Prilepin na meti kijevskih i američkih službi jer je "najbolji ratnik informacionog fronta"

Ruski pisac Zahar Prilepin našao se na meti Kijeva zato što je "najbolji ratnik na informativnom frontu koga ima Rusija", primećuje RT internešenel.

Prilepin je postao meta kijevske hunte u subotu, kada je u eksploziji auto-bombe ubijen njegov vozač i prijatelj, a sam pisac teško ranjen. Osumnjičeni za atentat je uskoro priveden. Posle je priznao da je radio po nalogu ukrajinskih specijalnih službi. Ko je Zahar Prilepin i zašto ga je Kijev smatrao tako važnom metom?

Ime Zahara Prilepina dobro je poznato u Rusiji. On je, pre svega, pisac, autor veoma čitanih romana i zbirki priča, kao što su "Osmica", "Sanjka", "Cipele pune vruće votke", "Greh", "Patologija", "Crni majmun", "Nije tuđi rat", "Sedam života", "Jesenjin", "Opolčenska romansa", "Neki neće dospeti u pakao", "Pisma iz Donbasa"…

Drugi DAEŠ u srcu Evrope

Prilepinu nije nepoznat gnev kijevske hunte. On je još 2014. godine, podseća RT, putovao u Donbas kao ratni izveštač. Poznat je po svojoj podršci narodnim milicijama u Donbasu. Između 2016. i 2018. bio je zamenik komandanta jedinice specijalnih snaga Donbasa i savetnik pokojnog predsednika Donjecke Narodne Republike Aleksandra Zaharčenka, koji je ubijen u eksploziji bombe u Donjecku 2018.

Prilepinovo ime se može naći i na sajtu "Mirotvorec", koji predstavlja "ozloglašenu ukrajinsku onlajn bazu podataka sa spiskom 'neprijatelja Ukrajin', koju podržavaju i promovišu zvaničnici ukrajinskog Ministarstva unutrašnjih poslova."

Ova "baza podataka" uključuje, između ostalog, i lične podatke o Prilepinu, njegovu adresu i datum rođenja. Ovde se pominju i "zločini" ovog pisca, poput  "saučesništva u terorizmu", "ilegalnog prelaska državne granice Ukrajine" i "šverca robe". Sajt "Mirotvorec" ga, naravno, naziva i "ruskim plaćenikom".

Prema dosijeu ukrajinske službe bezbednosti, piše RT, Prilepin se tereti i za "učestvovanje u aktivnostima terorističke organizacije" i "finansiranje terorizma".

Ovakve optužbe povlače velike zatvorske kazne, ali su kijevske službe preferirale "direktniji pristup" - napad pomoću auto-bombe u oblasti Nižnjeg Novgoroda. "Eksplozija je bila dovoljno velika da Prilepinov auto rascepi na pola i da za sobom ostavi ogroman krater."

Ovakav "direktni pristup" je kijevskoj hunti prešao u naviku. Kako primećuje Ana Dolgarjeva, pesnikinja i vojni dopisnik, koja poznaje Prilepina od 2016. godine: "Svi poznati terenski komandanti Donbasa nisu poginuli u borbi već u terorističkim napadima. Ukrajina je sada prešla na terorističke metode ratovanja, delujući kao neka vrsta drugog DAEŠ-a, koji se nastanio u srcu Evrope."

Pisma iz Donbasa

Prilepinova knjiga "Pisma iz Donbasa" nastala je na licu mesta, u pobunjenom Donbasu. Ona opisuje događaje i ljude, "obične ljude", onako kako ih je video i doživeo pisac, a jedan od njih je i slavni "opolčenac" Motorola, komandant bataljona "Sparta", koji je kasnije takođe ubijen.

U ovoj knjizi Prilepina možemo pročitati sledeće: "Sedeo sam za stolom gde su ljudi spokojno govorili o ljubavi prema Ukrajini, pa i tugovali za njom i za neuspelim, sada već neostvarljivim jedinstvom; reakcija na to bila je potpuno mirna." I takođe: "Ukrajina nije ni za šta kriva".

Nisu, niti mogu da budu krivi, ni Ukrajinci, barem ne oni koji nisu učestvovali u pogromu na "Moskalje" i nisu skakali i vrištali: "Normalne Ukrajince i normalne Ruse ovde (u Donbasu) niko ne okrivljuje."

Reč je o privremeno poremećenim odnosima dva bratska naroda, ili dva dela jednog te istog naroda. I zato nema nikakvog razvoda sa Ukrajinom. Vreme ništaka i hulja neće trajati doveka.

Dotle, "čudaci skaču, ludaci ziguju, a odeska inteligencija je delimično ostala bez pameti i izgubila nagon za opstanak." Oni koji su se iznenada "preselili sa Moskovskog prospekta na Banderin prospekt sada ćute." Inteligenciji, uostalom, hrabrost nikada nije bila jača strana.

Tragedija koja je počela u Jugoslaviji 1999.

Ko je onda odgovoran za rat u Ukrajini, ko ga je tako dugo i uporno pripremao i zašto? U takvim okolnostima nije teško potpaliti i pomoći izbijanje rata sa strane. U džepove nacističkih bojovnika slile su se reke novca, sa Zapada i od domaćih oligarha.

Na frontove su pristigli i specijalci i vojni savetnici iz SAD, kao i plaćenici iz čitavog sveta. Fašizam u Ukrajini nije samo predmet manipulacije moćnika iz zemlje i inostranstva. Još mnogo pre "Majdana", on je već "stekao sopstvenu dinamiku", primećuje Prilepin, prestajući da bude kontrolisan i upravljan tuđom rukom. Otuda je "dolazak fašista na vlast", godinama pre kijevskog puča, bio samo pitanje vremena.

Prilepin je 2009. godine napisao antiutopiju u kojoj se Ukrajina raspada na dva dela, a u zemlji započinje građanski rat. Rat u Ukrajini mogao je da se predvidi.

"Tragedija rusko-ukrajinskih odnosa nije počela 2014. godine." Pripremala se mnogo pre, gotovo u potaji. Ova tragedija je "počela 1999. u Jugoslaviji ili 1991. u Rusiji. Ovo što se danas dešava u Ukrajini", pisao je Prilepin, "posledica je niza izdajstava koja moraju biti ispravljena."

Ovo se već dešavalo sa nama

Iz zapisa Prilepina o Ukrajini i pobunjenom Donbasu provejava jedno osnovno osećanje i duboko ubeđenje pisca: "Ovo se već dešavalo sa nama! Ovo nam nije prvi put!" Postoje jasne istorijske paralele sa mnogim događajima, iz bliže i dalje prošlosti.

U knjizi "Nije tuđi rat" Prilepin primećuje: "Ispostavilo se da su najraznovrsniji događaji iz velikoruske i maloruske istorije direktno povezani sa sadašnjim dešavanjima, pa čak i da su se dogodili pre sto, dvesta ili hiljadu godina." I da je sve već opisano u delima klasika velike ruske književnosti, u njihovim pogledima i sudovima o tadašnjim "tekućim događajima."

Zato iz svetih reči velike ruske književnosti, pa i iz dela samog Prilepina, izbija mir: onaj "mir u duši s kojim živimo usred zemaljskog sveta." Ta osećanja su nasledili i Puškin i Tolstoj, i Blok i Jesenjin.

Ruska književnost, i to na zadivljujući način, pokazuje ono što se danas dešava. Pokazuju se čak i ista lica, "ona koja su nam poznata iz naše tako mlade, a tako stare istorije: Vojnici, pravednici, buntovnici, izdajnici, mučenici, velmože, jurodivi."

Razotkriva se prošlost, sadašnjost i budućnost, pošto je istorija krug u kome možda nema progresa, ali ipak nije slepa ulica.