Srbija i Balkan
Branko Pavlović u "Relativizaciji": Kakva je razlika između 5. oktobra 2000. i 25. oktobra 2026?
Studenti su "miljama daleko od podrške koju je Koštunica, preko DOS-a, imao na dan izbora", rekao je u emisiji "Relativizacija" Pavlović i naveo više razloga zbog kojih smatra da se ovogodišnji oktobarski izbori ne mogu porediti sa događajima iz 2000. godine
Na predstojećim parlamentarnim izborima 25. oktobra, u slučaju da "Studentska lista – studenti pobeđuju" dobije pravo na potez, na kocki bi bilo hiljadu godina borbe srpskog naroda za sopstvenu državnost, tvrdi Branko Pavlović, pravnik, analitičar i narodni poslanik.
Pavlović je u autorskoj emisiji "Relativizacija" sa Ljiljanom Smajlović na televiziji RT Balkan komentarisao trenutnu situaciju u državi, predizbornu kampanju koja se najčešće zasniva na optužbama dve suprotstavljene strane i predstojeće izbore koji bi, prema njegovom mišljenju, mogli da budu velika prekretnica.
Istakao je uverenje da će lista koju predvodi Aleksandar Vučić dobiti i više glasova nego što se očekuje za šta ima više razloga. Jedan je to što se dobar deo ljudi u njegovom okruženju koji do sada nije bio na tom delu političkog spektra okreću prema SNS-u, dok sa druge strane, glavnog konkurenta "Studentsku listu – studenti pobeđuju", čine ljudi koji suštinski ne znaju šta znači vođenje države.
Govoreći o šansama drugih lista, Pavlović je rekao da SPS neće ostati ispod cenzusa, ali da će morati da objasni po čemu se razlikuje od SNS-a. Procenio je i da Novi DSS i monarhisti mogu da osvoje oko četiri do pet odsto glasova, dok je za listu Vladimira Gajića rekao da je njen rezultat teško prognozirati.
"Mislim da socijalistička partija neće imati problem s cenzusom, ali mislim da će imati problem jer njih ne vidimo u kampanji, ne vidimo da su uopšte aktivni i biće im dosta veliki problem da kažu koja je razlika u odnosu na SNS, zašto treba glasati za SPS, a ne za SNS, ako su iz tog korpusa koji podržava dosadašnju vlast. Ali ne mislim da su ugroženi u smislu da neće preći cenzus", istakao je Pavlović, ali je apostrofirao da je SPS, na takozvanim prolaznim mestima, dva dao Jedinstvenoj Srbiji, a dva Socijaldemokratskoj partiji koju više ne predvodi Rasim Ljajić.
"Naravno, pokojnog Dragana Markovića Palme više nema i ja verujem da će biračko telo Jedinstvene Srbije preći na SNS. Dali su Socijaldemokratskoj partiji, koju više ne predvodi Rasim Ljajić, dva prolazna mesta, a Rasim Ljajić ide sa Sandžačkom demokratskom partijom. Svako ko hoće to da podrži i vidi Rasima Ljajića, on će to da zaokruži. Tako da doprinos Socijaldemokratske partije Socijalističkoj partiji Srbije u broju glasova teži nuli."
Kako kaže, socijalisti će sada morati da izađu sa nekim konceptom, sa nekim ideološkim stavom.
"U čemu se vi sad konceptualno razlikujete od te politike? I ta priča da nisu u dobrim odnosima s Vučićem ili da su, ne znam, naglo ostrašćenije proruski ili već ne znam šta bi moglo da bude, nije dovoljna. Moraju da izađu s konceptom."
Na pitanje da li isključenje Branka Ružića može uticati na izborne šanse socijalista, odgovorio je da Ružić ima značaj u partijskoj infrastrukturi, ali da ne donosi glasove.
"On ima nekog značaja u jednom delu infrastrukture SPS-a, ali može li neko da mi kaže: 'Evo, Ružić je na političkoj sceni, u vrhu, dvadeset godina.' Neki Ružićev stav. Ružić je o tome i tome rekao to i to, i to je onda odjeknulo i promenilo bilo šta? Pa, to ne postoji. Tako da je on značajan u sistemu. Znači, kad si u sistemu, takav neki operativac ti treba, igrač zadatka. Ali to nije politička ličnost koja vuče glasove", pojašnjava gost "Relativizacije".
Pavlović ne veruje da bi 25. oktobar mogao da postane novi 5. oktobar. Svoju procenu zasniva na poređenju sa podrškom koju su DOS i Vojislav Koštunica imali na izborima 2000. godine.
"Tada sam bio u Centralnom izbornom štabu DOS-a i Koštunica je dobio 670.000 glasova više od Miloševića. Da bi bio 25. oktobar, oni bi trebalo da dobiju tri miliona i sto hiljada glasova. Znači, jedno 110 odsto ljudi bi moralo da izađe na biračka mesta i svi koji izađu, i onih deset nepostojećih, da glasaju za njih da bi bili uporedivi s 5. oktobrom, odnosno da bi bili uporedivi s 24. septembrom 2000. godine, kada su bili izbori", podvukao je poslanik, naglasivši da su studenti "miljama daleko od podrške koju je Koštunica, preko DOS-a, imao na dan tih izbora".
Govoreći o razlikama između tadašnje opozicije i današnje studentske liste, podsetio je kako je, po njegovoj oceni, Koštunica postao prepoznatljiv i među Miloševićevim biračima. Studentskoj listi zamerio je odnos prema ustavnosti i zakonitosti. Problem je, kako kaže čak i groteskno, to što "Studentska lista – studenti pobeđuju" propagira da "treba depolitizovati prosvetu".
"Vi ste napravili partijske organizacije gde god ste mogli. 'Treba poštovati Ustav.' Oni su dan i noć kršili Ustav – obrazovanje, Ustavom garantovano ljudsko pravo, pravo na rad, pravo na slobodu kretanja, pravo na život, pravo na imovinu – sve to su ugrožavali masovno. I onda kažu: 'Ne, ne, mi smo u stvari za ustavnost i zakonitost.' To ništa nije bilo 2000. godine. To je sve bilo na našoj strani, ovde na njihovoj strani nema ničega."
Pavlović je potom izneo tvrdnju da je studentska lista, uz moguće izuzetke, pod kontrolom nemačke i britanske obaveštajne službe. Rekao je i da, po njegovom mišljenju, većina ljudi na listi toga nije svesna.
"Nisam protiv energije ljudi koji žele promenu u Srbiji, ali kad vidim metode koje se koriste i kad vidim narativ – da ne ulazimo ni u kakvo političko pitanje, nego samo mrzimo, i čak jedna teška segregacija ljudi koji su uz Vučića, koji vole Vučića, to omalovažavanje – jasno mi je onda odmah bilo da su to isti modeli stranih obaveštajnih službi koje će vrlo brzo preuzeti tu celu stvar pod svoju kontrolu. I takvu listu su i dobili. Znači, ova 'Studentska lista – studenti pobeđuju' je, kako bih rekao, uz možda par izuzetaka, potpuno lista pod kontrolom, pre svega, nemačke i britanske obaveštajne službe", smatra Pavlović.
Dodaje i da veći deo ljudi sa te liste toga nije svestan, da je selektiran po kriterijumima da ne može nikada da napravi problem. U slučaju njihove pobede, kako kaže, dobićemo apsolutnu poslušnost Briselu.
"To znači trenutno potpisivanje sporazuma s takozvanim Kosovom, trenutno ukidanje RT-ja i Sputnjika, trenutno uvođenje sankcija Ruskoj Federaciji u prvih mesec dana. Tako da je to ono zbog čega sam ja protiv!"
Kada je reč o postupanjima vlasti, veruje da je na sceni jedna neokolonijalna politika koja dopušta da nam sve bude diktirano spolja.
"Kao što vidite, u rezultatu je to monetarna politika da apsolutno slušamo MMF. U bankarskom sistemu, i oni prodaju Komercijalnu banku kao što su ovi prethodno prodali. Dakle, odlično je da budu strane banke! To ne postoji nigde u svetu da se neko razvijao na taj način. Veletrgovina je oligopol stranih kompanija. Baziraš se na stranim direktnim investicijama kao motoru svog razvoja, ne razvijajući ništa na ovoj strani. Vrlo loša kadrovska politika, neverovatno neefikasno upravljanje elektroprivrednim sistemom. Naša cena struje bi mogla da bude 40 odsto manja, a da EPS zadovoljava sve potrebe koje naplaćuje sa 40 odsto više. Sve drugo je neefikasnost tog sistema", objasnio je sagovornik i nastavio:
"Recimo, mi smo u poljoprivredi u poslednjih, mislim, šest ili sedam godina – malo ću promašiti jer nije suštinski za potrebe našeg razgovora – praktično duplirali agrarni budžet, a efikasnost kod tog dupliranja se povećala 15 odsto. Nešto sistemski ne vučeš stvari kako treba."
Upoređujući evropski put Srbije s političkim okolnostima iz 2000. godine, Pavlović je rekao da Evropska unija tada i sada nema istu ekonomsku težinu ni iste kapacitete, da je njen udeo u svetskom BDP-u samo 13,5 odsto, nasprav 21 kako je bilo tada, kao i da su glasači koji su glasali za Koštunicu i DOS, želeli otvaranje ka Evropskoj uniji jer je ona tada bila značajno bolja. Istovremeno je ocenio da je Vučićeva međunarodna pozicija lakša od Miloševićeve.
"Tada u Evropskoj uniji nisi mogao ovako da prodaš priču da je mnogo bolje kupovati skuplje nego jeftino. Sad u Briselu ne možeš da objasniš da nije dobro kupovati skuplje, a možeš jeftino – nema govora. Tako da je to bitno različito stanje i na tom polju."
Vraćajući se na kampanju studentske liste, Pavlović je rekao da njeni predstavnici nastoje da ostanu u ofanzivi i da svaku svoju aktivnost predstave kao uspeh.
"Nije to naš izum. Oni rade ono što je matrica Trampove kampanje, pa čak i mnogih drugih kampanja na Zapadu. Znači, jedno je: budi stalno u ofanzivi. Drugo: negiraj. I treće: proglasi pobedu. Sve je fenomenalno. Šta god da ti uradiš, to je fenomenalno, neviđeno. Kad, kao njihov prvi na listi, da katastrofalan intervju, nikad ništa tako loše nisam video u životu, ne politički nego ukupno, kažeš: 'To je fenomenalno. Bravo, napokon smo dobili takvog čoveka, to je divno.' Stalno si u akciji. Ista je stvar s Ustavom. Ista stvar s Ustavom. Oni neće da objasne pod kojim okolnostima i zašto su besomučno kršili Ustav, jer bi to za njihov koncept kampanje bilo neprihvatljivo. Onda bi morali da budu u defanzivi. A pošto moraš da budeš u ofanzivi, ti prosto kažeš da je belo crno ili crno belo."
O ljudima na studentskoj listi izneo je i ocenu da ne razumeju šta je država ni kako se vodi. Smatra da im se zato čini da je dovoljno reći jedno umesto drugog.
Zbog toga, veruje da će Aleksandar Vučić na predstojećim izborima dobiti dodatne glasove jer "ljudi neće da se igraju sa državom".
"Ako bi 'Studentska lista – studenti pobeđuju' došla na potez, proigralo bi se hiljadu godina borbe srpskog naroda za sopstvenu državnost. Hiljadu godina je na kocki."
Pavlović je naveo da birači, osim kritike protivnika, tokom kampanje žele da čuju zvanične stavove aktera o najvažnijim državnim pitanjima, i da ipak na osnovu njih odluče za koga će glasati.
"Ima i jedan korpus pitanja o kojima ljudi žele da čuju stav. To su Republika Srpska, Kosovo i Metohija, Srpska pravoslavna crkva, odnos prema Ruskoj Federaciji... Postoje ta važna, ključna pitanja o kojima ljudi žele da čuju i da znaju koji su stavovi, pa će onda da oproste gomilu stvari. I ovo drugo će da zanemari ako je tu negde siguran. Osamdeset odsto biračkog tela je na toj strani."
Za kraj, izrazio je zabrinutost zbog duboke podeljenosti u društvu.
"Brine me sve vreme taj rečnik koji se koristi, taj ton koji se koristi između ljudi koji ne misle isto, to odsustvo dijaloga, pa onda i sve te zaoštrene forme koje se pravdaju slobodom izražavanja, slobodom misli i tako dalje. To je za naše društvo u Srbiji samo loše. To je samo negativno", zaključio je Branko Pavlović.
Live
