu bezbednost i spoljnu politiku.

Indija, koja ima zategnute odnose sa Pakistanom i ljuta je zbog podrške Ankare Islamabadu, saopštila je da pažljivo prati razvoj događaja.