Putin predložio raskid ugovora Rusije i Saveta Evrope

Ruski predsednik Vladimir Putin potpisao je danas nacrt zakona kojim se poništavaju odredbe svih međunarodnih ugovora Saveta Evrope prema Moskvi. 

Podsetimo, Rusija je napustila Savet ubrzo nakon početka vojne operacije, u martu 2022. godine. Iz Moskve su tada poručili da je ova organizacija postala još jedan instrument antiruske politike, jer većinu Saveta čine upravo zapadne zemlje.  

Ruski mediji prenose da je dokument poslat Državnoj dumi na razmatranje. Među dokumentima našao se i onaj u kojem piše da Rusija više ne priznaje Evropsku konvenciju o suzbijanju terorizma, kao ni Konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Komentarišući ekonomsku situaciju u zemlji, ruski predsednik tokom današnjih sastanaka sa predstavnicima ruske ekonomije ocenio je da je situacija bolja nego što je to bilo očekivano.

Bruto domaći proizvod Rusije se za period od januara do novembra prošle godine snizio samo za 2,1 odsto, uprkos različitim unutrašnjim, ali i zapadnim prognozama da će jedan od najbitnih ekonomskih pokazatelja opasti za čak 15 ili 20 odsto, naglasio je ruski lider.

Što se tiče cele prošle godine, BDP bi, kako se očekuje, trebalo da zabeleži pad od oko 2,5 odsto, kazao je predsednik Rusije i dodao da je uprkos prošlogodišnjem padu ovog pokazatelja, ekonomija Rusije počela da se oporavlja već u trećem i četvrtom kvartalu.

"Naš zadatak je da podržimo i nastavimo ovaj pozitivan trend", kazao je.

Ipak, bez obzira na određeni pad ekonomije, koji je bio izazvan sankcijama sa Zapada i neviđenim pritiscima, neke od ključnih privrednih grana, kao što su građevinarstvo, poljoprivreda, industrija i odbrambeno-industrijski kompleks Rusije zabeležili su rast i doprineli su otvaranju novih radnih mesta, naglasio je.

Ovo je u velikoj meri omogućilo da se u ovako teškoj situaciji u zemlji održi stabilnost na tržištu rada i dostigne najniži nivo nezaposlenosti u novijoj istoriji Rusije, objasnio je Putin.

Ipak, lider je naglasio da je potrebno i dalje dobro raditi kako bi se primanja ruskih državljana povećala.

Inflacija u Rusiji u drugom kvartalu pašće ispod ciljanih četiri odsto

Komentarišući situaciju sa inflacijom, predsednik Rusije je kazao da su na kraju prošle godine cene porasle za 11,9 odsto u poređenju sa podacima iz 2021. godine, što je, kako je ocenio,"manje nego što su predviđale Centralna banka i vlada".

"Već u drugom kvartalu ove godine inflacija može da padne ispod ciljanih 4 odsto", rekao je, ponovivši nedavna predviđanja ruskog ministra za ekonomski razvoj.

"U prvom kvartalu očekujemo pad negde do pet odsto", kazao je.

Putin je istakao i da je Rusija svesna kakvi joj ekonomski izazovi predstoje u budućnosti i dodao da se ovi rizici ne smeju ni umanjiti, ni preuveličati, prenose ruski mediji.

"Prošla godina je bila veoma teška za Rusiju, ali smo uspeli da uspešno prevaziđemo ekonomske rizike, uključujući i one neočekivane. U suštini, mislim da smo vrlo dobro radili prošle godine", ocenio je. Zbog toga, kako je kazao, u Rusiji već znaju kakvi ih problemi čekaju, te je ruski predsednik izrazio nadu da će ovaj put odgovor na izazove biti još efikasniji. 

"Prošli smo kroz ovu 'šumu', ne shvatajući šta će se sledeće desiti. Raegovali smo, što bi se reklo, u hodu. Sada razumemo šta se dešava i sa kakvim ćemo se teškoćama suočiti. I naravno, ako ovo znamo, onda bi trebalo da budemo mnogo efikasniji", objasnio je. 

Komentarišući energetsku situaciju u zemlji, lider je istakao da je proizvodnja ruske nafte, bez obzira na sakcione pritiske sa Zapada, prošle godine porasla za otprilike 2 odsto, dok je obim njene proizvodnje dostigao 535 miliona tona.

Iako je proizvodnja gasa u Ruskoj Federaciji prošle godine opala za 11,8 odsto, cene ovog energenta su globalno porasle, te su kompanije poslovale sa dobrim profitom, dodao je. 

Osim toga, Putin je dozvolio energetskim i trgovinskim kompanija, ali i onima čija je osnovna delatnost mašinogradnja, da odluke donose samostalno, odnosno, bez uzimanja u obzir mišljenja stranih akcionera koji dolaze iz neprijateljskih zemalja. Kompanije će imati ovo pravo do kraja 2023. godine.

Lider je kazao i da je potrebno obratiti posebnu pažnju na sve one industrije koje su do sada bile koncentrisane na izvoz svojih proizvoda u druge zemlje. Potrebno je odustati od izvoza neprerađenog drva i ovakve proizvode orijentisati na unutrašnje tržište, rekao je Putin. U isto vreme, lider je istakao da se ne sme dozvoliti kompletan izvoz prinosa useva iz zemlje, jer je potrebno obezbediti prvo stabilnost na domaćem tržištu.

Ruski predsednik obratio je pažnju i na vojni odbrambeno-inudstrijski sektor. Ocenio je da je prošle godine on doživeo ekspanziju, te dodao da se vrlo aktivan rad u ovoj sferi nastavlja i ove godine.

Preduzeća iz ove oblasti rade u nekoliko smena, a neka od njih skoro danonoćno. "S tim u vezi, želim da se zahvalim svim stručnjacima koji rade u našoj nacionalnoj odbrambenoj industriji za njihov težak i odgovoran rad. Značaj ove industrije je i inače, a posebno danas, izuzetno visok", naglasio je Putin.