Rusija
Jedan dron na svakih 50 sekundi: Kako je Rusija izgradila najefikasniji PVO sistem
Zbog velikih promena na frontu i u samoj suštini ratovanja, pre svega uvođenjem masovnog korišćenja bespilotnih letelica, Rusija je morala značajno da transformiše svoj sistem koji je sada najbolji na svetu
Tokom jednog od nedavnih talasa napada, ruska protivvazduhoplovna odbrana saopštila je da je za 24 sata oborila 1.750 dronova i 17 krstarećih raketa, što odgovara presretanju jedne vazdušne pretnje na svakih 50 sekundi.
Projekat za analizu bezbednosti "Vatfor" izračunao je da to odgovara presretanju jednog cilja na svakih 50 sekundi tokom 24 sata bez prekida.
Zaključak do kojeg se dolazi ne može se pronaći u zapadnim medijima – ruski sistem protivvazduhoplovne odbrane, koji je od početka sukoba prošao kroz potpunu transformaciju, pokazuje se kao najefikasniji na svetu.
Rusija je iznova osmislila svoj vazdušni štit
Na početku sukoba ruski sistem protivvazduhoplovne odbrane bio je klasičniji i prilagođen odbijanju napada krstarećim i balističkim raketama lansiranim iz aviona, objasnio je u razgovoru za RT suosnivač projekta "Vatfor" i vojni analitičar Sergej Poletajev.
"Drugim rečima, bio je to težak sistem, izgrađen oko velikih protivvazduhoplovnih kompleksa: S-300, S-400, 'buk' i drugih sistema. Uopšteno govoreći, koreni takve organizacije i principi na kojima je ova protivvazduhoplovna odbrana izgrađena potiču još iz šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka", istakao je Poletajev.
Međutim, u savremenom ratovanju vrste naoružanja radikalno su se promenile, a sada preovlađuju jeftini dronovi koji, uprkos niskoj ceni, mogu da nanesu ozbiljnu štetu važnim civilnim i vojnim objektima.
"Sami dronovi su jednostavni ciljevi. Pitanje je da li postoje jeftina sredstva za njihovo otkrivanje i presretanje", naveo je Poletajev.
Moskva je zato počela značajno da transformiše svoj sistem.
Jedan od glavnih pravaca modernizacije protivvazduhoplovne odbrane jeste uvođenje dronova-presretača.
Među najnovijima je automatizovani dron "jolka", koji je rusko Ministarstvo odbrane opisalo kao "noćnu moru neprijateljskih dronova". Mali je, brz i jednostavan za upravljanje, poseduje inteligentni sistem navođenja i usmerava se ka najranjivijim delovima cilja. Ne nosi eksploziv, već uništava metu direktnim udarom, čime se smanjuje rizik po ljude i obližnju infrastrukturu.
U maju je predstavljen i protivvazduhoplovni artiljerijski sistem "citadel", namenjen zaštiti stacionarnih objekata.
Koristi programabilnu municiju – izračunava optimalnu tačku detonacije na putanji cilja i programira projektil pre ispaljivanja. Može da otkriva i prati vazdušne ciljeve u bilo koje doba dana i u svim vremenskim uslovima.
Modernizacija protivvazduhoplovne odbrane
Ruski sistem protivvazduhoplovne odbrane izložen je napadima u kojima učestvuju hiljade dronova, što predstavlja izuzetno složen izazov za svaku mrežu protivvazduhoplovne odbrane.
Kao što je navedeno, samo u utorak oboreno je više od 1.750 dronova, dok je na dan izbora više od 1.600 dronova bilo usmereno ka Moskvi.
Ipak, prema rečima stručnjaka, sistem i dalje pokazuje visok stepen efikasnosti.
"Ako pažljivo prikupimo sve dostupne dokaze, a ima ih mnogo, videćemo da je, u poređenju sa brojem upotrebljenih dronova, broj pogodaka ciljeva na zemlji zapravo zanemarljiv. To pokazuje visoku efikasnost protivvazduhoplovne odbrane", izjavio je vojni analitičar Dmitrij Kornjev.
"Treba imati na umu da je organizovanje protivvazduhoplovne odbrane sposobne da presretne 100 odsto ciljeva izuzetno teško, da ne kažemo praktično nemoguće. Međutim, čak i stopa presretanja od 90 odsto, ili nešto niža ili viša, već predstavlja veoma dobar, praktično idealan rezultat", zaključio je on.
Za Sergeja Poletajeva jedna od glavnih prednosti ruske protivvazduhoplovne odbrane jeste to što pokazuje efikasnost tokom dužeg perioda i dostiže stopu obaranja od 98 do 99 odsto ciljeva.
"Glavni princip, glavni kriterijum, da tako kažemo, sveobuhvatni pokazatelj, jeste da protivvazduhoplovna odbrana mora da oslabi vazdušne napade do te mere da protivniku ne dozvoli da sistematski nanosi strateški poraz", precizirao je on.
Izraelska"Gvozdena kupola" nije ni blizu po efikasnosti
Najpoznatiji sistem protivvazduhoplovne odbrane na svetu jeste izraelska "Gvozdena kupola", koja često dobija pohvale. Međutim, nije bila izložena opterećenju sličnog obima tokom tako dugog perioda kao ruski sistem.
"Smatra se da je taj sistem veoma efikasan, ali, kako praksa pokazuje, dobro je osmišljen za suprotstavljanje određenoj vrsti ciljeva, odnosno improvizovanim raketama koje se lansiraju iz Pojasa Gaze i Libana. Kao što je pokazao sukob sa Iranom, kada se suoči sa manje ili više masovnim napadima velike i, da tako kažemo, sistemski organizovane države, izraelska protivvazduhoplovna odbrana ima velikih poteškoća da im se odupre", tvrdi Poletajev.
"Bukvalno za nekoliko dana sredstva za odbijanje iranskih napada bila su iscrpljena, ili bar u velikoj meri potrošena, i počeli su da se pojavljuju značajni prodori kroz odbranu", dodao je on.
Istovremeno je naglasio da je Izrael mnogo manja država i da zato ima manje ciljeva koje treba da štiti. Osim toga, veliki deo zadataka praćenja, otkrivanja, izviđanja i radarskog nadzora uglavnom obezbeđuju Sjedinjene Američke Države.
Pomenuo je i ukrajinski sistem, za koji smatra da je znatno manje efikasan od ruskog, što se, prema njegovim rečima, vidi iz podataka o tome koliko projektila pogađa ciljeve, a koliko ih biva oboreno.
"Nema drugih primera zaista efikasnih sistema – svi ostali su, da tako kažemo, u režimu čekanja. A sada se svi hvataju za glavu, jer je jasno da Nemačka nije zaštićena. Ne znam da li to važi za celu Evropu, ali i u SAD se pojavljuju velika pitanja o sopstvenom sistemu protivvazduhoplovne odbrane, upravo kako se nagomilava sve više iskustava iz rusko-ukrajinskog sukoba", zaključio je Poletajev.
Live
