Dokumentarni film: "Ljudi Donbasa" – Danil Dudnikov

Ruski dobrovoljac Danil Dudnikov imao je samo 21 godinu kada je poginuo 25. marta 2022. godine u Harkovskoj oblasti. Ovaj pravoslavni ratnik stradao je nakon što je njegov vod ušao u borbu sa pripadnicima bataljona "Azov".

Ekipa RT Balkan donosi još jednu priču u okviru serijala "Ljudi Donbasa", posvećenog sudbinama ljudi koji su, prema narativu serijala, stradali od kijevskog režima.

Danil je odrastao uz priče o svojim pradedovima, učesnicima Velikog otadžbinskog rata. Kada je 24. februara 2022. godine počeo rat u Ukrajini, nije čekao mobilizaciju, već se dobrovoljno javio u vojnu službu.

Dokumentarni film: "Ljudi Donbasa – Viktor"

Tog dana je na društvenim mrežama napisao da je svakoj generaciji potrebna sopstvena Pobeda.

"Ne može se stalno živeti u prošlosti i svakoj generaciji je potrebna sopstvena Pobeda. Sada stojimo na pragu naše. Danas idem u vojni odsek i pozivam sve patriote da takođe ne izbegavaju mobilizaciju. Ruski intelektualac lepše izgleda sa puškom u rukama."

Potom je raspoređen u Harkovsku oblast. Tokom borbi kod naselja Olhovka, 25. marta, njegov vod je ušao u borbu, a Danil je teško ranjen.

U poslednjim minutima života izvukao je iz džepa ikonu i počeo da se moli. Preminuo je držeći ikonu u rukama. Od 18 pripadnika njegovog voda, 13 je poginulo.

U filmu o Danilu Dudnikovu govore članovi njegove porodice, koji svedoče o njegovom životu, odrastanju i odluci da se kao dobrovoljac uputi u rat.

Njegova sestra Elena Dudnikova kaže da je srećna što je imala takvog brata, ali i da u mislima često razgovara sa njim. Ponekad se, kako kaže, čak i posvađaju jer je prerano otišao.

"Zauvek će ostati sa mnom", kaže Elena o svom bratu.

O Danilovom životu govori i njegov otac Evgenij Dudnikov. On ističe da je njegov sin bio dobar đak, odličan student i sportista, ali da je verovao da još nije uradio ono što je kao muškarac dužan da uradi.

"A onda je napravio taj korak, krenuo je da brani otadžbinu", priča Evgenij Dudnikov.

Danila seća i njegova nastavnica istorije, koja ističe da on nije ni mogao drugačije da postupi, jer je snažno osećao odgovornost prema drugim ljudima. Upravo taj osećaj odgovornosti ona smatra jednom od istinskih ljudskih vrednosti.

U njegovoj školi postavljena je i spomen-ploča posvećena Danilu, na kojoj su zabeleženi osnovni podaci o njegovom životu – rođen je 7. marta 2001. godine, školu je upisao 2007, a završio 2018. godine, nakon čega je upisao univerzitet.

Otac kaže da ga učenici i nastavnici i danas pamte.