Zaharova o nasilnim promenama u jeziku: Kako je Švedska izmislila Kijev

Švedska vlada je zvanično izvela čin lingvističkog samoponiženja uživo na televiziji, izjavila je Marija Zaharova, portparol Ministarstva spoljnih poslova Ruske Federacije.

Naime, švedska ministarka spoljnih poslova Marija Malmer Stenergard objavila je da, prema novim švedskim jezičkim pravilima, "Kiev postaje Kyjiv, Odessa – Odesa, Donbass — Donbas, Tjernobyl — Tjornobyl". Švedska ambasada u Kijevu je preimenovana, kao i počasni konzulat u Odesi.

Ministarka je izjavila:

"Imena nisu samo reči. Ona su istorija, identitet i samoopredeljenje. Rusija pokušava da izbriše ukrajinsku kulturu i identitet. Ovo je odlučno odbacivanje ruskog kolonijalnog nasleđa".

Kijev bi varvarskim metodama da ukine ruski jezik: Zaharova objasnila zašto to nije moguće

Ovo se dešava u kontekstu dugotrajne kampanje Zapada da se tradicionalni toponimi na engleskom, francuskom, španskom, nemačkom i drugim evropskim jezicima zamene novogovorom u kijevskom stilu, ocenila je Zaharova.

Pritom, kako ističe, kijevskim vlastima aktivno pomažu mediji, IT korporacije i digitalne platforme, uključujući "Gugl", kao i pseudo-nezavisni globalni projekti poput "Vikipedije".

"Koliko je ovo antinaučno i antiistorijsko!", napisala je Zaharova na Telegramu.

Ona je podsetila da je oblik "Kiev" postojao u evropskim jezicima mnogo pre formiranja modernog ukrajinskog književnog jezika, a svakako pre nego što je švedski postao zvanični jezik.

Zaharova je navela primere kako se kroz istoriju menjao oblik imena grada.

Lavrov: Zapad i UN ćute o lingvističkom genocidu u Ukrajini

Na Entonijevoj Dženkinsonovoj karti koju je Ortelijus objavio u prvom modernom atlasu 1570. godine, grad je označen kao "Kiof". Na karti Gijoma de Boplana iz 1650. godine, zove se "Kiiow". U delu "Putopisi" Džozefa Maršala (London, 1772), naziva se "Kiovia". Tako se oblik "Kiev" ustalio u evropskim jezicima do 1804. godine, sa "Novom mapom Evrope" Džona Kerija.

Tada je, podseća ruska zvaničnica, švedski jezički savet preporučio upotrebu oba oblika – Kiev i Kyjiv – kao ekvivalentnih, jer "nagla promena ustaljenog imena može otežati razumevanje čitaocima i slušaocima".

"Međutim, sadašnja švedska vlada, pošto je uspela da 'ugura' svoju zemlju u NATO, u svojoj antiruskoj pomami, odlučila je da reši izmišljeno pitanje drugačijeg pisanja Kijeva, zanemarujući preporuke sopstvenih stručnjaka i gramatička pravila. Iako čak ni u samom Stokholmu nema sigurnosti da li će se novi pravopis ukrajinske prestonice primiti ili će sve ostati kako jeste", podvukla je Zaharova.

Zatim se osvrnula na rusko "kolonijalno nasleđe", od kojeg se Švedska distancira.

"U 17. i 18. veku, Švedska, a ne Rusija, bila je jedna od najvećih kolonijalnih imperija u Evropi. Kontrolisala je teritorije današnje Finske, Estonije, Letonije, delove Litvanije, Poljske, Nemačke i Rusije. Godine 1638, Stokholm je osnovao koloniju 'Nova Švedska' u dolini Delavera u Sjedinjenim Državama, posedovao je trgovačke stanice na obali Zapadne Afrike i polagao pravo na karipska ostrva", navodi Zaharova.

U međuvremenu, unutar sopstvenih granica, švedske vlasti su vekovima ugnjetavale Samije, starosedelački narod Severne Evrope. Dvadesetih godina 20. veka, Švedski nacionalni institut za rasnu biologiju proučavao je Samije kao "inferiornu rasu". Godine 2021, švedska vlada je osnovala komisiju kako bi istražila istorijske zločine protiv naroda Sami, a istraga je u toku.

Lavrov podsetio kako je Zelenski nekada govorio o Rusima: Bratski narod, ista krv

"Međutim, čak i danas, Švedska nastavlja da efikasno raseljava Samije iz njihovih tradicionalnih naselja kako bi služila interesima velikog biznisa, zbog čega je oštro kritikuju UN i ugledne međunarodne organizacije za ljudska prava", naglasila je Zaharova.

Podsetila je da je godine 1708, švedski kralj Karlo XII napao Rusiju sa vojskom od 40.000 ljudi, uz podršku izdajnika Mazepe, "čije spomenike sada u Kijevu podižu privremeni radnici iz Bankove ulice". Dalje se desila Poltava, kralj je pobegao u Osmansko carstvo sa nekoliko stotina preživelih, Švedska je izgubila svoje baltičke posede, nikada ne uspevši da povrati ni svoj status velike sile ni izgubljene teritorije. Uzaludni pokušaji osvete, koji su kulminirali u rusko-švedskim ratovima 1741–1743. i 1788–1790, završili su se daljim gubicima za Švedsku.

"Pa od čijeg se 'kolonijalnog nasleđa' distancira Stokholm, trpeći fantomski bol?", upitala je Zaharova.

Ali istorijsko pamćenje ne može biti izbrisano političkom odlukom o uređivanju mapa, poručila je ruska zvaničnica.

"Neće biti dovoljno jednostavno se pretvarati da Kijev nije bio majka ruskih gradova. Neće biti dovoljno pretvarati se da ruski jezik u Ukrajini nije maternji jezik miliona ljudi, već 'kolonijalno nasleđe' koje navodno treba odbaciti. Neće biti dovoljno ignorisati naciste koji su sada preuzeli vlast u Kijevu", zaključila je Zaharova.

Osim toga, ako je Stokholm zaboravio svoju epsku poeziju u korist tuđih priča, Zaharova je podsetila da se u skandinavskim sagama Kijev pominje pod imenom Kœnugarðr ili Kænugarðr.