Kako pronaći duhovni mir u sebi: Buđenje duše u teškim vremenima| Dan uveče

Usamljenost danas ne izgleda kao prazna soba. Izgleda kao pun telefon i prazno srce. Možemo biti okruženi ljudima, a da nas niko zaista ne vidi. To je možda i najteža samoća: kada smo stalno dostupni, a nikome nismo potrebni.

Mnogo prijatelja na mrežama, stotine poruka dnevno, a kad nam je zaista teško, nemamo kome da kažemo. Nikada povezaniji, a nikada usamljeniji. Živimo brže nego ikad, a stižemo manje nego ikad.

Telefon nam je prva i poslednja slika dana, lajk je postao mera vrednosti, a tišina nešto čega se plašimo.

Kako pronaći mir u sebi? Odgovori koji menjaju pogrešna razmišljanja| Dan uveče

Ipak, mladi kao da traže izlaz. Prema istraživanju Ipsosa, 28 odsto pripadnika generacije Z u Srbiji posti. Generacija kojoj je sve na jedan klik bira odricanje, radi Boga. U svetu koji nudi sve, gladni su smisla.

Umorni od lažnih slika, ljudi traže nešto što je stvarno.

Kako u samoći ne biti usamljen i može li usamljenost čoveka da odvede u bolest? Kakva je uloga Liturgije i molitve u svemu tome? Na ta i mnoga druga pitanja u emisiji "Dan uveče" pokušali su da odgovore sveštenik Aleksandar Čavka i psihoterapeut Danilo Mihajlović.

Čavka smatra da je važno uvek imati na umu reči da "lekar leči, a Bog isceljuje" i da potpuno isceljenje fizičko i psihičko jedino može da podari Bog.

"Važno da imamo na umu da se ne očekuje od čoveka da isceli rane, pa da počne da živi liturgijski. Treba da počne da dolazi na liturgiju i sa svojim ranama. Čovek može da dobije isceljenje samo u svetoj Liturgiji, jer se na Liturgiji ne osvećuju samo darovi, već i svi prisutni. Sve to znači prizivanje blagodeti Božje na sve prisutne. Zato ljudi posle Liturgije osećaju olakšanje", naveo je on.

Naglasio je da Liturgiju ipak ne treba svesti na terapeutsku dimenziju. Ukazao je i da često kada se obraćamo Bogu u molitvi tražimo od njega da se nešto desi u određeno vreme, što možda za nas nije spasonosno, te se iz tog razloga ne dešava jer samo Bog zna šta je najbolje za svakog pojedinca.

Kao zamke koje se često nalaze pred čovekom vidi preterano vraćanje u prošlost, nametanje krivice da je nešto trebalo drugačije uraditi i onda to stvara psihosomatske poteškoće.

"Druga zamka je preterana briga za budućnost. Na rascepu između prošlosti i budućnosti čovek propušta ono što je sadašnjost. Treba pustim prošlost da ostane iza nas, a u isto vreme ne žuriti u budućnost. Čovek koji preterano brine šta će se desiti u budućnosti zapada u anksioznost", naglasio je on.

Usamljenost i društvena izolacija skraćuju zdrave godine života

Podsetio je na reči iz Novog zaveta "pogledajte ptice niti seju, niti žanju, a imaju hranu", te da preterane brige stvaraju psihosomatske probleme, a da na to ne možemo da utičemo.

"Ključ je položiti brige na Gospoda, položiti poverenje u njega. Mi često kažemo da verujemo u Boga, a ne verujemo Bogu. Lek od anksioznosti je da više verujemo u Boga", naveo je on.

Podsetio je da je najveći deo duhovnog bića ispunjen emocijama, da one mogu biti pozitivne i negativne, a da bi racionalno reagovao važno je da čovek sačuva trezvenost.

"Današnji čovek ima problem sa odsustvom radosti. Posebno radosti koja ima smisla. Pokušava da zadovoljstvo nađe u telesnom- hrana, piće, putovanja. Ako bi dublje analizirali strahove dolazimo do straha od smrti. Da bi čovek mogao da se izbori sa svojim emocijama neophodno je da ima u srcu radost vaskrsenja", naveo je on.

Psihoterapeut Danilo Mihajlović naveo je da možemo da budemo usamljeni i kada nismo sami, a da ima i onih koji i u samoći nisu sami.

"Usamljenost može čoveka da odvede u bolest. Mi danas imamo sklonost da izbegavamo nelagodu, što nas razlikuje od ranijih generacija koje su naučile da istrpe. Imam utisak da svaku nelagode gledamo da što pre rešimo", rekao je on.

U kontekstu usamljenosti govorio je o mladim ljudima kojima su danas kladionice i kockarnice postale dnevne sobe, gde se javlja zavisnost i da bi iz toga izašli potrebna im je podrška, te da je važno da u crkvi ljudi budu jedni drugima podrška.

Ruski psiholog objašnjava zbog čega se mladi ljudi teže nose sa emocionalnim problemima

Govoreći o anksioznosti on je objasnio da naš mozak koncipira, da predviđa šta će se dogoditi ovde i sada, da bi mogli da se zaštitimo.

"Vremenom dođe do preopterećenja sistema. Naviknemo da svaku situaciju rešavamo razmišljanjem. Kako starimo, jednostavno se iscrpe resursi, počnemo da osećamo uznemirenost. Kada osetim da se u meni nešto događa, tada je molitva lek. Pred svaku molitvu je važno da se sabere pažnja", naveo je on.

Smatra da tugu, kao emociju, ne treba samo gledati u negativnom kontekstu, da i ona ima svoju funkciju, jer nam je data da prihvatimo stvari koje nam se dešavaju.

"Problem nastaje kada nas obuzme tuga i kada emocija tuge postane naše stanje i ostanemo zaglavljeni u tome. Svaka emocija je dobar sluga, ali ne i gospodar", naveo je on.