Srbija i Balkan
Željka Cvijanović u "Relativizaciji": Nema uslovljavanja oko odnosa Republike Srpske prema Rusiji
Zadržali smo stara prijateljstva sa Rusijom, sa Izraelom, ali smo gradili i nova sa SAD. Nema nikakvog uslovljavanja. Mi poštujemo Rusiju, Rusija poštuje izvorni Dejtonski sporazum. Rusija se uvek suprotstavljala mešetarenjima. Cenimo takvu ulogu. Vidimo i šansu za unapređenje ekonomskih odnosa, rekla je Željka Cvijanović, srpski član Predsedništva BiH i potpredsednica SNSD-a
Kako je Republika Srpska uspela da napravi geopolitičko čudi, da zadrži i unapredi stara prijateljstva sa Rusijom i Izraelom, ali da stvori i nova sa SAD, koga je ministar spoljnih poslova BiH Elmedin Konaković zaista kaznio povlačenjem osoblja iz Ambasade BiH u Beogradu? O svim tim, kao i o drugim temama, u emisiji "Relativizacija" kod Ljiljane Smajlović govorila je Željka Cvijanović, srpski član Predsedništva BiH i potpredsednica SNSD.
Cvijanović kaže da Konaković svojim potezima nakon sahrane generala Ratka Mladića, povlačenjem osoblja iz Ambasade BiH U Beogradu, nije kaznio nikog iz Republike Srpske već je kaznio Bosnu i Hercegovinu.
"Oni se kunu u BiH, a rade sve da pokažu da je ona neuspešna. To su unilateralne akcije ministra. Po Ustavu, sve što radi ministar spoljnih poslova trebalo bi da se zasniva na odlukama Predsedništva BiH. Odluka Predsedništva BiH podrazumeva da su sva tri člana saglasna da nešto jeste ili nije. Ukoliko imaju različita mišljenja, tada se BiH ponaša uzdržano. Samovolja koja je na neki način kulminirala u okviru Ministarstva spoljnih poslova je nešto što definitivno ne donosi dobit BiH, samo nas još više razdvaja jedne od drugih", kaže Cvijanović za RT Balkan.
Ona je navela da to potvrđuje tezu da su institucije na nivou BiH, kada funkciju obavljaju Bošnjaci, uglavnom zloupotrebljene sa aspekta Ustava. Naglašava da je Konaković tim potezom napravio zbrku, jer predstoje izbori u BiH, a iz Beograda je povukao tehničko osoblje koje je Centralna izborna komisija BiH predvidela da vode računa o glasačkom mestu, da budu šefovi biračkog odbora, zamenici.
Takvo ponašanje Konakovića, kako je rekla, nije svojstvena samo njemu već i ostalim Bošnjacima koji obavljaju neku funkciju u BiH. Sa druge strane Srpska je krenula u ofanzivne diplomatske aktivnosti, ali ne kao političko Sarajevo, ne da nekom nanesu zlo, već objasne šta se dešava u BiH.
"Ono što je radio (Konaković) je štetno za BiH. Predstavlja se lažno, da on predstavlja BiH, a govori protiv 49 odsto te teritorije. Republika Srpska je 49 odsto teritorije BiH. Dakle, vi odete negde u svet i pričate protiv polovine svoje teritorije. Oni su navikli da 30 godina plasiraju laži, da zloupotrebljavaju diplomatsko-konzularnu mrežu i verovali su da to nikada neće biti zaustavljeno. Zaustavljeno je iz dva razloga – našim aktivnostima i promenom koja se dešava u globalnoj sferi", navela je Cvijanović.
Republika Srpska uspela je da promeni pristup administracije Donalda Trampa, a to je potvrđeno i nedavnim susretom Cvijanović sa Trampovom savetnicom Suzi Vajs. Cvijanović kaže da je to bila prilika da se zahvali administraciji na realnom pristupu kada su u pitanju potrebe Srba, Bošnjaka i Hrvata u BiH.
"Mislim da oni imaju razumevanje o tome da u višenacionalnim zajednicama kakva je ova ne možete zadržati neku ulogu kredibilnog sagovornika ako vam je favorit samo jedan i radite uporno na štetu drugih. Zahvalni smo na tom novom pristupu, ali smo zahvalni i zbog toga što smo čuli i mnoge poruke koje su bile ohrabrujuće za Srbe, Srpsku, ali za Srbiju", rekla je ona.
Smatra da je političko Sarajevo nikada nije nudilo rešenje koje bi bilo dobro za sva tri entiteta, već su uvek imali megalomansku političku agendu po kojoj BiH treba da pripada Bošnjacima, da oni diktiraju kako bi trebalo da izgleda BiH i šta svet treba da misli o BiH, a po pravilu uvek je to usmereno protiv Srba.
"Mi u Republici Srpskoj smo svesni svih izazova kroz koje smo prošli, znali smo sa čim se sve moramo nositi, ali i da nas ubuduće čekaju izazovi. Svesni smo i opredeljeni da gradimo dijalog, ali ne dijalog koji će nama oduzimati. Za Sarajevo je dijalog samo ako prihvatate ono što oni traže. Nećemo to prihvatati. Prihvataćemo ono što je dobro za sve", istakla je ona.
Za geopolitičko čudi i skidanje sankcija Miloradu Dodiku i još još 48 fizičkih i pravnih lica Srpske koje je ukinulo Ministarstvo finansija SAD, kaže da su joj ljudi iz Stejt departmenta rekli da takav preokret nisu videli tokom svog službovanja.
"Američki diplomata sa karijerom dugom 35 godina rekao mi je da se nikada nije desio u jednom mahu takav preokret. Međutim, prepoznali su da Srpska nije nikakva pretnja jednoj velikoj Americi, da želi i da sprovodi suverenističku politiku, da želi da ima jake institucije. Zahvalna sam SAD što su promenile kurs prema BiH", kazala je Cvijanović.
To što se u "sarajevskoj čaršiji" čuje potcenjivački stav da je Srpska to platila, da su lobisti odradilo posao, Cvijanović smatra da je nefer prema američkoj administraciji, da se promena kursa ne može platiti, već da je na tome dugo radio ceo tim ljudi na čelu sa Miloradom Dodikom.
Navodi da su dugo trasirali put, mapirali potencijalne sagovornike iz Trampove administracije još dok su bili u opoziciji, pravili kontakte. I oni su razumeli kroz šta sve prolazi Srpska, o devijacijama koje su se dešavale.
"Zahvalna sam ljudima koji su bili visoko pozicionirani ispred svojih zemalja, a mogli su da pristupe tamo gde mi nismo mogli, najvišim zvaničnicima te nove administracije. Nismo gubili veru, radili smo, želeli da se nešto promeni. Poslagalo se mnogo dobrih stvari. Ima još i tamo (SAD) onih koji ne razumeju, koji su karijere gradili na laži o BiH, ali oni nisu dominantna politička tačka za donošenje političkih odluka", naglasila je Cvijanović.
Sarajevo, kako kaže, nije prepoznalo šta se dešava na globalnoj sceni, oni su uljuljkani, bili su nespremni za tektonske promene, nesposobni da razumeju šta se dešava na Istoku i Zapadu.
"Gradili smo naše institucije, ali smo pratili i sve što se dešava na globalnoj sceni. Razumeli smo da se menjaju stvari i da moramo da utrčimo kroz mali otvor i zauzmemo svoje mesto, te kada neko sutra bude potencijalni sagovornik da vas vidi da smo prisutni u toj prostoriji. Mi smo to uradili. Zauzeli smo svoje mesto", priča ona.
A signale o globalnim promenama prepoznali su i na obeležavanju 30 godina Dejtonskog sporazuma u Ohaju kada se od zvaničnika u Stejt departmentu moglo čuti da oni "neće nametati rešenja", da je završena ta era. I ranije je bilo, navodi, poruka da "nema više upravljanja teškom rukom".
Za dobre veze sa Izraelom kaže da su građene od nastanka Republike Srpske, da je to bio predan rad, ali da Izrael ne lobira za Srpsku i nisu bili ključan za to što se desilo u Americi, ali i da im je zahvalna za svaku "lepu reč o Srpskoj na važnim mestima".
Podsetila je i kroz šta je sve Srpska prošla u prethodnim godinama, od nametanja visokog predstavnika, sudskih procesa, da su se u BiH primenjivala dva Krivična zakona za ratne zločine i da se stroži primenjivao za Srbe, dok se blaži primenjivao za Bošnjake, do toga da je dva odsto donacija išlo Srpskoj, a 98 odsto Federaciji.
Komentarišući posetu Dodika i Minića Rusiji ona je rekla da je Srpska zadržala stara prijateljstva, da je geopolitički kurs koji je zauzela "veličanstvena stvar" i da se nada da pomažu i Beogradu.
"Zadržali smo stara prijateljstva sa Rusijom, sa Izraelom, ali smo gradili i nova sa SAD. Nema nikakvog uslovljavanja. Mi poštujemo Rusiju, Rusija poštuje izvorni Dejtonski sporazum. Rusija se uvek suprotstavljala mešetarenjima. Cenimo takvu ulogu. Vidimo i šansu za unapređenje ekonomskih odnosa", navela je ona.
Istakla je da nikada od Srpske nije traženo nešto što bi moglo da se stavi u "sferu nemoralnog, politički neprihvatljivog", kao i da Rusija razume poziciju Srpske da sa svima želi da gradi dobre odnose.
Istina, smatra ona, uvek izađe na površinu, da je Trampova administracija prepoznala nepravdu koja se dešavala na tlu bivše Jugoslavije. Čak su na obeležavanju godišnjice rušenja kula bliznakinja, 11. septembra ukazali da su dvojica terorista bili ljudi koji su borili u BiH, mudžahedini.
O tome je u svojoj knjizi govorio i Džon Šidler, bivši američki obaveštajac, koga je zanimalo ko je bio inkubator terorizma i kako se od Avganistana, preko BiH došlo do 11. septembra. O toj temi se do sada govorilo samo u stručnim krugovima, a sada se pojavila i u političkom diskursu.
"Očito je neko procenio da nije u interesu da se krije, nije ni tada bilo u interesu da se krije. Bi-Bi-Si je napravio dokumentarni film gde je rekao da je BiH nova kolevka džihadizma. Mi ne treba da bežimo od tih tema, već da ih rešavamo. Napravljena je iskrivljena slika, kako su Srbi krvnici, agresori, o tome se pričalo. Ne možete imati stabilnost ako ne postoji bazična istina, suštinska. Zato mi nemamo mir i stabilnost", rekla je ona.
Upitana da li se ljudi u Srpskoj osećaju uvređeno kada ih pojedinci iz Srbije nazivaju "prekodrincima", "bosančerosima", ona je rekla da se sigurno osećaju uvređeno, ali da smatra da većinski narod razmišlja da smo braća i sestre, istih korena, istog identiteta, tradicije i koji se moraju držati zajedno da bi preživeli.
To što se na beogradskim izborima govorilo da je za pobedi vladajuće stranke presudilo "40.000 ljudi iz Srpske", Cvijanović kaže da se to izgovori za neuspehe, da se uvek nametne se tema koja služi za pokriće.
"Srpska ima milion stanovnika, pogledajte koliko ima Beograd", zaključila je Cvijanović.
Live
