Lavrov: Znamo za šta se borimo u Ukrajini, SAD da se vrate civilizovanom ponašanju

Da bi se dijalog Rusije i Sjedinjenih Američkih Država nastavio potrebno je da se Vašington vrati civilizovanom ponašanju u međunarodnim odnosima, ali Moskva za sada ne vidi da postoje naznake da bi do toga uskoro moglo doći, ocenio je šef ruske diplomatije Sergej Lavrov, odgovarajući na pitanje šta bi trebalo da se desi da se dijalog dveju zemalja nastavi normalnim putem. 

"Moraju da se vrate civilizovanim principima u međunarodnim odnosima, što uključuje i one principe koji se odnose na sporazum o sveobuhvatnoj kontroli nuklearnog naoružanja", objasnio je ministar. 

Ipak, kako je ocenio, nema naznaka da se Vašington priprema za povratak u okvire međunarodnog prava i principe Povelje UN-a, u kojima piše da države moraju da uvažavaju suverenitet drugih zemalja. SAD, kako je dodao, krše ovo pravilo, jer se protiv Rusije vodi "sveobuhvatni hibridni rat". 

U takvim uslovima, Moskva ne vidi drugu opciju nego da dođe do promena unutar američkog establišmenta i kolektivnog Zapada i nada se da će "u jednom trenutku razum da pobedi", poručuju iz ruskog ministarstva.

Sve pozive američke strane da Rusija opozove nedavno suspendovanje učešća u dogovoru o kontroli nuklearnog naoružanja, Lavrov naziva "pravno ništavnim argumentima", jer je Vašington prvi prekršio osnovne principe sporazuma. 

"Nema nikakvim kontakata sa Amerikancima" po ovom pitanju. "Oni nam samo pišu, protestuju i govore da nemamo pravo da donesemo odluku koju smo doneli. To su sve pravno ništavni argumenti", objašnjava šef ruske diplomatije.

Diplomata još ističe da Rusija vrlo dobro zna za šta se bori i još jednom ponavlja da je to zaštita ljudi koji su Rusi i/ili koji govore na ruskom jeziku. 

"Nemoguće je izabrati svoju geografiju ili istoriju, tako da Rusija nema nikakvo pravo da ove ljude ostavi na cedilu pred nacistima i rasistima". 

Kijev bi da se umeša u situaciju u Pridnjestrovlju, ali Moskva ima pravo da odgovori

Lavrov je danas izjavio i da Moskva primećuje naznake da je Kijev spreman da se umeša u situaciju oko Pridnjestrovlja. Pritom, kako je kazao, Ukrajina se neće libiti da upotrebi silu.

Ukoliko do toga dođe, Rusija će iskoristiti svoje vojnike i njihovo pravo koje već imaju, a prema kojem oni smeju da se umešaju u slučaju problema i obezbede sigurnost u ovom spornom regionu, u kojem živi oko 250.000 Rusa, nagovestio je Lavrov u intervjuu za TASS. 

"U skladu sa mandatom koji imaju naši vojnici, Rusija nosi odgovornost za bezbednosnu situaciju u Pridnjestrovlju. Ovim mandatom ćemo se i rukovoditi", poručio je on i dodao da je Kijev vrlo jasno stavio do znanja da je stao na stranu Kišinjeva, te da je narušen njegov neutralan status kao posrednika u tom regionu.  

Ruske mirovne snage prvi put su se našle na teritoriji Moldavije 1992. godine, nakon potpisivanja odgovarajućeg Sporazuma o mirnom regulisanju vojnog konflikta u Pridnjestrovskom regionu Republike Moldavije. Dokument su potpisali predsednik Rusije i Moldavije uz prisustvo lidera nepriznatog Pridnjestrovlja. 

Mirovni kontingent ruskih vojnika od tada je bio odgovoran za održavanje bezbednosti u spornom regionu, uz saradnju sa mirovnim kontingetom Ujedinjenih nacija. Status posmatrača imala je Ukrajina sa njenim vojnim snagama.

"Kijev na sve načine podržava vojne ambicije Kišinjeva i njegovu destruktivnu politiku koja se vodi protiv Pridnjestrovlja, gradi odbrambene objekte na granici Ukrajine i Pridnjestrovnja i na sve načine pokazuje da je spreman da se umeša u ovo pitanje, uključujući i putem primene sile", upozorio je danas Lavrov, komentarišući trenutnu situaciju i gubitak neutralnosti Kijeva po ovom pitanju. 

"Mi nosimo odgovornost za naše ljude tamo", a naše mirovne snage štite i veliko vojno skladište municije u Kolbasni, podsetio je on. 

Podsetimo, situacija u Pridnjestrovlju postala je napetija nakon početka Specijalne vojne operacije. Početkom marta ove godine sprečen je i atentat na lidera ove nepriznate teritorije, koja od devedesetih godina pokušava da dobije nezavisnost i međunarodno priznanje zbog bojazni da bi Moldavija nekad u budućnosti mogla da se ujedini sa Rumunijom.

Da ova mogućnost nije sasvim otpisana, pokazuje nekoliko nedavnih dešavanja, od kojih je jedno odluka vlasti da zvaničan jezik preimenuju iz moldavskog u rumunski, a drugi - poziv pojedinih političara da se uvede nov državni praznik koji bi slavio nekadašnje ujedinjenje dveju sada odvojenih zemalja. 

Šef ruske diplomatije danas poručuje da je sadašnja situacija u Moldaviji izazvana i politikom predsednice Maje Sandu, koja je "otvoreno antiruska, antipridnjestrovska".