Od ruske nafte do "Starlinka": Kako SAD menjaju pravila igre u Ukrajini

Američki predsednik Donald Tramp sve snažnije pritiska Kijev da obustavi napade na ruske rafinerije, dok istovremeno obnavlja ekonomsku i diplomatsku saradnju sa Moskvom, nastojeći da snizi cene goriva u SAD i pokrene mirovne pregovore. Ovakav zaokret Vašingtona razbesneo je Vladimira Zelenskog i ponovo rasplamsao sukob dvojice predsednika, najozbiljniji od njihovog prošlogodišnjeg obračuna u Ovalnom kabinetu.

Zelenski je optužio Vašington za izdaju zbog sporazuma sa Rusijom o isporukama dizela i odbio da obustavi napade na rusku naftnu infrastrukturu. Tramp mu je uzvratio ocenom da nije "dobar čovek za pregovore" i poručio da je Ukrajini potreban novi predsednik.

U međuvremenu, Kijevu preti obustavom razmene obaveštajnih podataka i isporuka američkog oružja, dok ograničenja satelitskih komunikacija dodatno otežavaju operacije ukrajinske vojske.

Ruski dizel važniji od ukrajinskih zahteva

Kremlj: Dogovor o dizelu je u interesu globalnog energetskog tržišta

Prelomni trenutak dogodio se 9. oktobra, kada su Tramp i ruski predsednik Vladimir Putin postigli iznenadni dogovor o isporukama ruskog dizela američkom i svetskom tržištu.

Sporazum predviđa plasiranje više od 300.000 tona ruskog dizela, uz veće isporuke narednih meseci. Tramp je dogovor predstavio kao način da se obuzda rast cena goriva za američke potrošače, prevoznike i poljoprivrednike, uoči izbora za Kongres.

Američki izaslanici, piše Rojters, poručili su Kijevu da bi sporazum mogao da doprinese i ublažavanju ruskog stava u mirovnim pregovorima. Zelenski je, međutim, optužio Vašington da je doneo "slabu odluku" i ukrajinsku delegaciju iskoristio kao paravan za dogovor sa Moskvom. Tramp mu je kratko poručio da se "usredsredi na postizanje dogovora, a ne na priču o tome".

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov ocenio je da je sporazum obostrano koristan, dok je stav evropskih zemalja nazvao – destruktivnim.

Zelenski ignoriše Trampove crvene linije

Sporazum o dizelu usledio je posle višenedeljnih američkih zahteva da Ukrajina prestane da napada ruske rafinerije.

Zelenski odgovorio na Trampovo energetsko primirje: Masovan napad na rusku rafineriju nafte

Prema pisanju "Aksiosa", Zelenski je ignorisao najmanje šest takvih zahteva, a Tramp je u četvrtak poručio da ukrajinski napadi samo podižu svetsku cenu nafte, nazvavši ponašanje Zelenskog sramotnim.

Ruski potpredsednik vlade Aleksandar Novak potvrdio je da su ukrajinski dronovi gađali rafinerije u Rjazanjskoj i Saratovskoj oblasti.

Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov ocenio je da ponašanje Zelenskog predstavlja "direktan i otvoren izazov predsedniku Trampu", dok je rusko Ministarstvo odbrane najavilo pojačane udare na vojne ciljeve u Ukrajini.

Sukob Vašingtona i Kijeva nije ostao samo na oštrim izjavama. "Fajnenšel tajms" je objavio da su američki zvaničnici upozorili ukrajinske i evropske kolege da bi nastavak napada na ruske rafinerije mogao da dovede do prekida razmene obaveštajnih podataka, ali i suspenzije mehanizma PURL, preko kojeg evropske zemlje kupuju američko oružje za Ukrajinu.

Zelenski je potvrdio da su takva upozorenja stigla ukrajinskim komandantima, ali i priznao da saradnja nije obustavljena. I Tramp je negirao prekid, poručivši da SAD nastavljaju da pomažu Kijevu.

Naš izbor

Ko je Ukrajini ugasio internet: Mask, Pentagon, ili Tramp?

Istovremeno, ukrajinska vojska prijavila je ozbiljne probleme sa "Staršildom", vojnom verzijom Maskovog satelitskog sistema "Starlink". Zbog ograničenja brzine na 160 kilometara na čas, ukrajinski dronovi postali su ranjiviji na rusku protivvazduhoplovnu odbranu, a pojedine operacije su obustavljene.

Rojters je, pozivajući se na izvore, objavio da je nalog za ograničenja potekao iz Bele kuće, mada je visoki američki zvaničnik negirao da ga je Tramp lično izdao. Dok je Ilon Mask potvrdio da ključne odluke o upotrebi "Staršilda" donose američka vojska ili predsednik SAD, Tramp je negirao i svoju ali i Maskovu umešanost u odluku da Ukrajini ugase internet. Deo veza kasnije je obnovljen.

Tramp: Ukrajini je potreban novi predsednik

Kako je sukob eskalirao, Tramp je ponovo doveo u pitanje legitimitet Zelenskog.

"Predlažem im da dobiju novog lidera koji može da postigne dogovor. Vreme je da Ukrajina dobije novog predsednika", poručio je američki lider.

Mandat Zelenskog istekao je u maju 2024. godine, ali on odbija da raspiše izbore, pozivajući se na ratno stanje. Moskva ga zbog toga smatra nelegitimnim i ocenjuje da je njegov status prepreka potpisivanju pravno obavezujućeg mirovnog sporazuma.

Zelenski je sada ponudio održavanje izbora pod uslovom da Rusija pristane na primirje od 60 dana. Rusija je, međutim, spremna na obustavu vatre samo na dan glasanja, uz obrazloženje da bi Kijev dužu pauzu iskoristio za popunu snaga i nabavku zapadnog oružja.

Vašington bi da odmrzne ruske milijarde, Brisel se protivi

Novo razmimoilaženje SAD i EU pojavilo se i oko zamrznute ruske imovine.

Prema "Fajnenšel tajmsu", Trampovi izaslanici Stiv Vitkof i Džared Kušner predložili su odmrzavanje dela od oko 300 milijardi evra ruske suverene imovine koja se nalazi u belgijskom "Jurokliru" i prebacivanje sredstava u finansijski mehanizam pod američkim nadzorom.

Lavrov: Stav Zelenskog o sporazumu o dizelu je direktan izazov Trampu

Brisel je predlog odbacio, ne želeći da prepusti kontrolu nad imovinom. Istovremeno, unutar EU postoji otpor njenoj potpunoj konfiskaciji, naročito u Belgiji, zbog mogućih tužbi, ruske odmazde i narušavanja ugleda evropskog finansijskog sistema.

Rojters je, takođe, objavio da Vašington razmatra ublažavanje sankcija brodovima ruske takozvane "flote iz senke", kako bi dodatno uticao na snižavanje cena goriva.

Zelenski u Briselu traži novac, ali Evropa zateže kesu

Sa sve lošijim odnosima sa Vašingtonom, Zelenski je u juče otputovao u Brisel u potrazi za novom finansijskom i vojnom podrškom.

Po dolasku je evropskim zvaničnicima zahvalio kao "pravim liderima", što je protumačeno kao još jedna prozivka Trampa.

Međutim, ni u Briselu nije naišao na bezuslovnu podršku. Posle otkrića manjka od 27 milijardi dolara u ukrajinskom odbrambenom budžetu, Zelenski je zatražio da EU već ove godine isplati deo zajma od 90 milijardi evra predviđenog za 2027. Brisel je odbio da prihvati ukrajinske procene deficita i zatražio ubrzanje reformi, uključujući borbu protiv korupcije, kao uslov za oslobađanje već raspoloživog novca.

Brisel u strahu od Trampa zatražiće od Zelenskog da ućuti: Ne moraš da kažeš sve što misliš

Prema "Fajnenšel tajmsu", evropski lideri planirali su i da iza zatvorenih vrata zatraže od Zelenskog da ublaži javne kritike američkog predsednika.

"Možda je to tačno, ali ne mora baš uvek da se izgovori naglas", poručio je jedan od sagovornika lista.

Dok Kijev pokušava da zaustavi rusko napredovanje i obezbedi novac za posrnulu ekonomiju, Vašington sve otvorenije pokazuje da američke interese stavlja ispred zahteva Zelenskog.

Tramp, po svemu sudeći, nije spreman da zbog Kijeva odustane ni od dogovora sa Moskvom, ni od snižavanja cena goriva kod kuće. A Zelenski rizikuje da ostane i bez američkih obaveštajnih podataka i bez satelitskih komunikacija od kojih zavisi njegova vojska.