Gagarinov let deset puta brži od metka: Rus koji je okusio carstvo svemira, a stradao u "migu"

Buka je sve glasnija. Srce je podivljalo i umesto 66, za minut je otkucalo čak 158 puta. Sve mu je teže da govori dok njegovo telo pokušava da se izbori sa silama gravitacije i otrgne im se. I napokon, uspeva. Mladi Rus, smešten u maloj kapsuli na vrhu najmoćnije interkontinentalne balističke rakete Sovjetskog Saveza, izlazi iz orbite i ulazi u istoriju.

"Prvi svemirski brod na svetu, 'Vostok', sa čovekom u njemu, lansiran je u orbitu iz Sovjetskog Saveza", objavio je tog 12. aprila 1961. godine u 9.32 ujutru "Radio Moskva".

Za svega 108 minuta svog leta u kosmosu ovaj kosmonaut preskočio je čin – odleteo je kao stariji poručnik, vratio se kao major. Putujući brzinom od skoro 18.000 milja na sat, odnosno deset puta brže od metka, Gagarin je transformisao i čovečanstvo, kako je svojevremeno prokomentarisao istoričar Aleksandar Železnjakov - "iz jednostavne biološke vrste u onu koja može da zamisli ceo univerzum izvan Zemlje".

U nepuna dva časa, Sovjetski Savez je postao najveća svemirska sila na svetu, pretičući u toj trci Ameriku, i ostavljajući frustriranog Kenedija da potpredsedniku Lindonu Džonsonu šalje dopis u kome ga pita ima li Amerika šanse da pobedi Sovjete "postavljanjem laboratorije u svemir, ili putovanjem oko Meseca, ili raketom koja bi otišla na Mesec i nazad sa čovekom?"

Uspeh Gagarinove misije danas se slavi kao Dan kosmonautike. Naime, novembra 1968. godine na Generalnoj konferenciji Međunarodne vazduhoplovne federacije, na predlog kosmonauta Germana Titova, odlučeno je da se 12. april odobri kao Svetski dan avijacije i astronautike. A 7. aprila 2011. godine na posebnoj plenarnoj sednici Generalne skupštine UN usvojena je rezolucija kojom je dan lansiranja "Vostoka" proglašen Međunarodnim danom letova čoveka u svemir.

Rusi u čast praznika organizuju brojne manifestacije, projekcije filmova, edukativne programe i slično. Ponegde se održava akcija pod nazivom "Đurđevska noć", koja nosi ime Jurija Gagarina, a osmišljena je da pokaže sve o istraživanju svemira i mlađe generacije "pogura" ka novim otkrićima. Na Dan kosmonautike deca lansiraju u nebo modele raketa koje su sami napravili, posećuju planetarijume gde uče o građi Sunčevog sistema, isprobavaju svemirska odela.

A kako je sve počelo?

Nakon što je Sovjetski Savez odlučio da lansira čoveka u svemir, 1960. godine, pokrenut je tajni nacionalni proces selekcije i Gagarin je za obuku izabran sa 19 drugih pilota. Dok su i on i drugi budući kosmonauti bili podvrgnuti eksperimentima dizajniranim da testiraju fizičku i psihičku izdržljivost, niko od njihovih porodica navodno nije znao šta se sprema.

Kako je baš večito nasmejani Gagarin postao čovek koji će planetu Zemlju predstaviti univerzumu?

Postoje različite verzije te priče. Po jednoj, bio je onaj koji je testove prošao najbolje.

"Skroman; očigledan visok stepen intelektualnog razvoja; fantastično pamćenje; razlikuje se od svojih kolega oštrim i dalekosežnim osećajem pažnje za okolinu, dobro razvijenom maštom, brzim reakcijama; istrajan je, mukotrpno se priprema za svoje aktivnosti i vežbe, sa lakoćom rukuje nebeskom mehanikom i matematičkim formulama, ističe se u višoj matematici; ako smatra da je u pravu, ne oseća se ograničenim kada mora da brani svoje gledište; čini se da razume život bolje od mnogih svojih prijatelja" zapisali su njegovi pretpostavljeni u to doba.

Drugi, međutim, tvrde da je tadašnji predsednik Nikita Hruščov "navijao" za njega jer je bio skromnog porekla. Nalikovao je, neki kažu, Sovjetskom Savezu. Iz kućice od blata u kojoj je njegova porodica završila nakon napada nacista (brat i sestra su mu odvedeni u radne logore), Gagarin je, poput svoje države, postao onaj koji vrlo lako može da stigne do zvezda.

Možda najinteresantnija verzija objašnjenja o tome zašto je baš Gagarin izabran da pilotira "Vostokom" jeste to da se onima koji su ga birali dopalo to što je, kao svaki pravi Rus kad ulazi u nečiju kuću, pri ulasku u letelicu - izuo cipele.

Najjednostavniji razlog zbog koga je završio u svemiru bio je taj što je bio najniži od svih kosmonauta- imao je samo 155 centimetara visine i mogao je lagano da se smesti u kapsulu.

Znalo se da ovo nije laka misija. Bez obzira na to što su nekoliko nedelja pre planiranog lansiranja Gagarina u kosmos, Rusi uspešno u kosmos poslali plastičnu lutku obučenu u skafander kojoj su dali ime Ivan Ivanović, zajedno sa psom Zvezdočkom, Gagarin je bio svestan da je prvi čovek koji će pokušati da izađe u orbitu i da nešto može da krene po zlu.

"Ako nešto krene naopako, molim te, posebno tebe, Valjušu, da ne umreš od tuge. Jer ovako ide život", napisao je Gagarin svojoj ženi Valentini dirljivo oproštajno pismo za slučaj da pogine tokom misije.

Od poletanja do sletanja

Čini se, međutim, da je Gagarin, da ništa ne bi pošlo po zlu, baš tokom ove misije osmislio jedan mali ritual. Zapravo, on se samo odazvao zovu prirode, a to je kasnije postalo običaj. Legenda kaže, da je, pre nego što je poleteo, Gagarin vozača autobusa koji ga je vozio do lansirne rampe, zamolio da stane kako bi obavio malu nuždu. Kada on to nije učinio, olakšao se na zadnju desnu gumu. To je postao ritual koji su godinama kasnije ponavljali i svi drugi ruski kosmonauti.

Gagarin je pri poletanju sa kosmodroma Bajkonur u Kazahstanu, uzviknuo svoju kultnu frazu "Pajehali", odnosno "Idemo", urušivši tako ustaljeni protokol da prilikom lansiranja kaže "Posado, polećem". Normalno, njemu nije bilo jasno zašto bi se obraćao posadi, ako je on jedini u letelici.

Nakon obavljene misije, kada je "Vostok 1" pao nazad na Zemlju, Gagarin se katapultirao iz letelice i bezbedno spustio. Mesto na kome su njegove noge dotakle tlo, danas je obeleženo obeliskom visokim 12 metara.

"Zakoračivši na čvrsto tlo, video sam ženu i devojku koje su stajale kraj pegavog teleta i koje su me zabezeknuto posmatrale. Kada su videle mene u svemirskom odelu i padobran kako se vuče dok hodam, počeli su da uzmiču u strahu. Rekao sam im: "ne bojte se, ja sam Sovjet kao i vi, sleteo sam iz svemira i moram da nađem telefon da pozovem Moskvu", zabeležio je Gagarin u svom dnevniku.

Najpoznatiji čovek 20. veka

"Doživeo je nešto što niko drugi nije iskusio. Osim rekorda brzine i visine koje je postigao, takođe je iskusio carstvo svemira, mikrogravitaciju, bestežinsko stanje – nešto što niko nikada nije iskusio, i još nekoliko meseci, niko drugi nije doživeo", komentarisao je svemirski novinar Gurbir Sing.

Uvek nasmejani Gagarin iz sela Klušino (koje je kasnije dobilo njegovo ime), od oca stolara, i majke mlekarice zbog svog fantastičnog dostignuća postao je zvezda i najomiljeniji lik iz Sovjetskog Saveza.

Svi su želeli da ga vide, a na listi onih koje je upoznao bila je i slavna Italijanka Đina Lolobriđida.

"Bio sam na nebu i video mnogo zvezda, ali ti si lepša od svih", rekao joj je ovaj kosmički šarmer.

Zbog svoje popularnosti, na žalost, u jednom trenutku postao je i deo ateističke komunističke propagande. Pojavio se tako u jednom trenutku plakat na kome je kosmonaut, ispod njega crkve, hramovi, pa čak i džamija. A u centru, "direktno sa neba" zaključak: "Nema Boga".

S obzirom da se jako mlad našao u centru svih ovih zbivanja, slava mu lično nije donela ništa dobro. Neki kažu da se propio, i da je u braku sa svojom Valjuškom počeo da ima probleme.

Navodno, kaže jedna priča, supruga ga je jednom prilikom uhvatila u prevari, a on je tad iskočio kroz prozor i imao jedno od svojih najnezgodnijih sletanja u životu.

Od "Vostoka" do "miga"

Let u "Vostoku 1" ostao je jedini Gagarinov let u svemir. Bio je rezerva za let "Sojuza 1", tokom koga je poginuo kosmonaut i njegov bliski prijatelj Vladimir Komarov. Nakon toga, rukovodstvo Sovjetskog Saveza zabranilo mu je da leti u svemir, strahujući za njegovu bezbednost.

Sudbina je udesila da Jurij Gagarin koji je upravljao "Vostokom 1" pogine, i to u svojoj 34. godini, kao pilot "miga 15". U zvaničnom zaključku istrage piše da je Gagarin avionom izvršio oštar manevar, upao u kovitlac i udario u zemlju. U nesreći je poginuo i kopilot Vladimir Seregin.

To objašnjenje za rušenje Gagarinovog "miga" mnogi ni do dan danas nisu prihvatili, pa se i dalje različite priče pletu oko tog vazdušnog incidenta. Po jednoj, njegova popularnost zasmetala je tadašnjim vlastima, a druga priča kaže da je to bilo još jedno CIA zamešateljstvo, a ima i onih koji nude jednostavnija objašnjenja - da je uzrok pada sudar sa pticom.

Gagarinov kolega kosmonaut Aleksej Leonov izneo je još jednu teoriju, da se u trenutku Gagarinovog leta, tog 27. marta 1968 na nebu pojavio jedan "suhoj" koji nije imao dozvolu za letenje. Navodno, on je prouzrokovao nesreću.

Analiza je, pišu pojedini mediji, pokazala da Gagarin i Seregin nisu osećali strah. U njihovoj krvi, posle smrti navodno nije pronađen adrenalin. Tako je Jurij, otac Galje i Lene, Valjuškin muž i miljenik sveta, kao i u kosmos, i u smrt otišao hrabro.