Dvadeset pet godina 11. septembra: Kako su napadi na Njujork promenili Ameriku i svet? | Dan uveče

Pre tačno 25 godina, u jutarnjim časovima 11. septembra 2001, avion "Amerikan erlajnza" koji je iz Bostona leteo za Los Anđeles skrenuo je sa kursa i udario u severnu kulu Svetskog trgovinskog centra u Njujorku. Nekoliko minuta zatim, drugi avion udario je u južnu kulu, dok se sat vremena kasnije treći srušio na zgradu Pentagona u Vašingtonu. Četvrti avion, čija je meta navodno trebalo da bude Bela kuća ili zgrada Kapitola, oboren je u Pensilvaniji.

Naš izbor

Četvrt veka posle: 11. septembar i izgubljeni rat SAD protiv terorizma

U napadima 11. septembra zvanično je poginulo 2.977 osoba, kao i svih 19 napadača, što ih čini najkrvavijim napadima na američkom tlu u istoriji. Kasnije istog dana, predstavnici CIA su za napad optužili pripadnike Al Kaide, islamističke organizacije čije se rukovodstvo u tom trenutku nalazilo u Avganistanu.

Sjedinjene Američke Države su na napade u Njujorku odgovorile objavljivanjem takozvanog "rata protiv terorizma".

Dvadeset pet godina nakon terorističkih napada 11. septembra, njihove posledice i dalje oblikuju svet u kojem živimo. Od ratova u Avganistanu i Iraku i novog talasa američkog intervencionizma, do jačanja bezbednosnog aparata unutar samih Sjedinjenih Država, 11. septembar promenio je i Ameriku i međunarodni poredak.

Šta je ostalo od sveta nastalog posle tih napada, koliko su američki ratovi promenili način na koji danas razmišljaju Moskva i Peking i da li upravo gledamo kraj jedne ere američke spoljne politike? O ovim pitanjima za "Dan uveče" govorili su Nikola Vujinović, istraživač studija bezbednosti, i Mihailo Savić, politički ekonomista.

"Na Bliskom istoku tokom celog 20. veka, a vidimo i danas, nikada nije bilo mira. Tu su uvek bila neka previranja, teroristički napadi, nasilje, ali 90-te godine su specifične po tome pošto smo tu prvi put videli mogućnost da se postigne sporazum između Izraela i Palestine, i videli smo spremnost ostalih arapskih akteri da razmotre mogućnost da taj Izrael nastavi da postoji. Videli smo i da su najtvrdokorniji protivnici bili najekstremniji Jevreji, koji su 1994, posle pregovora u Oslu, ubili premijera Icaka Rabina. Na Bliskom istoku su 90-te počele Pustinjskom olujom, prvom posledicom pada SSSR-a i Berlinskog zida, i to je zapravo bio napad na Sadama Huseina. To je i period unipolarnost, kada SAD pokazuju ne samo da imaju moć, već i želju da budu svetski policajac. Rusija je na kolenima, oporavlja se od prelaska iz Sovjetskog saveza u Rusku Federaciju, a Kina je bila u svom usponu, ali ne još dovoljno moćna da se suprotstavi Americi", objašnjava Vujinović kako je izgledao svet u godinama pre 11. septembra 2001.

A Amerika na čijem čelu je 90-tih bio Bil Klinton živela je ekonomsku renesansu. Godinu dana pre napada održani su izbori na kojima su Amerikanci birali između Al Gora i Džordža Buša, a upamćeni su i po tome što se prvi put čula priča o izbornoj krađi. I baš kada se Buš, kao pobednik, borio da dekonstruiše priču da su demokrate pokradene, dogodio se 11. septembar. 

Tramp na 25. godišnjicu 11. septembra: Iran nikada neće imati nuklearno oružje

"Taj događaj je bio iznenađenje, jer su SAD u svojoj istoriji retko pretrpele gubitak na svojoj teritoriji. Ono što je dodatno porazilo javnost jeste da su to uradili saveznici SAD. Bin Laden, koji se smatra organizatorom tog događaja, bio je veliki saveznik SAD i za njihov račun se tokom 80-tih godina u Avganistanu borio protiv Sovjetskog saveza. Kada im više nije bio potreban, SAD su mu okrenule leđa, a on je smatrao da su SAD satana i da protiv njih treba da se bori. Ovaj datum nije događaj preokreta, to je samo katalizator da se neke stvari brže odvijaju nego što bi se odvijale. Mi znamo da su SAD, po rečima Veslija Klarka, imale u planu napade i na Avganistan, i na Irak i na Iran. Taj datum je otvorio oči američkoj, a i svetskoj javnosti", kazao je Vujinović. 

Dolaskom na vlast Džordža Buša, on poručuje da Amerika treba da prestane da se bavi izgradnjom nacija, a specijalni savetnik predsednika za pitanja nacionalne bezbednosti Kondoliza Rajs smatra da je Kina postala konkurent SAD. Nakon što se desio 11. septembar, ukazuje Savić, Kina postaje potpuno zaboravljena kao primarni problem, a fokus je na izgradnji nacija u Avganistanu i Iraku. 

"Vojni budžet 1990. godine bio je na oko šest odsto njihovog BDP-a. Držali su ga još uvek na visokom nivou, jer su završavali ubistvo globalnog komunizma. Godine 2000, kada je Buš došao na vlast, budžet se prepolovio na svega tri odsto, a 2010. se vratio na između 5,5 do šest odsto. Smanjenje budžeta se često nazivalo "mirovnom dividendom" – isplaćeni ste kroz akcije zato što ste se dugo borili protiv komunizma, postali ste hegemon i sada možete da smanjite količinu novca koji ulažete u vojsku i možete bolje da živite. I ka tome se išlo od 90-tih do 2000. Ali za to nije Klinton zaslužan, to je bilo prirodno stanje novog hegemona. Međutim, to se sve urušava i Amerika počinje da troši ogromnu količinu novca", ističe Savić. 

Gost televizije RT Balkan osvrnuo se i na tvrdnje da su postojale indicije da je Amerika znala da će se desiti teroristički napad i da je to mogla da spreči. 

Lavrov o 11. septembru: Rusija odmah ponudila pomoć, SAD iskoristile trenutak za geopolitičke ciljeve

"Za to nemamo konkretne dokaze. Zanimljivije od toga je da analiziramo ko su pobednici, a ko gubitnici. Veliki pobednik je vojno-industrijski kompleks. Šteta koja je načinjena SAD 11. septembra 2001. bila je procenjena na oko 40 milijardi dolara. Takođe, bilo je i ekonomskih posledica, pa je recimo Amerika zaustavila svoje tržište akcija na četiri dana. Tako da se šteta meri desetinama milijardi dolara. Međutim, procena koliko je potrošila Amerika u svojoj reakciji je 8.000 milijardi dolara. Između trećine i polovine tog novca su dobile kompanije, proizvođači vojnog naoružanja i opreme. Ceh su platili Avganistan i Irak, pre svega, a procene su da je bilo više od 400.000 civilnih, direktnih žrtava. Sve ukupno između 4 i 5 miliona ljudi. Američkih vojnika je poginulo 7.000 i oko 8.000 plaćenika, ali četiri puta više američkih vojnika počinilo je samoubistva, nego što je poginulo na bojnom polju", ukazuje Savić i dodaje da su današnji migranti posledica američkih intervencija, naročito u Evropi.