Rusija
"Indipendent": Rusi žive kao i pre sankcija - možda nemaju "Epl", ali tu je "Vajldberiz"
Pošto dosadašnji embargo bez presedana nije poljuljao rusku ekonomiju, Zapad se nada da će Kremlj zatresti bar sankcije na fosilna goriva
Ni nakon godinu dana antiruskih sancija, ekonomski život običnih Rusa nije drugačiji nego što je bio pre početka Specijalne vojne operacije u Ukrajini, piše "Indipendent", navodeći da u Rusiji nema ni masovne nezaposlenosti, pada valute, niti redova ispred propalih banaka.
Rafovi supermarketa sada izgledaju drugačije, ali neki međunarodni brendovi i dalje su dostupni, dok za one koji su se povukli sa ruskog tržišta, uvek postoje lokalne zamene. "Mekdonalds" i "Starbaks" na primer, sada imaju domaće vlasnike i zovu se drugačije - "Ukusno i tačka" i "Star kafe".
"Ekonomski se ništa nije promenilo. Radim kao nekada, idem u kupovinu kao nekada. Pa, možda su cene malo porasle, ali ne tako da se to jako primeti", rekao je "Indipendentu" pedesetrogodišnji Vladimir Žarov koji radi na televiziji.
Ruska ekonomija je ekonomske sankcije Zapada bez presedana podnela daleko bolje nego što se očekivalo, zaključuje ovaj medij, navodeći međutim da se očekuje da sa pooštravanjem ograničenja na naftu, naredni meseci budu još teži test za ekonomsku tvrđavu predsednika Vladimira Putina.
"Ekonomisti kažu da bi sankcije na ruska fosilna goriva trebalo da pojedu zaradu kojom se finansiraju napadi vojske na Ukrajinu. Analitičari predviđaju da bi se u narednim mesecima mogli pojaviti znaci problema kao što su zategnute državne finansije ili potonuće valute. Drugi ekonomisti, ipak kažu da Kremlj ima značajne rezerve novca koje nisu pogođene sankcijama, a ukazuju i na brzo izgrađene veze sa novim trgovinskim partnerima u Aziji. Rusija, kažu, verovatno neće ostati bez novca ove godine, ali će se suočiti sa laganim klizanjem u godine ekonomske stagnacije", navodi "Independent".
Izvršni direktor i analitičar ruske ekonomije u konsultantskoj kući "Makro advajzori" Kris Vifer, međutim, kaže: "imaće novca u bilo kom razumnom scenariju".
"Rusija će nastaviti da dobija prihod od nafte, čak i po nižim cenama, tako da danas nema pritiska na Kremlj da prekine ovaj sukob zbog ekonomskih pritisaka", rekao je on.
Dok se ekonomisti natežu predviđajući kako će Rusija podneti sankcije, Rusi u svakodnevnom životu pred sobom imaju isti izbor proizvoda kao i ranije.
"Epl" se jeste povukao sa ruskog tržišta, ali "Vajldberiz" najveći onlajn prodavac u zemlji nudi "ajfon 14" po približno istoj ceni kao i u Evropi. Isto tako, nameštaj i kućne potrepštine preostale nakon što je otišla IKEA, rasprodaju se na veb stranici "Jandeksu". "Nespresa" doduše nema, ali uvek su tu dostupne zamene.
Jasno je da roba zaobilazi sankcije uvozom iz trećih zemalja koje ne kažnjavaju Rusiju. Na primer, izvoz Jermenije u Rusiju skočio je 49 odsto u prvoj polovini 2022. godine, a kineski pametni telefoni i vozila su sve dostupniji.
Auto industrija se suočava sa većim preprekama da se prilagodi. Zapadni proizvođači automobila, uključujući "Reno", "Volcvagen" i "Mercedez Benz", zaustavili su proizvodnju, pri čemu je prodaja pala za 63 odsto, a lokalne kompanije su preuzele neke fabrike i nadmetali se za druge.
"Strani automobili su i dalje dostupni, ali ih je mnogo manje i po većim cenama Pošiljke marke 'Porše', kao i pošiljke drugih proizvođača, nisu moguće zvaničnim kanalima. Šta god da je na tržištu, to su razbacane ponude automobila koje su uvezla pojedinačna lica ili koja su došla preko prijateljskih zemalja zvaničnim kanalima", kaže Andrej Olhovski, generalni direktor "Avtodoma", koji ima 36 prodajnih mesta u Moskvi, Sankt Peterburgu i Krasnodaru.
Dok je 191 strana kompanija napustila Rusiju, a 1.169 radi na tome, oko 1.223 njih ostaje, a 496 koristi pristup čekanja i gledanja, prema bazi podataka koju je sastavila Kijevska škola ekonomije.
Dmitrij, 33-godišnjak koji je odbio da "Independentu" kaže svoje prezime, rekao je da su se promenili samo brendovi odeće.
"Imali smo i gore periode u istoriji i snašli smo se. Treba samo da razvijamo sopstvenu proizvodnju i da ne zavisimo od uvoza proizvoda", rekao je on.
Jedan veliki razlog za otpornost Rusije na sankcije je, kako ocenjuje "Indipendent", rekordna zarada od fosilnih goriva od 325 milijardi dolara prošle godine. Taj prihod, zajedno sa kolapsom onoga što je Rusija mogla da uveze zbog sankcija, gurnuo je zemlju u rekordni trgovinski suficit - što znači da je ono što je Rusija od prodaje drugim zemljama zaradila daleko više novca nego što je potrošila kupujući u inostranstvu.
Rublja je nakon privremenog pada ojačala, i obezbedila je gotovinu za vladinu potrošnju na penzije, plate i, iznad svega vojsku.
Kremlj je inače još od sankcija koje su mu uvedene zbog Krima 2014.godine preduzeo korake da zaštiti ekonomiju. Kompanije su počele da nabavljaju delove i hranu kod kuće, a vlada je prikupila ogromne gomile novca od prodaje nafte i prirodnog gasa. Otprilike polovina tog novca je, međutim, zamrznuta, jer je držana u inostranstvu.
Ali, te mere su pomogle, pa se ekonomija prošle godine smanjila za samo 2,1 odsto, saopštila je ruska agencija za statistiku. Međunarodni monetarni fond predviđa rast od 0,3 odsto ove godine što možda nije sjajno, ali svakako ne i katastrofalno, kako je Zapad očekivao.
Cena ruske nafte ograničena je u međuvremenu, od decembra na 60 dolara po barelu za zemlje poput Kine, Indije i Turske, a zatim je usledio sličan limit i evropski embargo na moskovsko dizel gorivo i druge rafinisane naftne derivate prošlog meseca.
"Stručnjaci sa Kijevske škole ekonomije kažu da će se ruska ekonomija ove godine suočiti sa prekretnicom jer prihodi od nafte i gasa padaju za 50 odsto, a trgovinski suficit pašće na 80 milijardi sa 257 milijardi dolara prošle godine. Kažu da se to već dešava: prihodi od poreza na naftu pali su za 48 odsto u januaru u odnosu na godinu dana ranije, prema Međunarodnoj agenciji za energiju", navodi ovaj list.
Opet, nema konsenzusa ni oko ovoga.
Ekspert za rusku ekonomiju u Nemačkom institutu za međunarodne i bezbednosne poslove Janis Kluge kaže da bi Moskva verovatno mogla da izdrži čak i kratkoročni pad prihoda od nafte.
"Čak i smanjenje ruskih prihoda od nafte za trećinu bilo bi ozbiljan udarac za BDP, ali ne bi dovelo do bankrota države ni do kraha. Mislim da od sada govorimo o postepenim promenama u ekonomiji", rekao je on.
