Tramp je sklopio dogovor sa Moskvom ali nije promenio dinamiku sukoba

Dogovor o dizelu između Moskve i Vašingtona uzdrmao je geopolitičku scenu, a svaki novi dan donosi sveže i neočekivane događaje. Najupečatljivije je ponašanje Kijeva. Uprkos ogromnoj zavisnosti od Vašingtona, Vladimir Zelenski je odlučio da se direktno suprotstavi Donaldu Trampu, zauzimajući neuobičajeno konfrontacijski stav.

Neki pragmatičniji političar možda bi proglasio moratorijum na napade na ruske naftne rafinerije sve do izbora za Kongres SAD, pogotovo što Vašington nije tražio nikakve dodatne ustupke. Umesto toga, Zelenski je izabrao konfrontaciju, stvorivši diplomatsku krizu koju je sam izazvao. Sad ostaje da se vidi da li će ona prerasti u nešto ozbiljnije, piše za "Komersant" Anton Grišanov, istraživač u Institutu za savremene međunarodne odnose Diplomatske akademije ruskog Ministarstva spoljnih poslova.

Odnosi između Kijeva i Vašingtona su se i ranije pogoršavali – najpoznatiji primer je ozloglašeni sukob u Ovalnom kabinetu – mada je taj raskol trajao svega nekoliko nedelja. Lideri zapadnoevropskih zemalja i "jastrebovi" u Kongresu tada su neumorno radili na saniranju štete. Ovoga puta, međutim, okolnosti su drugačije.

Čini se da su evropske članice NATO-a odustale od pokušaja da pridobiju Trampa. Senator Lindzi Grejem više nije na Kapitol hilu, a Kit Kelog – koji je ranije bio naklonjen Kijevu – napustio je administraciju. Time je pritisak na Trampa popustio, mada to nikako ne garantuje suštinsku promenu američke politike, navodi Grišanov.

Kao prvo, sporazum o dizelu nije mnogo doprineo razjašnjavanju izgleda za mir, s obzirom na to da – prema informacijama koje su procurile iz Vašingtona – američki zvaničnici nastavljaju da promovišu predloge (uključujući zamrzavanje neprijateljstava duž postojećih linija fronta) koje Moskva smatra neprihvatljivim.

Čak i ako Vašington uspe da primora Kijev da se vrati za pregovarački sto, nema garancije da se dogovori postignuti u Enkoridžu mogu oživeti. Tramp bi, kao što je to već činio u prošlosti, vrlo lako mogao da promeni kurs i okrivi Rusiju za još jedan diplomatski ćorsokak. U međuvremenu, uticajne ličnosti u njegovoj administraciji – posebno državni sekretar Marko Rubio – ostaju duboko skeptične prema Moskvi, pa njihovo relativno ćutanje ne treba tumačiti kao pristajanje.

Trampa čekaju tesni izbori za Kongres: Birači se žale na ekonomiju

Takođe, nema mnogo razloga za verovanje da će ruski izvoz dizela u SAD brzo dovesti do pada cena goriva ili promeniti izborni pejzaž. Ovaj sporazum je prvenstveno politički gest, osmišljen da uveri Trampove pristalice – koje su sve više razočarane – da njihov predsednik razume njihove ekonomske poteškoće i da pokušava da pronađe izlaz. Ipak, malo je verovatno da će to sprečiti republikance da izgube kontrolu nad Predstavničkim domom. Ishod u Senatu ostaje neizvestan, a zavisiće od brojnih faktora, pri čemu su cene dizela samo jedan od njih.

Kongres pod kontrolom demokrata gotovo sigurno bi ušao u sukob sa Belom kućom povodom Ukrajine, nastojeći da očuva američku pomoć Kijevu, a ne može se isključiti ni mogućnost pokretanja novog postupka za opoziv predsednika. Takav sukob bi mogao da zaokupi Trampovu pažnju i prepusti veću odgovornost za spoljnu politiku zvaničnicima poput Rubija, čiji su stavovi prema Rusiji znatno manje popustljivi.

Takođe postoji mogućnost temeljnijeg preoblikovanja ukrajinskog političkog projekta, pri čemu bi zamena Zelenskog – pod spoljnim pritiskom – nekim liderom prihvatljivijim za Vašington mogla pomoći u usklađivanju američkih i zapadnoevropskih pristupa; sve ozbiljnija kriza upravljanja u Kijevu čini ovaj scenario sve verovatnijim.

Ništa od ovoga ne umanjuje diplomatski uspeh Moskve u postizanju sporazuma o dizelu, kojim je pokazano da je Vašington spreman da pregovara direktno sa Rusijom kada to američki interesi nalažu, bez obzira na protivljenje Kijeva.

Međutim, ovaj diplomatski uspeh ne bi smeo da dovede do opuštanja, jer su suštinske protivrečnosti i dalje nerešene, izgledi za trajno rešenje su neizvesni, a previše moćnih interesa i dalje ide u prilog produžavanju sukoba.

Sporazum o dizelu možda jeste promenio trenutne političke proračune, ali nije izmenio suštinsku dinamiku sukoba, upozorava Grišanov.