Tiha voda breg roni: Šta radi Kina dok ostatak sveta gori? | Dan uveče
Predsednici Rusije, Kine i Sjedinjenih Američkih država mogli bi da se sastanu na marginama predstojećeg samita foruma za azijsko-pacifičku ekonomsku saradnju, poručio je savetnik ruskog predsednika Vladimira Putina Jurij Ušakov. O tome kako se Kina pozicionira na mapi svetskih sila govorili su Borislav Korkodelović i Branko Žujović
U svetu sve većih geopolitičkih tenzija, Kina nastoji da očuva svoju poziciju jedne od vodećih svetskih sila.
Predsednici Rusije, Kine i Sjedinjenih Američkih država mogli bi da se sastanu na marginama predstojećeg samita foruma za azijsko-pacifičku ekonomsku saradnju, poručio je savetnik ruskog predsednika Vladimira Putina Jurij Ušakov.
On je istakao da bi takav sastanak bio "istorijski", kao i da su strane na njega spremne, te da sve zavisi od kineskih organizatora. Američki predsednik Donald Tramp ranije je izjavio da je otvoren za takav sastanak, kao i da smatra da bi ključna tema razgovora trebalo da budu nuklearna pitanja.
Samit APEK-a će biti prilika i za novi bilateralni sastanak Trampa i predsednika Kine Si Đinpinga. Nakon faze zategnutih odnosa Pekinga i Vašingtona početkom Trampovog drugog mandata, do koje je došlo usled trgovinskog rata koji je Tramp objavio Kini, dve strane su stabilizovale odnose tokom 2026. godine.
Tramp je sredinom maja boravio u zvaničnoj poseti Kini, dok je Si krajem septembra boravio u Vašingtonu.
Samit APEK-a biće održan u kineskom gradu Šenženu 18. i 19. novembra, a potencijalni samit trojice najznačajnijih lidera sveta ukazuje na rastući uticaj Kine, kao i sve izraženiju ulogu te zemlje kao faktora stabilnosti u međunarodnom poretku.
O tome kako kako rat na Bliskom istoku utiče na odnose Pekinga i Vašingtona i kakvu ulogu igra pitanje Tajvana, kao i šta donosi sve bliža saradnja Kine i Severne Koreje i da li može Peking da zadrži tradicionalnu uzdržanost dok globalne podele rastu u emisiji "Dan uveče" govorili su novinar i spoljnopolitički analitičar Borislav Korkodelović i novinarBranko Žujović.
Žujović je kazao da situacija koja trenutno vlada u odnosima SAD i Kine ima svoju geopolitičku pozadinu.
"Znamo za sukob Izraela sa Iranom, a ono što je manje vidljivo, jeste jedan srednjoročni pokušaj destabilizacije Kine i Indije koji traje nekoliko godina", kazao je Žujović i dodao da je u Bangladešu izvedena obojena revolucija.
Naveo je da Kina ima razloge da vodi uzdržanu i krajnje promišljenu politiku.
Korkodelović je kazao da su u Pekingu svesni da je to situacija gde se susreću dve najmoćnije države sveta, u ekonomskom smislu.
Govoreći o nuklearnom naoružanju, kazao je da Rusija i dalje ima najveći broj nuklearnih bojevih glava, SAD nešto zaostaju, a Kina najviše.
Ocenio je da Kina želi da osigura sebi budućnost koja bi joj bila zagarantovana što se tiče nuklearnog naoružanja.
Žujović je, govoreći o Severnoj Koreji, rekao da dolazi do njenog otvaranja i plana o otvaranju fabrika, a to ne ide bez Kine i Rusije. Naveo je da je otvoreno novih 78 smerova na univerzitetskim studijama.
Korkodelović je, govoreći o ulozi Kine i Rusije u otvaranju Severne Koreje, kazao da Moskva i Pjongjang sve više sarađuju.
Dodao je i da se Severna Koreja preko Kine uključuje u svetsku privredu.
Žujović je kazao da je Kina bila suočena sa direktnom pretnjom Japana o vojnoj intervenciji u Tajvanskom moreuzu.
Ocenio je da duh Drugog svetskog rata nikada nije ispario, a podsetio je i na zločin japanske armije u Nankingu.
"Japan ili određeni krugovi danas potpuno negiraju zločin ili svode na minoran broj", kazao je Žujović i dodao da su se tamo dešavali zločini poput onih koje su činile ustaše tokom Drugog svetskog rata.
Live
