Krive Rusiju da koristi Interpol za političke progone, a zaboravljaju na Asanžovu "crvenu poternicu"

Rusija bi trebalo da bude suspendovana iz Interpola, smatraju londonski advokat  za međunarodno pravo Ben Kit i viši naučni saradnik u Tačerovom centru za slobodu Ted R. Bromund u autorskom tekstu za "Politiko", i dodaju da "autoritarni režimi poput Rusije i Kine" ovu međunarodnu organizaciju zloupotrebljavaju kako bi progonili svoje neistomišljenike.

Oni tvrde da je Interpol u sukobu sa Ukrajinom nedvosmisleno izabrao stranu - i to rusku, pa je zato postao oruđe za "zlostavljanje neprijatelja Putinovog režima".

Prošlogodišnji predlog SAD, Velike Britanije i drugih saveznika Ukrajine da se Moskva isključi iz ove organizacije, kako podsećaju, nije prošao, jer Interpol, "zbog straha da ne razvodni svoj globalni uticaj" želi da izbegne osipanje članstva, pa tako "tvrdi da u njegovom Ustavu ne postoji odredba o suspenziji".

"Država može dobiti dugotrajnu suspenziju, ako to odobri izvršni komitet Interpola. Nažalost, tim komitetom trenutno dominiraju autokratije i oni koji zloupotrebljavaju Interpol. Malo je verovatno da će Ujedinjeni Arapski Emirati, Kina, Egipat i Turska zbog zloupotreba glasati za suspendovanje jednog od svojih drugova", navode dvojica autora.

Oni tvrde da Interpol meša neutralnost i sistemsku zloupotrebu, pa tako "redovno dozvoljava da se lažne optužbe o prevari ili lažni navodi o običnim zločinima koriste za napad na političke ili poslovne protivnike".

"Režimi poput ruskog i kineskog ne priznaju razliku između običnih zločina i političkih prestupa – razliku na kojoj se zasniva Interpol. Tako se Interpol, po rečima Putinovog kritičara i glavne mete ruskog Interpola Bila Braudera 'ponaša kao ruka zločinačkog režima koji ide na svoje neprijatelje'", ističu Kit i Bromund.

Brauder koga dvojica autora izgleda smatraju "moralnim svetionikom" kompetentnim da kritikuje Rusiju, u toj zemlji je inače, u odsustvu osuđen na devet godina zbog namernog bankrota i utaje poreza.

Simptomatično, ali oni izbegavaju da pomenu jedan drugi slučaj, u kome je Interpol, recimo, potpuno očigledno odustao od svoje nepristrasnosti i apsolutno pristao da obavi prljavi posao za američku stranu.

Kada su SAD započele svoj lov na veštice i progon na osnivača "Vikiliksa" Džulijana Asanža, samo zbog toga što je objavio poverljive dokumente u kojima su, između ostalog, otkriveni američki ratni zločini u Iraku i Avganistanu -  nisu oklevale da za saučesnika "vrbuju" baš ovu međunarodnu organizaciju koja bi, po definiciji trebalo da hvata zločince, a ne novinare.

I Interpol je tada, zaista postao "produžena ruka autoritarnog režima". I to Obaminog.

Asanža, jednu od najčuvenijih žrtava političkog progona koji je otkrio svetu najmračnije lice ratova za promenu režima američke imperije, ova organizacija tada je stavila na "crvenu poternicu".

Dvojica autora, dakle, potpuno preskačući jedno izuzetno značajno poglavlje u istoriji ove organizacije, raspravljaju o neutralnosti Interpola u toku specijalne vojne operacije u Ukrajini, koju ocenjuju kao "slepilo".

Ne bi li dokazali svoju "poentu" ne libe se da osuđenog prevaranta Braudera promovišu u heroja i Putinovu "žrtvu", dok Jevgeniju Prigožinu, ne trepnuvši, sami presuđuju.

"Interpolova zamagljena vizija neutralnosti ne utiče samo na hrabre aktiviste kao što je Brauder. SAD su 2018. godine zatražile i dobile Interpolovu crvenu poternicu kako bi pokušale da uhapse Jevgenija Prigožina, Putinovog prijatelja i osnivača ruske zloglasne plaćeničke grupe Vagner. Ali 2020. godine, nakon što su Prigožinovi advokati podneli žalbu, Interpol je povukao obaveštenje sa obrazloženjem da bi ono imalo značajne štetne implikacije na neutralnost Interpola, jer bi ga svrstalo na stranu jedne zemlje protiv druge", nezadovoljni su dvojica autora.

Oni navode da su Stejt department i državni tužilac objavili izveštaj u kome je utvrđeno —da nije bilo zloupotrebe Interpola od 2019. godine.

Ne dopada im se, međutim, takav ishod pa ova saznanja osporavaju tvrdeći da se "SAD, koje plaćaju najveći deo Interpolovih računa, sada toliko plaše da upiru prstom u nasilnike i zalažu za pravila Interpola".

Kit i Bromund idu i toliko daleko da sami osmišljavaju i kako bi ova međunarodna organizacija trebalo da deluje u budućnosti.

"Interpol ne bi trebalo da goni krivična dela vojnog karaktera, čak ni ona tako dobro dokumentovana i masovna kao što su ruska kršenja ljudskih prava i činjenje ratnih zločina u Ukrajini. Ali postoji pravi način da se Interpol uključi u ovu borbu. Međunarodna zajednica bi mogla da uspostavi tribunal za suđenje Rusima za krivična dela u vezi sa genocidom, zločinima protiv čovečnosti i ratnim zločinima. Tribunal bi tada mogao sarađuje sa ovom organizacijom i od nje traži lociranje i pritvaranje osumnjičenih", predlažu autori.