Raskolnički potez Vartolomeja: Najavljeno puno obnavljanje zajedništva sa Rimskom crkvom | Dan uveče

Vaseljenski patrijarh Vartolomej poručio je iz Budimpešte da očekuje obnovu punog zajedništva sa Rimskom crkvom.

Da li je papa najavio datum ujedinjenja Rimokatoličke crkve i Carigradske patrijaršije?

Rečenica koja se ponavlja decenijama, ali ovoga puta je izgovorena na skupu pravnika, u zemlji u kojoj je istog dana otvorio novi centar svoje patrijaršije, i uz najavu sabora na koji poziva samo one koje sam bira. Jer u istom govoru Vartolomej je objavio da 30. novembra saziva u Carigrad patrijarhe Aleksandrije, Antiohije i Jerusalima. Četiri drevna trona, kaže. Moskva se u celom govoru ne pominje nijednom. Ni Srpska, ni Rumunska, ni Bugarska crkva.

Dakle, dok govori o jedinstvu sa Rimom, istovremeno pravi uži krug unutar pravoslavlja. A kada Vartolomej govori o granicama tuđe vlasti, govori o nečemu što sam ne poštuje. Ceo kanonski poredak počiva na jednom pravilu. Nijedan episkop ne zalazi u tuđu oblast. Carigrad je to prekršio u Estoniji, prekršio je u Ukrajini. Zatim, pravilo da kaznu izrečenu u jednoj crkvi ne ukida druga. Vartolomej je u Ukrajini vratio u čin ljude koje je celo pravoslavlje priznavalo kao raščinjene i anatemisane.

Naš izbor

Izjava pape i patrijarha Vartolomeja: Ko će slaviti zajednički Vaskrs i da li je unija već počela

I treće, načelo da se odluke donose saborno. Svaka od ovih presuda doneta je u Istanbulu, a ostali su obavešteni naknadno. To nisu pogrešne procene. To su izlasci izvan sopstvenih ovlašćenja, a upravo za to on danas prekoreva Rim.

Iz kruga oko njega došla je i formula da je Carigrad prvi bez jednakih. Fanar tumači i da sve pravoslavne zajednice izvan matičnih zemalja pripadaju njemu, uključujući i naše eparhije u Americi i Australiji. Nijedna druga crkva to ne prihvata.

Vartolomej ima osamdeset šest godina. Pitanje je da li iza njega ostaje jedinstvo ili podela dublja nego ikad.

O potezima vaseljenskog patrijarha za "Dan uveče" govorili su novinar Jelena Čalija i teolog Miroslav Jelić.  

Čalija je pitala u čije ime vaseljenski patrijarh govori. 

"On je u Budimpešti govorio o jedinstvu sa Katoličkom crkvom, o nekom novom načinu upravljanja Pravoslavnom crkvom. Pitanje je da li je to njegovo lično mišljenje ili usaglašeno, da li je to stav Pravoslavne crkve, a znamo da nije. To je lični stav, ali ono što se primećuje pominju se rimski papa, antiohijski patrijarh i jerusalimski, da oni budu centar upravljanja, a da li je neko pitao Jerusalimsku patrijaršiju da li ona učestvuje u tome, da li želi da se pominje u tom kontekstu? Koji su dometi njegovih izjava - da se napravi neka smetnja ili zaista postoji plan? Deluje mi da je on u izolaciji, sve je manje onih koji reaguju na njegove izjave, a kamoli da u tome učestvuju", istakla je Čalija. 

Naš izbor

Kome će Vartolomej dati crnogorsku autokefalnost: Lažni episkopi, paracrkve i penzionisani raspopi

Jelić je naveo da je pitanje koga vaseljenski patrijarh predstavlja i u čije ime govori, ako se zna da se u Pravoslavnim crkvama takve odluke mogu da donose samo sabori. 

"Ne znamo da je Vaseljenski sabor zasedao i doneo odluku. Što se tiče njegovih ideja postavlja se pitanje pod kojim uslovima mi treba sa njima da stupimo u zajedništvo, jer Rimska crkva se ni na koji način se nije odrekla dogmatskih učenja, što je najveća prepreka. Oni i dalje potenciraju primat rimskog pape. Ovo me podseća me da problem od pre par stotina godina - unijaćenje, odnosno da će to postati pravoslavna forma, ali da će priznati papu za vrhovnog poglavara. To je suprotno učenju, jer u pravoslavnom svetu ne postoji jedan vrhovni poglavar, svi su jednaki, postoje pravoslavne patrijaršije koje imaju pravo časti, ali ne i pravo vlasti. U Pravoslavnoj crkvi se sve rešava saborski, nijedan sabor nije doneo odluku, nije mu dao ovlašćenja, tako da je vrlo problematično i sa pitanja kanona da li Vartolomej krši kanone", istakao je Jelić.