Razvoj ruskih robotizovanih platformi: Od malogabaritnih dronova do borbenih vozila pešadije

Vodeća kompanija odbrambene industrije Ruske Federacije "Rosteh" saopštila je da je njena podružnica "Visokoprecizni kompleksi" isporučila ruskoj vojsci novo seriju besposadnih zemaljskih platformi "depeša".

U pitanju su mala višenamenska robotizovana vozila nosivosti do 200 kg, koja se primarno koriste za dopremanje municije, hrane i druge opreme, na prvu liniju fronta, kao i za evakuaciju ranjenika u pozadinu. 

Ruska vojska dobila novu turu dronova "depeša"

Ovaj kopneni dron ima nezavisno vešanje i veoma je upravljiv, a može da pređe relativno veliku udaljenost i kreće se brzinama do 30 km/č.

Po mišljenju vojnih eksperata sa kojima je razgovarao ruski RT, takve platforme su postale široko rasprostranjene tokom Specijalne vojne operacije, gde su već dokazale svoju relevantnost.

"Vozila na točkovima poput 'depeše' su potrebna jer je sada operativna zona (vazdušnih) dronova najmanje 5-10 km, ili čak 20 km. Dakle, dovođenje vojnika u opasnost (tako da oni sami isporučuju municiju ili izvuku ranjenike) nije najbolja ideja. Ako je moguće, onda bi, naravno, bilo bolje preneti ove funkcije na dron točkaš kojim se upravlja daljinski", rekao je vojni stručnjak Kiril Fjodorov.

Sličnog mišljenja je i ekspert Vasilij Dandikin.

"Sve je počelo sa dronovima za čišćenje mina. Dobro su se pokazali. Tada su se pojavili borbeni dronovi, uključujući i točkaše. Besposadne platforme omogućavaju evakuaciju ranjenika i isporuku municije. Na frontu su takva vozila potrebna za dejstvo u uslovima neprijateljske vatre", poručio je Dandikin.

"Neprijateljski sistemi za elektronsko ratovanje su nemoćni"

Podsetimo, prvi podaci o izradi "depeše" su se pojavili u junu 2024. Originalni dizajn koristio je šasiju sa gusenicama, a ne šasiju na točkovima. Ova verzija je mogla da postigne brzinu do 15 km/č i da nosi teret težine 150 kg.

"Rosteh" je tada napomenuo da bi novi proizvod mogao da se koristi ne samo kao transportno sredstvo, već i za izvršavanje borbenih zadataka. Konkretno, kompanija je tvrdila da je "depeša" prvi zemaljski FPV dron kamikaza na svetu.

Kako su tada naveli, "depeša" bi mogao da dejstvuje po ciljevima kao što su neprijateljska živa sila, utvrđenja poput bunkera, zemunica, vatrenih položaja i uporišta. Pored toga, robotizovani sistemi se mogu koristiti i za miniranje područja. 

Zahvaljujući relativno malim dimenzijama, ovaj dron se može transportovati u prtljažniku terenskog ili putničkog vozila, a za upravljanje je potrebna jedna osoba opremljena džojstikom i šlemom sa uređajem za osmatranje iz prvog lica.

Takođe, u decembru prošle godine dizajneri su najavili stvaranje modifikacije "depeše" koja se kontroliše preko optičkog kabla.

"Postoje modifikacije koje se kontrolišu preko radio veze, a postoje i modifikacije koje se kontrolišu preko optičkih kablova – veoma ih je lako razlikovati po prisustvu motalice (za kabl). Kako je nastala ideja da se napravi modifikacija sa kontrolom optičkih vlakana? Pre svega, na osnovu potrebe za poboljšanjem otpornosti na ometanje", rekli su tada konstruktori za TASS i dodali:

"Ovaj pristup je svakako opravdan. Radni domet platforme sa optičkim kablom je isti kao i platforme kojom se upravlja putem radio veze, a to je tri kilometra. Po povratku, motalica se menja".

Besposadna zemaljska platforma "karakal": Ruski dron guseničar sposoban da nosi raketni sistem

Kako podsećaju analitičari, bespilotne letelice, odnosno FPV dronovima sa optičkim kablovima već su dokazale svoju visoku efikasnost.

"Sada koristimo borbene dronove sa optičkim kablom, protiv kojih su neprijateljski sistemi za elektronsko ratovanje nemoćni. Princip upravljanja kablom, inače, već je testiran na protivoklopnim raketama (npr. sistem 'fagot'). Ovo je veoma učinkovito sredstvo", kaže Vasilij Dandikin.

Istovremeno, Kiril Fedorov primećuje da optički sistemi imaju svoja ograničenja u upotrebi.

"Optička vlakna su tanke, lagane žice. Ne mogu se ometati i ne plaše ih sistemi elektronskog ratovanja. Ali takvi sistemi imaju i svoje nedostatke. Žica može pući. Pored toga, ima ograničenu dužinu. Ali generalno gledano, optička vlakna su sada jedan od trendova u besposadnim sistemima", rekao je ruski vojni ekspert.

Robotizovanje oklopnih vozila

Robotizacija "depeše" se vrši korišćenjem softversko-hardverskog kompleksa "prometej", koji je razvio naučno istraživački institut "Signal".

Pored "depeše", "prometej" se koristi i na besposadnom vozilu za razminiranje MGR-4 "šmelj", napravljenom na bazi višenamenskog mini utovarivača ANT 1000. Pored toga, ovaj kompleks se može koristiti i za robotizaciju konvencionalnih oklopnih vozila, izjavio je jedan od direktora "Rosteha" Behan Ozdoev.

Besposadni BMP-3 uskoro u zoni SVO: Ruska vojska dobija novo robotizovano vozilo

Kako su predstavnici ove kompanije na Svetskom odbrambenom sajmu u Rijadu saopštili, "programsko-aparatni kompleks (PAK) 'prometej' se može ugraditi na bilo koju već postojeću vojnu platformu, poput borbenog vozila pešadije BMP-3. PAK omogućava robotizaciju upravljačkih komandi vozača i nišandžije, uz istovremeno zadržavanje ergonomije, odnosno standardnih sedišta za članove posade, zbog čega se vozilom opremljenim 'prometejom' može upravljati i daljinski i na klasičan način".

Oni su poručili i da se robotizovano vozilo opremljeno bilo kakvim borbenim modulom, može koristiti za transport ljudstva, pružanje vatrene podrške i prelazak vodenih prepreka.

Glavna prednost "prometeja" je to što omogućava operateru da vozilo kontroliše daljinski, sa relativno velike i sigurne udaljenosti upotrebom mobilne kontrolne stanice, odnosno tablet uređaja, čime se čuva život vojnika.

Kiril Fedorov smatra da su robotizovana oklopna vozila potrebna pre svega za izvršavanje najopasnijih zadataka na frontu.

"Na primer, biće korisno za juriš na odbrambene položaje. Besposadni tenkovi i borbena vozila pešadije smanjiće rizike za vojno osoblje. Ali ostaje pitanje da li se borbena efikasnost ovih vozila može očuvati tokom robotizacije, tako da mogu da rade i izvršavaju zadatke", rekao je analitičar.

Prema rečima Vasilija Dandikina, upotreba besposadnih sistema i veštačke inteligencije u vojnoj sferi će se samo širiti.

"U vreme SVO već se pojavilo dosta inovacija. U početku se bespilotne letelice nisu koristile u tolikom obimu, ali sada već stvaramo vojsku bespilotnih sistema. Ova oblast se naglo razvija. Očigledno je da će se veštačka inteligencija sve više koristiti. Borbeno iskustvo pomaže razvoju u ovoj oblasti", zaključio je stručnjak.