Ko pogoršava, a ko ublažava energetsku krizu izazvanu Trampovim ratom protiv Irana | Dan uveče

Skoro šest meseci rata protiv Irana, Ormuz je zatvoren, barel na devedeset dolara. Evropa ulazi u zimu s polupraznim skladištima i rekordnim uvozom ruskog LNG-a, uprkos sankcijama. Cenu, međutim, ne diktira ni OPEK ni Vašington, nego kupac, odnosno Kina.

Cene osciliraju: Zašto je sirova nafta poskupela

Dok se ovog meseca navršava šest meseci otkako su SAD i Izrael pokrenule rat protiv Irana, neizvesna situacija u Ormuskom moreuzu, žili kucavici svetske privrede kroz koju je tekla oko petina svetske potrošnje tečnog prirodnog gasa i oko četvrtina nafte koja se trošila u svetu, ostaje opasna nepoznanica za energetsku stabilnost.

Ipak, referentne cene nafte tipa brent poslednjih dana gravitiraju oko 90 dolara po barelu, daleko manje od ranijih procena da će barel premašiti cenu od 150 dolara, a sve više analitičara ističe da je to velikim delom zahvaljujući jednoj državi – Kini.

Jelica Putniković, glavna urednica portala "Energija Balkana" je rekla da će se konačni efekti krize videti tek za godinu ili dve, jer se sada još troše rezerve. Mihail Lobanov, zamenik direktora Ekonomskog instituta RAN je rekao da je Kina definitivno važan igrač za stabilizaciju cene nafte, jer tržište ima dva smera uticaja, preko proizvođača, odnosno OPEK-a, dok Kina utiče zbog svoje ogromne potrošnje.

Putniković je u emisiji "Dan uveče" na RT Balkan ukazala da su kineske rezerve nafte, kojih Peking ima za godinu dana, doprinele da se ne ostvare crne prognoze na početku krize u Ormuskom moreuzu, kada je bilo najava da bi cena nafte mogla da skoči i na 200 dolara. Zahvaljujući kineskim rezervama taj rast cena je bio oko 50 odsto, jer je nafta sa 60, poskupela na 90 dolara.

Sam pao, sam se ubio: EU odbija da poništi zabranu uvoza LNG iz Rusije uprkos energetskoj krizi

"Taj manjak od 20 odsto koliki je udeo zalivskih zemalja se zbog toga još ne oseća, ali ne smemo zaboraviti da su i G20 i Amerika, izbacivale rezerve iz svojih zaliha i da se nedavno pojavila informacija da su američke zalihe na nižim nivoima nego što bi trebalo da budu. Cena nafte ne zavisi samo od ponude i potražnje, nego nekad i od Trampovih izjava, jer on baš ume da objavi nešto što 'uzburka duhove' i utiče na cene nafte", objasnila je Jelica Putniković.

Kina ima svoje petogodišnje, pa možda i dvadesetogodišnje planove, o kojima se ne zna ni unutar zemlje, a pogotovo ne van, i ozbiljno preti da preuzme primat SAD vodeće ekonomske sile. Neki smatraju da je to već premašila. Kina to ne radi da bi bila prva, već imaju proizvodnju koja je slojevita, i da mogu da iskopiraju sve i da naprave proizvode različitog kvaliteta u zavisnosti od od potreba tržišta.

"Kina je jako puno ulagala u nauku i to se vidi kada pokušavaju da ih blokiraju u tehnološkom napretku. Naročito je važno što imaju sirovine za narednih 50 ili 100 godina, koje su potrebne za veštačku inteligenciju i nove tehnologije", kazala je Putniković.

Mihail Lobanov, zamenik direktora Ekonomskog instituta RAN je rekao da novinari na Zapadu za Kinu kažu da je novi OPEK.

Naš izbor

Kako bi produženi rat sa Iranom mogao da šokira globalnu ekonomiju

"Niko ne zna koliko Kina ima rezervi, ali su njene rezerve mnogo veće nego američke. Smanjili su drastično izvoz derivata, letova unutar zemlje i naterali su neke ljude da idu biciklima, a ne automobilima. Sve to je doprinelo da se smanji potrošnja nafte i da se ublaži kriza", kazao je Lobanov.

On je rekao da Kina to ne radi ni zbog Amerike, ni zbog drugih igrača, već zato što može da utiče na tržište nafte i da smanji globalnu ulogu OPEK-a, koji kontroliše 31 odsto tržišta.

Gasna kriza se tek rasplamsava

Jelica Putniković je izjavila da je, ipak, u ovoj energetskoj krizi Evropska unija najviše izgubila i to zato što su poslušali Amerikance, ne samo Trampa, već i Bajdena, i odrekli su se jeftinih ruskih energenata i zbog toga što političari koji su trenutno na vlasti u EU ne slušaju svoje privrednike.

Stručnjaci su za američki "Njujork tajms" izjavili da je situacija u Evropskoj uniji zabrinjavajuća, dok briselski "Politiko" prenosi da su rezerve gasa u bloku na oko 58 odsto popunjenosti što predstavlja najniži nivo od 2011, iako Brisel zahteva da članice Evropske unije dočekaju zimu sa rezervama na 80 odsto popunjenosti.

Naš izbor

Promaja u evropskim skladištima gasa: Kakva zima čeka EU, a kakva je situacija u Srbiji

Situacija je posebno akutna u Nemačkoj, navodi ovaj list, gde kapaciteti stoje na od oko 47 odsto. Dok je "Blumberg" početkom meseca preneo da Evropska unija, koja se postepeno odricala ruskog gasa od 2022. godine, sada uvozi rekordne nivoe ovog energenta iz Rusije, situacija bi mogla dodatno da se pogorša ukoliko se kriza na Bliskom istoku nastavi, budući da je Brisel odredio januar 2027. godine kao rok za potpunu obustavu uvoza ruskog gasa u blok.

"Ne radi se samo o tome da li će skladišta biti popunjena 80 ili 90 odsto, već po kojoj će ceni EU kupovati gas, jer evropska ekonomija ne može da bude konkurentna, ni u Americi, ni u Aziji. Evropa je svoju ekonomiju unazadila", ukazala je Putniković.