Rusija
Sankcije iz pakla: Kako je propao plan Zapada da uništi rusku ekonomiju
Ekonomski hibridni rat je trebalo da natera Moskvu da se povinuje volji SAD i njenih saveznika, ali im to nije pošlo za rukom
Sankcije Zapada Moskvi su "snažan korak ka većem ekonomskom i finansijskom suverenitetu, što je ključno", poručio je nedavno ruski predsednik Vladimir Putin.
Moskva je odavno navikla na pritisak sankcija, još od sovjetskih dana, a EU i SAD su počele da najavljuju nove restrikcije još od 2014. Međutim, taj pritisak je dostigao sasvim novi nivo prošle godine nakon što je Putin pokrenuo Specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini, čime je Rusija postala zemlja sa najviše sankcija na svetu, ispred Irana. Moskva je dobila deset paketa sankcija, samo iz Brisela, od februara prošle godine.
Ipak, ni te mere nisu bile dovoljne da osakate rusku ekonomiju. Zapadni zvaničnici su priznali da su odluke ruske vlade da se odupre sankcijama pomogle fiskalnoj bazi zemlje da se održi uprkos izazovnom okruženju.
RT internešonel je istraživao šta je Rusija uradila da ublaži efekat sankcija i koliko dugo može da održi svoju otpornost?
Priprema je "keva"
Rusija se našla pod znatno većim pritiskom nakon što je započela vojnu operaciju u Ukrajini. To je bilo očekivano, pošto su zapadni političari upozoravali da će Moskva biti kažnjena ako odluči da vojno interveniše protiv svog suseda. Nije bilo iznenađenje što su prve mere objavljene u roku od 24 sata od eskalacije sukoba, nakon čega je usledio javni odgovor Rusije.
Mnogi koraci za zaštitu ruskog finansijskog sistema zapravo su preduzeti mnogo pre početka vojne operacije.
Rusija je mogla da se suoči sa teškim udarcem kada su "Viza" i "Masterkard" prestali sa radom i kada su banke uvele zabranu transakcija, objašnjava Ivan Timofejev, direktor programa Ruskog saveta za međunarodne poslove. Međutim, kaže on, ono što je ruskoj privredi omogućilo da prebrodi oluju bilo je stvaranje nezavisnog nacionalnog platnog sistema Mir koji su 2015. formirali Centralna banka Rusije i Ministarstvo finansija.
"Zato odlazak stranih platnih sistema nakon početka Specijalne vojne operacije nije potkopao ruski finansijski sektor. Istina, bio je šok, ali je bio vrlo kratkotrajan i brzo je prevaziđen", rekao je Timofejev.
Operacija zaštite rublje
Kako Timofejev primećuje, značajan faktor koji je pomogao ruskoj ekonomiji bile su mere Centralne banke koje je preduzela da podrži rublju. Nakon što su devizna i berzanska tržišta reagovala na sankcije Zapada značajnom volatilnošću, ruska valuta je potonula na rekordno nisku vrednost od 121,5 rubalja za dolar u martu 2022.
Centralna banka je 28. februara zatražila od ruskih izvoznika da prodaju 80 odsto svoje strane valute i konvertuju je u rublje, videći to kao neophodnu meru za povećanje ponude drugih apoena na domaćem tržištu i na taj način ublažavanje pritiska na rublju.
Zanimljivo je da je ova mera korišćena i ranije. Naime, 1991. godine uvedena je da spreči odliv deviza i ostala je na snazi skoro deceniju. Prethodni "pik" dogodio se tokom krize 1998. godine, pošto je obavezna prodaja valute povećana na 75 odsto, nivo koji je ostao na snazi do 2001. Mera je u potpunosti ukinuta u proleće 2006. kao deo napora da se rublja učini konvertibilnom.
U nastojanju da spreči odlive, Putin je takođe ograničio količinu gotovine koja se može izneti van zemlje, nametnuvši 2. marta ograničenje od 10.000 dolara po osobi, ili protivvrednost u stranoj valuti.
U međuvremenu, više cene nafte i prirodnog gasa, zajedno sa padom uvoza prošle godine, dovele su do neviđene poplave deviza na domaćem ruskom tržištu, podržavajući rublju i nadoknađujući veće cene uvoza, kaže Valerij Mironov, zamenik direktora u Institutu za razvoj Visoke ekonomske škole u Moskvi.
Kao rezultat toga, dolar je do juna potonuo na najniži nivo od sedam godina od 50,1 rublju. Od tada je ukinut niz deviznih ograničenja pošto su cene nafte i izvoz prirodnog gasa pale, što je dovelo do slabljenja rublje u decembru. Kurs je do kraja godine pao na 73,8 rubalja za dolar, a sada se izjednačio na između 72 i 75 rubalja za dolar.
"Ministarstvo finansija je u januaru ušlo na devizno tržište kako bi primenilo fiskalno pravilo i nadoknadilo pad budžetskih prihoda za naftu i gas. Ministarstvo zaista ima sredstva u svojoj kasi, što garantuje stabilnost rublje u 2023. Decembarska i januarska potražnja za stranom valutom bila je povezana sa privremenim faktorima kao što su ruska preduzeća koja su kupovala strane kompanije koje su izlazile sa ruskog tržišta", objasnio je Mironov.
Posao je sve, ostalo je ništa
Centralna banka Rusije je 28. februara 2022. podigla ključnu kamatnu stopu sa 9,5 na 20 odsto kako bi izbalansirala rastuće rizike depresijacije i inflacije. Nakon te odluke banke su počele da podižu kamate na depozite i kredite. Putin je naložio bankama da osiguraju kamatnu stopu u svim ugovorima potpisanim pre odluke Centralne banke.
Rastuća kamatna stopa, međutim, nije uticala na mala i srednja preduzeća (MSP), jer su u martu postali dostupni specijalni krediti za ova preduzeća, koji nisu zavisili od zvanične stope.
U avgustu je premijer Mihail Mišustin potpisao uredbu o subvencionisanim (4,5 odsto i 3 odsto) kreditima za restrukturiranje ili razvoj poslovanja. To podrazumeva trogodišnji program, a krediti se mogu uzeti na do deset godina. Prioritetni primaoci su bila mala i srednja preduzeća koja rade u poljoprivredi, logistici i hotelskoj industriji.
MSP takođe mogu da prilagođavaju svoje planove plaćanja tokom perioda do šest meseci. Od marta 2022. godine poreske uprave nisu pokretale stečajne tužbe protiv kompanija koje duguju poreze i naknade.
Ruska vlada je takođe produžila moratorijum na zakazane inspekcije za mala preduzeća. Izuzeci su napravljeni u slučajevima kada bi predmetna poslovna aktivnost mogla da predstavlja rizik po život i zdravlje građana.
Prema rečima Mironova, uvedene su mere podrške ruskom biznisu sa primarnim ciljem očuvanja radnih mesta. Vlada je želela da izbegne scenario u kome bi spoljni pritisak uskratio ljudima mogućnost da zarade za život.
"Mere podrške tržištu rada (obuka, subvencije) su odmah prilagođene kako bi odražavale potrebe privrede. Sačuvano je oko 440.000 radnih mesta zahvaljujući programu koji je podrazumevao odlaganje plaćanja premija osiguranja za organizacije čija je osnovna poslovna delatnost uvrštena na listu sektora pogođenih sankcijama. Kao rezultat toga, u trećem kvartalu 2022. broj Rusa koji žive u siromaštvu pao je na 15,3 miliona (u poređenju sa 16 miliona u trećem kvartalu 2021. godine)", rekao je Mironov.
Paralelni uvoz
Mnogi ekonomisti veruju da je uvođenje sistema "paralelnog uvoza" odigralo veliku ulogu u održavanju ruske ekonomije usred pritiska sankcija. Ruska vlada je odobrila uvoz određenih vrsta stranih proizvoda u zemlju bez saglasnosti relevantnih vlasnika žigova. Uvoz ovih proizvoda uz zaobilaženje zvaničnih kanala distribucije više nije bio kažnjiv prema ruskom zakonu.
Spisak robe obuhvaćen šemom paralelnog uvoza, koju je razvilo rusko Ministarstvo industrije i trgovine, uključuje automobile i delove za automobile, elektroniku, kućne aparate, odeću, obuću, kozmetiku, muzičke instrumente, satove, nameštaj, papir i karton, industrijsku opremu, farmaceutske proizvode i druge proizvode.
Lista paralelnog uvoza se redovno proširuje, a glavni ciljevi paralelnog uvoza bili su snabdevanje ruskog tržišta robom visoke potražnje i stabilizacija cena.
Takođe je doneta odluka o postavljanju dodatnih inspekcijskih punktova na kontrolnim punktovima na ruskoj granici kako bi se poboljšao učinak i ubrzao kritični uvoz. Pored toga, planirano je ubrzanje remonta 300 graničnih prelaza i proširenje njihovog kapaciteta.
Mironov napominje da je do kraja 2022. dostupnost domaćih delova, sirovina i zaliha vraćena na nivoe pre krize i da je udeo preduzeća koja se ne oslanjaju na uvoz porastao sa 9 odsto u junu 2022. na 16 odsto. Ukupan obim paralelnog uvoza bio je relativno nizak – oko 17 milijardi dolara do kraja novembra. Ova cifra je ispod 10 odsto ukupnog uvoza roba i usluga u drugom do četvrtom kvartalu, prema podacima Federalne carinske službe. Ipak, to je omogućilo velikom broju kompanija da obezbede kritične delove i materijale za nastavak proizvodnje, kaže Mironov.
Pomaganje IT industriji
Mnoge mere podrške bile su usmerene na IT sektor. Brojni veliki proizvođači hardvera i softvera kao što su "Cisko", "Simens" i IBM napustili su rusko tržište, povukli licence i otkazali ažuriranja. Ovi koraci su povećali ranjivost elektronskih sistema u Rusiji, kaže Mironov, dodajući da je ruski IT izvoz pogođen i zbog ograničenja plaćanja i ličnih sankcija.
Vlada je izdvojila 21,5 milijardi rubalja za podršku sektoru.
Kompanije visoke tehnologije ne moraju da plaćaju porez na prihod u naredne tri godine, a postoji i zabrana inspekcija od strane državnih regulatora. IT preduzeća sada mogu da uzimaju kredite sa godišnjom kamatom od 3 odsto, što je potez koji ima za cilj da podstakne i olakša implementaciju najmanje 75 projekata digitalne transformacije.
Vlada je takođe povećala maksimalan iznos bespovratnih sredstava predviđenih za implementaciju projekata, i kompanije sada mogu očekivati da će pokriti 80 odsto troškova projekta, s tim da će se ta cifra povećati na 100 odsto za određene startap programe.
Sa ukupno 14 milijardi rubalja namenjenih za ovu namenu, mera je usmerena na podsticanje supstitucije uvoza, smanjenje negativnih efekata sankcija i sprečavanje odliva mozgova.
Još nije kraj?
Komentarišući rezultate sankcija Rusiji, Džon Kirbi, portparol Bele kuće za nacionalnu bezbednost, rekao je da vlasti SAD veruju da će ograničenja "nesumnjivo pomoći da se ograniči sposobnost" Rusije da opremi svoje oružane snage.
"Možda će potrajati", rekao je on, napominjući da sankcije obično nemaju "trenutni efekat".
Rizik da bi mere mogle da dovedu do značajnog ometanja ruske ekonomije treba shvatiti ozbiljno, tvrdi Oleg Barabanov, profesor Više škole ekonomije Nacionalnog istraživačkog univerziteta.
"Verujem da je prerano misliti da je sve gotovo jer će se negativan uticaj sankcija vremenom akumulirati", kaže Barabanov. "SAD verovatno upravo to očekuju, rezonujući da što se sankcije duže primenjuju, to će njihov efekat biti dublji. Za našu vladu je ključno da se drži strategije orijentisane ka cilju i da osudi svako poricanje, odnosno liniju razmišljanja da je sve normalno i da se ništa nije promenilo. Mobilizacija privrede zemlje mora biti prioritet vlade ne samo zbog podrške vojnoj operaciji, već i da bi Rusija bila u stanju da izdrži sankcije, jer ako se prepustimo iskušenju da ništa ne preduzmemo po tom pitanju, moglo bi i biti naš kraj."
Timofejev veruje da je ključ uspeha održavanje stabilnosti.
Prioritetne oblasti koje treba posmatrati u ovom pogledu su efikasno upravljanje ekonomijom, privlačenje investicija, borba protiv korupcije i održavanje vladavine prava. Iako se Timofejev slaže da su međunarodne sankcije imale negativan uticaj na rusku ekonomiju, on veruje da je zemlja uspela da se prilagodi pritisku.
"Ne bih tvrdio da će ruska ekonomija propasti zbog sankcija. Zapada će sigurno nastaviti da primenjuje više sankcija na druge sektore naše privrede, kao što su energetski sektor i drugi – ali postoje određene crvene linije koje će početi da stvaraju probleme i Zapadu, ako se pređu. Verujem da treba očekivati još sankcija, ali imaćemo vremena da im se prilagodimo", zaključuje Timofejev.
