Rusija
Moskva: Odluka o gornjoj granici cene ruskog gasa je politička, a ne ekonomska mera
Kolege iz Evropske unije ponavljaju istu grešku, poručili su danas iz Rusije, dodajući da još uvek nemaju odgovor na ovu meru, jer se sada detaljno analiziraju pravni aspekti ovog pitanja
Potpredsednik Vlade Rusije Aleksandar Novak rekao je danas da je poslednja odluka Evropske unije o određivanju gornje granice cene ruskog gasa još jedna politička odluka koja može dovesti do posledica po evropsko tržište.
"Smatramo da je ovo još jedna politička odluka, a ne neka ekonomska mera. Naše kolege ponovo prave istu grešku. O ovome je govorio i predsednik Rusije tokom 'Ruske nedelje energetike', kada je citirao nobelovca Miltona Fridmana. On je rekao da ako želite da dovedete do nestašice paradajza, treba odrediti gornju granicu cene tog proizvoda", objasnio je Novak.
On je dodao i da će Rusija sačekati sa odgovorom na nove mere Unije i da će prvo detaljno proučiti sve pravne dokumente na ovu temu.
Ministri energetike zemalja članica EU dogovorili su se juče, 19. decembra, da uvedu i ograničenje cene ruskog gasa. Ova mera će se koristiti u trenucima kada cena fjučers ugovora za gas na holandskoj TTF berzi prevaziđe 180 evra za kilovat-sat, što je otprilike 2.000 dolara za hiljadu kubnih metara po sadašnjem kursu, i ukoliko je ona barem za 35 evra veća od srednje cene tečnog prirodnog gasa tokom tri dana.
Međutim, iz Brisela poručuju i da zadržavaju pravo da suspenduju odluku ukoliko podaci pokažu da mera stvara više problema nego koristi.
Konačna maksimalna cena manja je od one koju je Evropska komisija prvobitno predložila za gotovo 100 evra po megavat-času. Prvobitno je bilo predloženo da se mehanizam aktivira u slučaju da cena gasa premaši 275 evra tokom deset vezanih dana.
Iz Evrope su poručili da smatraju da će nove mere koje se tiču gasa "zaštititi građane od skoka cena energije" i, kako je rekao premijer Poljske, staviti tačku na manipulacije Moskve i energetskog giganta "Gasproma".
Ipak, "Blumberg" je danas preneo predviđanja kompanije "Goldman Saks", koja je saopštila da bi ova odluka Unije zapravo mogla da pogorša energetsku krizu i poremeti snabdevanje evropskog tržišta ovim energentom, ali i pojača konkurenciju iz Azije.
Poslednja mera stupa na snagu 15. februara. Mađarska je glasala protiv, dok su Holandija i Austrija bile uzdržane.
Šef mađarske diplomatije Peter Sijarto napomenuo je 13. decembra da je Budimpešta protiv bilo kakvog ograničavanja cene ruskog energenta jer bi to moglo da ugrozi energetsku bezbednost njegove zemlje.
Potrošnja gasa u Evropskoj uniji pala je za 20,1 odsto između avgusta i novembra ove godine u poređenju sa istim periodom između 2017. i 2021. godine, saopštio je danas "Evrostat".
Smanjenje je zabeleženo nakon što je Evropska unija u avgustu ove godine postavila novi cilj smanjenja potrošnje gasa za 15 odsto. Ovo bi, kako se nadaju, trebalo da pomogne bloku da ograniči zavisnost od ruskog gasa.
Prema poslednjim podacima, najveći pad potražnje za gasom zabeležila je Finska - 52,7 odsto, a zatim Letonija (43,2 odsto) i Litvanija sa (41,6), dok su Malta i Slovačka povećale potrošnju za 7,1 i 2,6 odsto.
