Mirjana Vasović u "Relativizaciji": Zašto kritikujem pojam "normalan Srbin"

Kako je došlo do duboke polarizacije u srpskom društvu, o demonizaciji i borbi "apsolutnog zla" i "apsolutnog dobra", hitlerizaciji vlasti i ustašizaciji studenata, teoriji zvučnog topa i kakva je veza te teorije sa "Jevrejima" i "vešticama", kako je napetost između suverenizma i evroatlantskog integracionizma dovela do duboke rascepljenosti društva, o ovome i drugim obrascima političkog ponašanja u Srbiji u emisiji "Relativizacija sa Ljiljanom Smajlović" govorila je profesorka Fakulteta političkih nauka u penziji Mirjana Vasović.

Govoreći o teoriji o zvučnom topu, za koju je u svojoj analizi pokušala da nađe vezu sa "Jevrejima" i "vešticama", prof. Vasović smatra da je "zvučni top bila tema koja je podgrevana" i da bez obzira na to što "od početka nije poverovala u tu priču", zanimalo ju je sa naučnog aspekta zašto su ljudi poverovali.

"Analizirala sam to kako jedna ideja utiče na političko ponašanje. Analizirala sam tu povezanost sa vešticama i Jevrejima, jer to nije bilo ponašanje panične gomile kao što se tvrdilo. To je potpuno suprotno teoriji ponašanja panične gomile, nije bilo dezorganizovanosti. To je možda bio određeni scenario na tom protestu, ali jedan deo je duboko poverovao u to", smatra prof. Vasović.

Naš izbor

Šta su doneli prvi dani izborne kampanje: Ko će sve u trku za glasove

Pokušala je u svojoj analizi, kako ukazuje, da pokaže istorijsku analogiju – kako neka uzročna teorija o društvu može da utiče i na samu percepciju.

"Kao što su u doba veštičarenja posmatrani određeni fizički znaci, kao što je crvena boja kose, i oko toga su se svi članovi društva složili, što je snažno uticalo na ponašanje prema tim ženama. Kao što je i kod Jevreja, snažno uverenje da postoji jevrejska zavera, koštalo te ljude progona. Teorije zavere u dubokom uverenju imaju obrazac kako se treba ponašati prema određenoj grupi ljudi. Svaka teorija zavere je teorija proganjanja, toleriše nasilje prema određenoj grupi ljudi", navodi Vasović.

U slučaju zvučnog topa, stav prof. Vasović je da je posredi situacija uverenja da je država upotrebila represivno sredstvo.

"Nije bilo opipljivih dokaza, a taj sled zvukova, ako je uopšte postojao neki zvuk, mogao je da se protumači na različite načine. Ali, moralo je da postoji duboko uverenje i očekivanje da će se tako neka represija dogoditi. Nemoguće da oni tako zli nama ništa nisu učinili", ocenjuje prof. Vasović.

Baveći se proučavanjem političkog ponašanja u različitim društvima, prof. Vasović ukazuje da je primetila da je vladajuća koncepcija demokratizacije svih postsocijalističkih društava bila jedna – postavljanje države naspram demokratije, jer svaka država je pretnja demokratiji.

"To se sada zaoštrilo. Kada sam analizirala narativ, pokazalo se da postoje čak sujevernih uverenja kod radikalizovanih grupa mladih, da je država prepreka demokratiji. Od pada nadstrešnice je pojačano uverenje da je vlast neprijatelj sopstvenog naroda. Dešava se satanizacija vrhovnih političkih autoriteta", ističe prof. Vasović.

Njen utisak je da se sada nekome veoma žuri i da je napetost koja postoji između suverenizma i evroatlantskog integracionizma došla do pucanja.

"To se reflektovalo i na ovo društvo koje je večito rascepljeno. Meni se čini da se sada to ubrzava. Više nekome nije dovoljno da čeka postepenu demokratizaciju svesti naroda, već uvodi demokratiju bez demosa i izborni proces bez izbora. Vidite da je sada narod postao suvišan, narod koji glasa za ovu vlast, a da se ide ka tome da će ulica odlučiti. To je jedna vrsta političkog nihilizma – 'partije su korumpirane, ostala je samo ulica'. Iz toga se izrodila ta studentska lista koja je sastavljena, vi ne znate po kojim kriterijumima, ali na kraju bar znamo šta nije ušlo kao opcija. Ovakva koncepcija društva zahteva radikalno rešenje, podgreva vaninstitucionalne oblike političkog ponašanja i ekstremizam", smatra prof. Vasović i dodaje da ostaje samo "plemenska borba ovih koji su za vlast i onih koji su protiv vlasti".

Mirjana Vasović u "Relativizaciji": Na protestima prepoznajem uvezene simbole

Na pitanje koliko je uznemirena time što je na sceni s jedne strane, hitlerizacija vlasti i s druge strane od strane medija vlasti, ustašizacija studenata i opozicije i da li je to odlika i drugih društava, prof. Vasović navodi da misli da su sva postsocijalistička društva sklona demonizaciji, a da je kod nas to pojačano zbog svega što je naše društvo prošlo.

Ona ukazuje da jedna vrsta demonizacije postoji i prema "Putinu i Rusiji".

"Imate evropske zvaničnike koje serviraju na takve načine. Nije dovoljno nekog nazvati diktatorom, nego je potrebno ići stepen više", navodi prof. Vasović.

Ukazuje da širenje negativnih stereotipa, poput "ćacija", ima takođe svoju funkciju i da stereotipi nikada nisu niz slučajnih prideva.

"Imaju funkciju da se napravi razlika – 'mi smo pametni, nismo ćaci', a potom se nižu osobine koje sadrže taj stereotip – 'sendvičari, neobrazovani'. Sve ima funkciju da se pokaže da su moralno potkupljivi i da zato glasaju za vlast i da su primitivni da ih treba civilizovati", naglašava prof. Vasović.

Kao primer navodi i ideju o "normalnim Srbima" – kad neko dokazuje da je "normalan Srbi" da bi se preporučio.

"Kad god je neka grupa opšte odbačena, neki njeni pripadnici se mire, ali mnoštvo obrazovanijih ljudi pokušava da se asimiluje. Kod nekih to nije moguće, pa pokušavaju sa lažnom asimilacijom", navodi prof. Vasović.

Na pitanje kako definiše političku malograđanštinu, sagovornica "Relativizacije" objašnjava da je to "tiket mentalitet".

"Ljudi koji žele status koji ne mogu da dobiju po svojim zaslugama, pokušavaju zastupanjem određenih uverenja da obezbede ulaznicu u pojedine krugove, ponašaju se konformistički, a nemaju jasna politička uverenja, nego se prema modi ponašaju. Mnogi prikrivaju svoja prava uverenja da ne bi bili odbačeni. To će se pokazati na izborima. I kada smo devedesetih istraživali javno mnjenje, pokazalo se da su radikali potcenjeni u anketama, a da su dobijali više na izborima. Ispitanici se nisu usuđivali da kažu iskreno svoja uverenja, ali su u tajnosti glasanja bili slobodni da izraze svoja stvarna uverenja", podseća prof. Vasović. 

Govoreći o borbi protiv elita i između "elita", prof. Vasović ukazuje da je kod nas s jedne strane, "državna elita i s druge, kontraelita – studentska lista".

"To je elita koja se bori protiv sistema, ali koja treba da uđe u sistem. To je pokušaj civilnih društva, intelektualaca da uđu u vlast, da budu u prilici da donose neke odluke. Ovo je na taj način konstruisano da se ukida izbor, biranje, imate antirežim i prorežim, mislim da je to pogubno", ocenjuje prof. Vasović.

Komentarišući otvoreni fenomen da narod ne valja, da ne zna šta hoće i da nije prosvećen, ističe da to pokazuje da "ne veruješ da je izborna bitka konkurentska bitka".

"Ovo je taktika, nije to pojedinačno da neće duele. To je ćorava kutija, ne znate šta ulazi, očekujete određeni ishod, biranje na slepo", smatra prof. Vasović.

Na pitanje Smajlović da li će se, ukoliko pobedi grupa koja smatra nepotrebnim da razgovara sa političkim protivnicima i odbija dijalog, to predavati na političkim naukama, prof. Vasović navodi da "ne zna da li će se predavati", ali misli da će "izazvati velike sukobe. Ona odgovara da bi "pobeda studentske liste izazvala velike sukobe".

"Ovde se sukobljavaju ta dva 'apsolutno dobro' i 'apsolutno zlo'. Čim stavite politički proces demonizacije, to je put ka sukobima", zaključuje prof. Vasović.