Srbija i Balkan
Slobodan Vladušić u "Relativizaciji": Kakvu će srpsku istoriju napisati veštačka inteligencija
"Vikipedija" je jedan od ključnih izvora informacija za četbotove. Perspektiva koju zauzme "Vikipedija", vrlo moguće, biće perspektiva veštačke inteligencije, kaže gost "Relativizacije" profesor na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu i pisac Slobodan Vladušić
O povezanosti politike i kulturne politike, udaru na srpsku "Vikipediju" i posledicama, kao i o tome kome i zašto smeta prefiks "srpski", u emisiji "Relativizacija" sa Ljiljanom Smajlović govorio je profesor na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu i pisac Slobodan Vladušić.
Govoreći o tome što je "Vikipedija" blokirala devet najproduktivnijih urednika i administratora srpske redakcije, zamerajući im navodne rusofilske stavove, nakon čega su još tri člana otišla iz solidarnosti, o čemu je pisao u autorskom tekstu "Srpska istorija u raljama 'Vikipedije'", Vladušić je kazao da su postojali naučni tekstovi koji su vrlo dobro ocenjivali rad srpske "Vikipedije", naglašavajući njenu objektivnost, a jedan takav tekst se pojavio 2024. godine.
"Poenta tog teksta je da je hrvatska 'Vikipedija' neobjektivna i neprofesionalna, za razliku od nekih drugih iz regiona, pa je navedena i srpska 'Vikipedija' koja je objektivna i profesionalna", kazao je on i dodao da je "Vikipedija" skočila samoj sebi u stomak.
Na pitanje zašto ima razloga za nerviranje, mimo toga što je grupa profesionalnih ljudi izgubila posao, Vladušić je rekao da "Vikipedija" kao sajt je vrlo popularna i veliki broj ljudi, da bi dobio osnovne informacije o nekim stvarima, koristi "Vikipediju". Napomenuo je da je popularnost "Vikipedije" u opadanju, a razlog za to je veštačka inteligencija.
"'Vikipedija' je jedan od ključnih izvora informacija za četbotove. Ona perspektiva koju zauzme 'Vikipedija', vrlo moguće, biće perspektiva veštačke inteligencije", naveo je Vladušić.
Šta se dešava u slučaju da oni koji uređuju srpsku "Vikipediju" zauzimaju autošovinističke i antisrpske stavove?
U tom slučaju, konstatuje, vrlo je moguće da će te odrednice biti urađene neprofesionalno i neobjektivno i to znanje će se prenositi na četbotove, što će biti jedna vrsta znanja koja se neće dovoditi u pitanje.
Autorka emisije Ljiljana Smajlović i gost "Relativizacije" Slobodan Vladušić saglasili su se da je glavni problem to kako o nama budu pisali novi urednici "Vikipedije", jer će to o nama znati većina čovečanstva, ističući da se svi zapadni četbotovi "treniraju" na "Vikipediji".
Na pitanje šta može da se uradi po tom pitanju i kakve su posledice, Vladušić je kazao da imamo veliki problem sa nacionalnom humanistikom i da sve manji broj ljudi upisuje srpsku književnost i istoriju.
"Ovde se pruža mogućnost ljudima koji se bave nacionalnom humanistikom da se uključe u veliku priču, a to je stvaranje, čuvanje i plasiranje priča koje se tiču srpske istorije", istakao je gost "Relativizacije" i dodao da za to mora da postoji neka vrsta političke volje.
Srbija bi morala da ima nešto kao četbot, naveo je Vladušić, ili da se poveže sa onim kompanijama koje imaju četbotove, a koje nemaju predrasude prema srpskom nacionalnom identitetu, napominjući da bi to bili verovatno kineske kompanije.
"Onda možemo naše ljude da uputimo na te četbotove koji daju objektivne informacije o srpskoj kulturi", kaže Vladušić.
Plasiranje digitalnog znanja podrazumeva plasiranje na engleskom i srpskom jeziku, napominje. Istakao je da je potrebna politička volja da se stvori institucija koja bi se bavila ovim poslovima i da bi bilo dobro da bude zasnovana na meritokratiji, naveo je Vladušić.
Naglasio je da članke na "Vikipediji" ne piše veštačka inteligencija, nego ljudi.
U emisiji je konstatovano da su same odrednice na ovoj platformi politički orijentisane, kao i da ona nije objektivan medij, a sagovornici su se saglasili da CIA ne osporava da uređuje deo odrednica.
"Ne mislim da možemo da je spašavamo, nije naša platforma i moramo da brinemo o nekoj vrsti nacionalne digitalne platforme", istakao je Vladušić.
Na pitanje o vezi između politike, kulture i kulturne politike, Vladušić je rekao da je to važna veza i ako Noel Malkom ne koristi arhive SPC o Kosovu i Metohiji, onda to znači da on ne priznaje postojanje SPC na KiM, kao i da u odrednici o Kosovskom boju na engleskom jeziku ne koristi akademsko i akumulirano znanje, onda za neke ljude Srbi na Kosovu i Metohiji ne bi trebalo da postoje.
"Kada nekoga izbrišete iz istorije, to znači da pripremate njegovo brisanje. Nije slučajno što je 1999. godine sporazum potpisan u Kumanovu, jer je to mesto najveće pobede iz 1912. godine, pretvoreno u traumu i poraz", naveo je Vladušić.
Upitan o promeni imena srpskih udruženja, recimo Bokserski savez Srbije postao je Srpski bokserski savez i u tom kontekstu o strahu od prefiksa srpski, Vladušić je odgovorio da strah možda počinje od Drezdena, 1928. godine.
Što se tiče imena, identiteta i jezika i teritorije, Vladušić je rekao da je stvar jasna, da postoji narod koji se zove srpski, zauzima jednu teritoriju i postoji jezik na kome je izražena njegova kultura, ali i da to ne znači da na toj teritoriji ne žive neki drugi narodi, niti da su na neki način ugroženi, kao ni njihova mogućnost napredovanja.
"Postoji vrsta većinskog naroda koji ima pravo da oseća identitet i brine o opstanku i trajanju identiteta", kazao je Vladušić.
U tom kontekstu je naglasio da je bitan ideal čojstva i junaštva u srpskoj kulturi, istoriji i slici sveta, koji je direktno suprotstavljen Makijavelijevoj teoriji da cilj opravdava sredstvo, jer čojstvo znači sačuvati druge od sebe, što upućuje na moralni i etički kodeks.
Objasnio je da srpska kultura nikada nije bila asimilatorska i da je omogućavala drugim ljudima da u njoj učestvuju.
Autorka i novinarka "Relativizacije" Ljiljana Smajlović podsetila je na to da je studentski nalog "Elektrotehnički fakultet u blokadi" proglasio "Srpski bokserski savez" reliktom devedesetih godina i obećao da takvih promena neće biti kada studenti dođu na vlast, dok je Vladušić istakao da je Srpsko lekarsko društvo postojalo mnogo pre devedesetih godina i da to pokazuje da postoji tradicija takvog imenovanja institucija.
Reč je o tradiciji, objasnio je Vladušić, koja upućuje na tradiciju Kraljevine Srbije iz koje se mnogo može naučiti, ali, kako je rekao, mnogo toga nismo naučili.
Kada je reč o pomenutom nalogu, Vladušić je ukazao na problem netransparentnosti profila na društvenoj mreži, odnosno – ko je to napisao i čiji je to stav?
"Ja pišem tekstove koje objavljujem na različitim sajtovima, objavljujem ih pod svojim imenom i prezimenom i mislim da je to minimalni gest poštenja, da ako nešto želite da kažete da se potpišete imenom i prezimenom, da ljudima bude jasno ko misli i šta misli", kazao je Vladušić.
Na pitanje kakva je kulturna politika kada je naša istorija u pitanju, Vladušić je kazao da je u ovom slučaju sa "Vikipedijom" neko trebalo da poradi na tome i da to nije stvar jednog univerzitetskog profesora, koji može da napiše tekst, nego nadležnih ministarstava koji bi trebalo da notiraju stvari i u skladu sa tim problemima povuku poteze.
Ocenio je da država ne radi mnogo na tome kako bi usadila sećanje na našu istoriju u svest novih naraštaja.
Vladušić je rekao da je za jedan deo naše javnosti najveći cilj da srpski nacionalni identitet nestaje.
"To je tema dehomogenizacije naroda. Ono što je nekada bio narod postaje zbir socijalnih grupa koje su međusobno suprotstavljene, u nekoj vrsti rata, to je stanje koje je bilo pre Francuske revolucije", istakao je Vladušić.
Live
