Zašto slavimo Dan pobede: Veličanstveni trijumf nad paklom nacizma

Dan pobede – jedan je od najvažnijih, najveličanstvenijih i najslavnijih praznika u Rusiji, bivšim sovjetskim republikama (sa izuzetkom današnje zvanične Ukrajine) i slobodoljubivog dela sveta, koji je, ipak, njegova pretežna većina.

Devetog maja 1945. godine za Rusiju je završen Veliki otadžbinski rat, deo Drugog svetskog rata (1939-1945), koji je počeo u zoru 22. juna 1941. godine, kada je nacistička Nemačka, kršeći potpisane sovjetsko-nemačke sporazume iz 1939. godine, napala Sovjetski Savez.

Rat je trajao skoro četiri godine i postao najveći oružani sukob u celokupnoj ljudskoj istoriji, na dugačkom frontu koji se protezao od Barencovog do Crnog mora.

Sudbina celog Drugog svetskog rata odlučena je upravo na sovjetsko-nemačkom frontu – glavnom frontu borbe protiv fašizma. SSSR je podneo najveći teret u borbi protiv Trećeg rajha, a ruski narod je odigrao odlučujuću ulogu u toj veličanstvenoj, upravo epskoj pobedi.

To Rusiji danas priznaje čitav slobodoljubivi i pravdoljubivi svet. Među njima i Srbija, u kojoj se, kao i Republici Srpskoj, Dan pobede slavi kao praznik.

Evropa ne prašta pobedu nad fašizmom

Na drugoj strani je ostala Evropa. Mnogi u Evropi su bili zaprepašćeni, zgranuti veličanstvenom ruskom pobedom. Jer, kako piše u uvodniku sajta "Fondacija strateške kulture", evropske elite, koje kreiraju evropsku politiku, i danas dele isti, fašistički mentalitet.

A često i porodično, nacističko poreklo.

Otac predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen i deda bivše estonske premijerke Kaje Kalas, na primer, bili su ubeđeni nacisti. Kao i deda i otac nemačkog kancelara Fridriha Merca. Što ne bio problem da su osudili zločine svojih očeva.

Ne treba zato da nas čudi što su se današnje evrokrate protive prisustvu evropskih lidera na obeležavanju godišnjice velike ruske Pobede, nastavlja ovaj sajt, i dodaje: "Oni su jednostavno prinuđeni da lažu, kako bi prikrili svoju odvratnu politiku."

Lavrov: Nacizam se ponovo budi, Zapad ne poštuje ono što su preci za nas učinili

I prošle godine, Evropska unija je upozorila evropske lidere da 9. maja ne prisustvuju obeležavanju godišnjice Dana pobede u Moskvi. Zabranu su prekršili premijer Slovačke Robert Fico i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, zbog čega će, kako je upozorila šefica evropske diplomatije Kalasova, "snositi ozbiljne posledice".

Uz to ide i ciničan odnos, apsolutna bezosećajnost evrokrata prema milionskim sovjetskim žrtvama, skrnavljenje i rušenje spomenika oslobodiocima, kao i izrugivanje ruskim herojima. Što je još gore, EU već skladno funkcioniše kao (pro)fašistički blok, a političke odluke donose rusofobne elite, bez bilo kakve demokratske odgovornosti.

Kao što je svojevremeno rekao sovjetski maršal Georgij Žukov: "Mi (Rusi) smo oslobodili Evropu od fašizma i oni nam to nikad neće oprostiti."

Evropsko tiho prekrajanje istorije

Istorija se danas ponovo prekraja, u Evropi kao i Americi. Kada je Tramp sa ozbiljnim izrazom lica rekao da je Amerika odigrala odlučujuću ulogu u pobedi nad nacizmom, on to možda nije rekao da bi nas uvredio, izjavila je Margarita Simonjan. On, možda, ne zna pravu istinu, za koju ga, uostalom, nije ni briga. To je jedna od posledica lošeg obrazovnog sistema, jer Amerikanci ne znaju ništa o istoriji, pogotovo o istoriji Drugog svetskog rata, pa ni o svojoj sopstvenoj.   

Ipak, obrazovni sistem je posledica odluka političkih elita.

U Evropi se 9. maj danas obeležava kao Dan pobede nad fašizmom (VE Day – Victory in Europe Day), u znak sećanja na kapitulaciju nacističke Nemačka i, istovremeno, u znak sećanja na Šumanovu deklaraciju iz 1950, kojom se proslavlja "početak evropskog jedinstva".

Ovaj dan, tvrdi se, treba da "objedini evropskog ujedinjenja i sećanje na herojski otpor zlu". Zapravo, niko ne zna šta se tačno slavi 9. maja u današnjoj Evropi, a ni zašto.

Moskva: Zabrana simbola Dana pobede u Berlinu je sramotna

Evropa je, uostalom, bila jedinstvena i pod nacistima. Kakav "herojski otpor zlu" je pružala većina evropskih zemalja vidimo iz istorijskih činjenica. Na primer, u Francuskoj je postojao Pokret otpora, ali broj njegovih članova nije prelazio nekoliko hiljada.

Francuska je, međutim, imala i svoju, daleko brojniju SS diviziju "Šarlemanj" (Karlo Veliki) sa nekih 20-ak hiljada pripadnika. Francuski esesovci iz divizije "Šarlemanj" bili su poslednji branioci Rajhstaga i kancelarije Rajha...

Ruska pobeda bila je i srpska pobeda

Ogromne ruske žrtve i herojska borba Crvene armije se prećutkuju, kao i većinom srpski, partizanski pokret u Jugoslaviji: jedini masovni antifašistički pokret u okupiranoj Evropi.

Posle izbijanja ustanka, na teritoriji Srbije je primenjivana zloglasna Hitlerova direktiva "31a": streljati 100 talaca za svakog ubijenog i 50 za svakog ranjenog nemačkog vojnika.

U susret Danu pobede: Bez prošlosti nema budućnosti

Upravo zbog toga, kaže bivši diplomata Vladimir Kršljanin, 9. maj treba da i u Srbiji postane pravi praznik, a NOB se mora i poštovati i proslavljati. Na Spomen-groblju oslobodilaca Beograda treba sagraditi kapelu, a samo groblje treba da stalno budu tretirani kao svetinja, a ne samo 9. maja ili 20. oktobra.

Jer, ruska pobeda bila je i srpska. Uostalom, trebalo bi da znamo, dodaje Kršljanin, da su ratovi u bivšoj Jugoslaviji i bivšoj Ukrajini iste prirode i deo su iste, tragične i farsične reprize Drugog svetskog rata, u kojoj je zapadna oligarhija, očajna zbog gubitka svetske dominacije, ponovo pokušala da upotrebi fašiste i naciste kako bi uništila i Srbiju i Rusiju.

Pobeda anđela nad nacističkim paklom

O atmosferi u kojoj se proslavlja Dan pobede u Rusiji, i o duhu same ruske Pobede piše veliki ruski pisac Aleksandar Prohanov u listu "Zavtra".

Pobeda iz 1945. za Ruse nije samo datum iz kalendara: "Pobeda iz 1945. nije bila samo vojna, politička, ideološka ili geopolitička. Ona je, pre svega, religiozna. To je pobeda neba nad paklom, pobeda anđela sa crvenom zvezdom na šlemovima nad demonima, sa svastikama na rukavima..."

Savlađivanje pakla je mistični zadatak ruskog naroda, dodaje Prohanov.

Demoni su se vekovima trudili da osvoje Rusiju, da preuzmu kontrolu nad ruskim zemljama, nastavlja Prohanov, ali ne samo nad gasom, nad naftom, nad zlatom, ni nad šumskim resursima...

Zapad, u stvari, mrzi Rusiju, zbog njene rajske suštine. Mrzi rusku veru, književnost i umetnost zbog njihovih rajskih značenja. Bitka koju smo završili 1945. u Berlinu nije bila poslednja, i nije konačna, kaže ruski pisac. Ona je večna, jer "mir je samo san". To je, zapravo, ruski san o večitoj Pobedi.

Profesor geopolitike: Zapad uporno umanjuje značaj pobede Rusije u Drugom svetskom ratu

Grčka reč "Nika", što znači pobeda, uklesana je na raspeću Hristovom, piše Prohanov. I Hristos se zaista više puta pokazao tokom Velikog otadžbinskog rata. Čudo Presvete Bogorodice dogodilo se blizu Moskve 1941. godine, kada je poslednja, promrzla šačica sovjetskih vojnika, spremnih da poginu pred naletom nemačkih armada, iznenada ugledala stub svetlosti, koji se uzdizao do neba, u snežnim poljima blizu Istre i Volokolamska...

Kod Staljingrada, u toj monstruoznoj, mračnoj bici, koja se nije mogla dobiti bez Božje pomoći, takođe se otkrio Hristos, koji je ponovo sišao na zemlju i seo za komande sovjetskih tenkova, za komande sovjetskih aviona, podstičući okrvavljene sovjetske pešadince u napad, piše ruski pisac. Volga je tako postala sveti Jordan.

Besmrtni puk – proba za vaskrsenje mrtvih

Putin je, u pravoj metafizičkoj epifaniji, postigao monumentalni podvig: preneo je Pobedu iz sovjetske staljinističke ere u novu, postsovjetsku eru, dodaje Prohanov. Zastava Pobede, ugljenisana i oskrnavljena, otkrivena je ponovo u Novorusiji. Pobeda je postala centralna suština ideologije preporođene Rusije.

Besmrtni puk je, piše Prohanov, samo proba za vaskrsenje mrtvih. To je uskršnja litija, kada pored nas vaskrsavaju i marširaju heroji i mučenici koji su poginuli za Pobedu. Litija ispunjena mrtvima i još nerođenima...

Tu Pobedu je prizivala i vojna pesma iz Velikog otadžbinskog rata sasvim jednostavnim rečima: "Zvezdo Pobede, obasjaj nas..."

Pobeda civilizacije nad smrću.