Svet
Geostrategija veštačke inteligencije: Da li nam preti digitalni kolonijalizam? | Dan uveče
O Zakerbergovom manifestu za "Dan uveče" govorili su filozof Nikola Tanasić i novinar RT Balkan Tiosav Purić
Mark Zakerberg objavio je manifest o budućnosti veštačke inteligencije i ponudio svoju sliku sveta koji dolazi. Otvoreni modeli, lični AI agent za svakoga i tehnologija koja ne sme da ostane zaključana iza vrata jedne kompanije.
Ali iza obećanja o dostupnosti i slobodi nazire se ono važnije, borba za prevlast. Jer, prema Zakerbergu, Amerika sebi ne sme da dozvoli da u toj trci izgubi korak pred Kinom. I upravo tu počinje podela. Jer onaj ko sutra bude posedovao tuđu inteligenciju, mogao bi da poseduje i deo tuđe suverenosti.
A to je već početak jednog novog, digitalnog kolonijalizma.
O Zakerbergovom manifestu za "Dan uveče" su govorili filozof Nikola Tanasić i novinar RT Balkan Tiosav Purić.
Novinar Tiosav Purić kaže da mu se čini da je ovaj manifest samo jedan u nizu onih koje su "tehno-baroni" objavljivali tokom poslednjih 20 godina, počevši od Tilovog manifesta iz 2009. godine.
"Oni najavljuju novo 'pozlaćeno doba' Amerike, novi Gilded Age, kakav je bio krajem 19. i početkom 20. veka. Vrlo je verovatno da će svojim fantazijama o novom poretku, kao što su oni stari imali o liberalnom internacionalizmu, uvesti Ameriku u neki svetski rat koji neće proći srećno po nju, kao što je prošao Prvi svetski rat", kaže Purić.
On ističe da su, u odnosu na Zakerbergov manifest, mnogo oštriji bili manifesti "Palantira" i njegovog direktora Aleksa Karpa, kao i manifest Marka Andrisena, jednog od osnivača investicionog fonda Andrisen Horovic.
"Manifest o tehno-optimizmu sličan je manifestu futurizma, na koji se takođe poziva", ocenjuje Purić.
On napominje da, dok su se stariji manifesti pozivali na potrebu za resuverenizacijom Zapada, u kontekstu uverenja o opštoj propasti Zapada, noviji manifesti govore o potrebi Amerike da povede Zapad "konačnu borbu" protiv Rusije, Kine i Irana.
Purić smatra da Zakerberga u SAD doživljavaju kao jedno "umilno lice", koje prodaje zabavu i povezivanje ljudi, dodajući da je američki mejnstrim takav da su ljudi, u suštini, dosta naivni i politički desenzitizovani, pa im se lako može prodati priča da je Fejsbuk društvena mreža za povezivanje ljudi.
Iz te perspektive, Purić ocenjuje da Zakerberg u svom manifestu, u kojem navodi da će budućnost pripasti svima, pokušava da proda ideju o nekom novom "fordizmu".
Purić ističe da je to stara Fordova ideja o tome da su maksimalna potrošnja i maksimalna proizvodnja osnova sistema, odnosno da svaki radnik može da kupi model T. Prema njegovim rečima, Zakerberg na taj način poručuje da dolazi digitalna, nova industrijska revolucija, iako niko ne zna kako će ona izgledati niti može do kraja da definiše veštačku inteligenciju, kao ni, kako napominje, njihove male nuklearne elektrane koje prodaju širom sveta. Za tu tehnologiju, kako ističe, niko ne zna šta je tačno, ali "radi super".
"Ali Zakerberg kaže ovo isto: 'Radi super i nemojte da brinete, ta budućnost pripada i vama i vi ćete da budete korisnici. A to što Goldman Saks priča da će 15 miliona ljudi ostati bez radnog mesta – ne brinite, svi ćete postati influenseri i svi ćete primati od klikova po dolar'", naglašava Purić.
Filozof Nikola Tanasić ističe da je dobra vest za čistačice to što još nije napravljena veštačka inteligencija koja bi mogla da ih zameni. Kao razlog zbog kojeg Mark Zakerberg mora da "pacifikuje" svoju srednju klasu, on navodi činjenicu da je reč o tehnologiji koja još nije dovoljno istražena, pre svega u pogledu načina na koji se može ekonomski valorizovati.
"Ali ono što je očigledno jeste da je prvo što im je palo na pamet i što su operacionalizovali upravo pauperizacija i ekonomsko obespravljivanje te ušuškane, privilegovane zapadne srednje klase, koja je decenijama imala položaj u kojem je mogla da dolazi na posao, šalje neke mejlove, popunjava obrasce i zarađuje mnogo više od ljudi koji su mnogo više radili, a nominalno pripadali istoj toj klasi u Istočnoj Evropi ili Istočnoj Aziji", objašnjava Tanasić.
On ukazuje da veštačka inteligencija već ostavlja bez posla administrativne radnike, prevodioce, urednike i veliki broj drugih zanimanja koja se na Zapadu nazivaju poslovima "belih okovratnika".
Govoreći o tome što Zakerberg u svom manifestu koristi termin "superinteligencija" umesto "veštačka inteligencija", Tanasić posebno ističe da je osnovni problem sa takozvanom veštačkom inteligencijom to što se, zapravo, radi o velikim jezičkim modelima, čiji su koreni u informatičkim rešenjima razvijanim još šezdesetih godina prošlog veka.
"Rusi su tu divni. Oni ne vole da brendiraju, već stvari nazivaju pravim imenom, pa se kod njih to zove 'neuronska mreža'", kaže Tanasić.
Te neuronske mreže su, zapravo, temelj moderne računarske nauke, naglašava Tanasić, dodajući da je ono što razlikuje moderne velike jezičke modele od dosadašnjih matrica pre svega kvantitet. Reč je o činjenici da se ogromna količina podataka obrađuje kroz superkompjutere kakvi pre 20 ili 30 godina nisu mogli ni da se zamisle.
On naglašava da postoji jako mnogo nepoznanica u vezi sa veštačkom inteligencijom i da su one, pre svega, ekonomske prirode. Zato, smatra Tanasić, Zakerberg sada uvodi termin "superinteligencija" – jer je brend "veštačka inteligencija" potrošen, a potrebno je obezbediti nova ulaganja onih koji predstavljaju pravu moć u Americi: velikih investicionih fondova, koji su "malo tvrđi igrači".
"Svi govore o mehuru i čekaju kada će da pukne, i zato: hajde da vam sada prodamo nešto drugo – a to je 'superinteligencija'."
Zakerberg je, navodi Tanasić, u više navrata radio takve rebrendinge, ali mu nijedan od njih nije pošao za rukom.
Live
