Kremlj: Produžetak sporazuma o žitu je naš "gest dobre volje", glavni uslov još uvek nije ispunjen

Pristanak Rusije da se za još dva meseca produži sporazum o žitu je svojevrsni gest dobre volje, rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov. Ovome ide u prilog i tvrdnja zamenika ruskog ministra spoljnih poslova Aleksandara Gruška, koji je rekao da je ugovor produžen pod uslovom da se ispune sva obećanja data Moskvi u vezi sa ukidanjem sankcija za poljoprivredne proizvode.

Prema rečima Peskova, upravo taj deo sporazuma, koji se tiče ruskih poljoprivrednih proizvoda, još uvek nije ispunjen, prenose "RIA Novosti".

"Uslovi koji su dogovoreni kao sastavni deo sporazuma nisu ispunjeni. Jasno je da sporazum ne može da stoji na jednoj nozi. Naravno, uslovi i dalje važe, ali naš pristanak je gest dobre volje", rekao je Peskov.

Ruska Federacija će nastojati da ukloni sva ograničenja za izvoz poljoprivrednih proizvoda na svetska tržišta, izjavio je Gruško.

"Proces koji vodi organizacija UN ide, ali izuzetno sporo i ne može da nas zadovolji ni po rezultatima koji su do danas postignuti, ni po obavezama koje su UN preuzele prilikom potpisivanja ovog istambulskog paketa", rekao je on.

Pregovori su još uvek u toku, rekao je Gruškov i dodao da je za Rusiju najvažnije potpuno ispunjenje obećanja koja su dala sa njihove strane.

"U tom smislu, za nas se ništa ne menja, radićemo vredno i naterati naše partnere da ispune obaveze koje su preuzeli", naglasio je Gruško.

Prehrambeni sporazum, koji su 22. jula 2022. potpisali predstavnici Rusije, Turske, Ukrajine i UN, podrazumeva izvoz ukrajinskog žita, hrane i đubriva preko Crnog mora iz tri luke, uključujući Odesu.

Sam sporazum o žitu predviđa deblokadu ruskog izvoza hrane i đubriva, međutim, za vreme njegovog trajanja, Moskva je biše puta naglašavala da upravo to nije ispoštovano. Istovremeno, usledila su uveravanja iz UN da će ograničenja biti ukinuta.

Šta je problem?

Moskva je više puta isticala da se ukrajinski deo sporazuma sprovodi, dok je ruski izvoz i dalje blokiran zbog zapadnih sankcija. Konkretno, sankcionisane su poljoprivredne banke i blokirana su đubriva u evropskim lukama.

Ruska Federacija zahteva ukidanje sankcija EU protiv "Roseljhozbanke", kao i njen povratak u međunarodni SVIFT sistem, kako bi se pojednostavila finansijska podrška izvozu.

Brisel je više puta uveravao da ne zabranjuje transakcije "neophodne za kupovinu, uvoz ili transport poljoprivrednih proizvoda" iz Rusije, a "Roseljhozbanka" može da koristi alternativne metode prenošenja poruka, na primer, imejl ili faks. Zapadne zemlje ne žele da povežu rusku banku sa SVIFT-om iz straha da će se ona koristiti ne samo za poslovanje u poljoprivrednom sektoru, prenosi TASS.

Osim toga, u lukama Letonije, Litvanije, Holandije i Estonije ostalo je 262 hiljade tona ruskog đubriva. Ranije je Moskva iskazala spremnost da ih besplatno prebaci u najsiromašnije zemlje, ali je do sada u Malavi poslata samo jedna serija – 20.000 tona. Kako je Gruško primetio, "stvaraju se veštačke prepreke i kašnjenja".