MSP Rusije: Vojni apetiti Zelenskog rastu, Zapadu sve teže da ih zadovolji

Vojni apetiti predsednika Ukrajine Vladimira Zelenskog nastavljaju da rastu, zbog čega je Zapadu sve teže da ispuni zahteve Kijeva, saopštilo je rusko Ministarstvo spoljnih poslova, dodajući da je bezuslovna podrška Zapada kijevskom režimu iskvarila ionako bahati režim Zelenskog.  

Iako SAD i njeni NATO saveznici ne odustaju od vojne pomoći Ukrajini i za potrebe Kijeva nekada izdvajaju i vojnu tehniku koja je namenjena za "crne dane" - što je, prema rečima Londona, slučaj sa Velikom Britanijom - "ispunjavati zahteve Kijeva postaje sve teže za SAD i Evropu". 

Prema pisanju zapadnih medija, došlo je do pražnjenja najvažnijih vojnih skladišta NATO-a u evropskim zemljama, ali, bez obzira na sve to, Zapad ne odustaje od nastavka sukoba i želje da "na bojnom polju demonstrira efektnost zapadne vojne pomoći".

"Anglosaksonci otvoreno govore o predstojećoj ukrajinskoj kontraofanzivu, čak i navode kada će ona da počne. Sve ovo potvrđuje njihovu neposrednu uključenost u konflikt i to da učestvuju u planiranju vojnih operacija", navodi se u saopštenju ministarstva. 

U isto vreme, kako navode, "Zelenski ne odustaje od toga da od Zapada traži novo, savremeno naoružanje, uključujući i ono koje se može koristi za napad duboko po teritoriji Ruske Federacije". O tome će sigurno biti reči i danas na sastanku zemalja članica NATO-a u američkoj vojnoj bazi Ramštajn. 

Ruska strana podseća da je Ukrajina postavila ultimatum Severnoatlantskoj alijansi, kada je njen ministar spoljnih poslova Dmitrij Kuleba zatražio od NATO pakta da u julu ove godine na samitu u Litvaniji konačno prihvate Ukrajinu kao članicu bloka. Ukrajini je dosta da sluša o politici otvorenih vrata, objasnio je Kuleba, dok je ukrajinski ambasador u Londonu nedavno dodao da zapravo NATO treba da moli Kijev da postane njegova članica.

Sve ovo ukazuje na to, kako poručuju danas iz Rusije, da aktuelne vlasti u Kijevu "gube osećaj za realnost i sasvim je moguće da bi uskoro mogli i poverovati u sopstvenu izuzetnost". 

I dok režim Zelenskog forsira dalji nastavak sukoba i odbija i da pomisli na pregovore, Moskva danas podseća na to da ekonomija Ukrajine nastavlja da registruje sve veći pad. Državni dug porastao je do rekordnih 132 milijarde američkih dolara tokom prošle godine, ali to nije omelo Zelenskog da "nastavi da živi dužnički".

"Vojni troškovi, novac koji je potreban za socijalnu sferu, medicinu, obrazovanje i druge životno važne sektore obezbeđuje Zapad. Naravno, ne za džabe. Najveći deo finansijske pomoći su zapravo krediti koje će morati da vrate, dok mali deo pomoći dolazi u obliku nepovratne finansijske pomoći, odnosno, grantova. Niko ne planira da zaboravi na ovu pomoć Kijevu, da je jednostavno izbriše, a najveći i najteži teret pašće na leđa običnih građana, jer Ukrajina više nema odakle da uzme novac", navelo je Ministarstvo spoljnih poslova Rusije. 

U ovakvoj situaciji, kako se navodi, Kijev vidi jedini spas u nastavku borbi.

Ipak, zapadni mediji sve više pišu o tome da će biti sve manje reči o bezuslovnoj pomoći Ukrajini, što bi moglo da znači da će se Zelenski suočiti sa dodatnim finansijskim poteškoćama.

Još jedan od bitnih problema sa kojim se danas suočava Ukrajina, ali i Rusija je širenje ekstremizma u Ukrajini, koje se ogleda i u odnosu Kijeva prema Ukrajinskoj pravoslavnoj crkvi i vernicima koji su proruski nastrojeni. 

Iz Moskve danas upozoravaju da je savetnik ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog Mihail Podoljak otvoreno rekao da Ukrajina ima priliku da brzo i bezbolno bude "očišćena" od velikog broja proruski nastrojenih ljudi. Dodao je i da bi želeo da kazni građane Krima i Donbasa. 

"Ovakva retorika i zločinački postupci kijevskog režima potvrđuju da je potrebno nastaviti Specijalnu vojnu operaciju sve dok ne budu ostvareni njeni ciljevi". Moramo izvršiti denacifikaciju i demilitarizaciju Ukrajine i otkloniti pretnje po bezbednost Rusije, zaključilo je Ministarstvo spoljnih poslova.