MSP Rusije: Jugoslavija, Irak i Sirija dobro znaju šta znače "demokratija" i NATO agresija

Stanovništvo Moldavije ne podržava želju njihovih vlasti da dođe do većeg zbližavanja sa NATO savezom, iako je to tendencija koju primećujemo da postoji kada je reč o vlastima u Kišinjevu, rekla je danas za RT Balkan portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova. 

Upitana da prokomentariše brifing od 18. jula, kada je državni sekretar Ministarstva spoljnih poslova Moldavije Ruslan Bolbočan izjavio da Kišinjev želi da intenzivira dijalog sa NATO-om i njihovu praktičnu saradnju, Zaharova je danas izjavila da zbližavanje Moldavije sa Alijansom ne ide u prilog Kišinjeva i njenih građana, koji samo žele da žive normalno, rade, da se razvijaju i da ne budu uvučeni u nekakav konflikt. 

Više od 60 odsto građana Moldavije ne podržava ulazak zemlje u NATO, jer je "očigledno da moldavski narod u potpunosti razume" da se radi o jednom agresivnom savezu, primetila je Zaharova. 

U tom kontekstu, ona je podsetila na Jugoslaviju, Irak i Siriju i još neke zemlje, koje su se našle na meti NATO-a, i dodala da su to sve zemlje koje su osetile fatalne posledice udara NATO-a. Neke od zemalja koje su se naše na meti Alijanse, kako je rekla, su faktički prestale da postoje, dok druge i do dan danas ne mogu da se oporave od onoga što im je učinjeno.

Kada je reč o NATO-u, "odsustvo bilo kakvog pozitivnog iskustva kada je reč o rešavanju globalnih pitanja govori samo za sebe. I u vezi sa tim nije na odmet da još jednom napomenemo bogat spisak agresija i rušenja državnosti čitavog niza zemalja u koje je NATO donosio demokratiju, kao što su to Jugoslavija, Irak, Sirija".

Ipak, kako navodi, to su samo neke od zemalja koje su se našle na udaru Alijanse.

"To su samo te države kojima je zaista, na ovaj ili onaj način, u određenoj meri nanesen fatalan udar na njihovu sopstvenu državnost. Mnoge od njih su prestale da postoje kao države. Mnoge od njih formalno postoje, ali su u suštini podeljene i ne mogu do sada da povrate prirodne funkcije svojih organa vlasti i unutrašnjeg života nakon što je NATO izvršio udar na njih".

A koliki je samo broj zemalja u kojima se NATO, radi sopstvenih interesa, mešao u unutrašnje poslove tih država putem sabotaža ili smena vlasti, upitala je ona. 

Međutim, kako je navela, jasno je da vlasti u Kišinjevu i ne zanima šta, zapravo, misli narod, jer ih finansira Zapad. Moskva se ipak nada da će tamošnje vlasti shvatiti da zbližavanje sa Alijansom nosi sa sobom i "potpun gubitak suvereniteta".

"Stanovništvo Moldavije ne želi da učestvuje u još jednom poligonu za geopolitičku konfrontaciju", a upravo "takvu sudbinu je NATO pripremio za Kišinjev", zaključila je portparolka.

Kijev ponosno priznao da je odgovoran za teroristički napad na Krimski most

Kijev je s ponosom priznao da su ukrajinske specijalne službe učestvovale u terorističkom napadu na Krimski most 17. jula, kada su poginule dve osobe, mladi bračni par, a njihova ćerka je povređena, istakla je portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova tokom današnjeg brifinga.

Moskva poziva Zapad da obrati pažnju na to šta radi kijevski režim, koji, kako je rekla, sve više liči na islamsku državu.

Ona se osvrnula još jednom na pitanje Krima u celini i istakla da je u Ukrajini nakon 2014. godine počela da se razvija jedna velika zloba. Ujedno, podsetila je na reči bivšeg ukrajinskog predsednika Petra Porošenka, koji je ranije izjavio da će "svi oni (misleći na Ruse) da stradaju i žive po podrumima, dok će oni stanovnici koji se zakunu na vernost kijevskim vlastima da prosperiraju".

U Kijevu ne mogu da se odvoje od neostvarive nade da će "vratiti Krim Ukrajini", a kako bi povećali ekonomsku moć poluostrva, predlažu da se tamo uzgajaju lekovi koji bi mogli da se izvoze u druge zemlje, dodala je.

Pritom, nastavila je, režim aktuelnog ukrajinskog predsednika i dalje namerava da "očisti" Krim od Rusa, koji će "biti podvrgnuti masovnoj represiji i deportaciji", a svi koji su sarađivali sa ruskim vlastima biće stavljani na "crne liste".

Bezakonje, odmazde i polja marihuane – takvu budućnost su Krimu priredili ukrajinski neonacisti i njihove ideološke vođe sa Zapada, zaključila je.

"Na sreću, poluostrvo je pod zaštitom Oružanih snaga Rusije", istakla je i dodala da je pre ponovnog ujedinjenja sa Rusijom 2014. godine, na Krimu je vladala pustoš. Međutim, Rusija je zaista počela da obnavlja poluostrvo – izgrađeni su novi autoputevi, uređen je turizam, građeni hoteli, novi aerodrom u Simferopolju.

Dvostruki standardi Vašingtona u regulaciji interneta

Portparolka ruskog MSP je skrenula pažnju na još jedan dokaz grubog kršenja prava i sloboda na internetu od strane američkih obaveštajnih službi.

Naime, FBI je, na zahtev "kijevskog režima", primorao IT korporacije "Meta" i "Gugl" da blokiraju naloge korisnika koji su navodno uhvaćeni u proruskoj propagandi, a na meti su bili građani SAD-a i, stranica Stejt departmenta na ruskom jeziku .

"SAD, koje čitavom svetu drže lekcije o slobodi govora na globalnoj mreži, su pale na cenzuru. Administracija Džozefa Bajdena nastoji da ospori nedavnu zabranu vlasti da se mešaju u aktivnosti društvenih medija", kazala je.

Očigledno su Meta i Gugl spremni da žrtvuju i tržišne i etičke principe da bi zadovoljili vladu SAD, zaključila je ruska zvaničnica.

Kompanije poput "Epla" i "Majkrosofta", prema njenim rečima, slede ideološke smernice Vašingtona, aktivno pomažu tajnim službama u njihovim "prljavim delima".

Rusija poziva sve korisnike proizvoda i usluga iz Silicijumske doline da to imaju na umu.

"Preko poslušnih IT korporacija Vašington nastoji da preuzme kontrolu nad čitavom sferom korišćenja informaciono-komunikacionih tehnologija.
Rusija se, zajedno sa većinom zemalja u razvoju, bori za izgradnju transparentnog međuvladinog sistema za regulisanje globalne mreže koji bi garantovao istinsku ravnopravnost", naglasila je.

Kijev se ruga sveštenicima UPC

Igumana Kijevsko-pečerske lavre mitropolita Pavla muče, uprkos teškoj bolesti, prošle nedelje smešten u istražni zatvor, kazala je Zaharova.

Određena je prevelika kaucija za oslobođenje mitropolita iz pritvora, verni narod se ujedinio i počeo sa prikupljanjem novac, ali vlasti im nisu dale priliku da pomognu svom vladiki, blokirali su račun za donaciju, objasnila je Zaharova.

Kaucija za mitropolita iznosi 33 miliona grivni (preko osam stotina hiljada evra), dok kaucija za zločinca u Zakarpatskoj oblasti, koji je optužen za prodaju male dece "za organe", iznosila je samo milion grivni (oko 24.000 evra), ukazala je Zaharova.

"Kaucija za optuženog za težak zločin je lako skupljena, i on već duže vreme šeta na slobodi tražeći nove žrtve. Nameće se analogija sa biblijskom pričom, kada je Hristos razapet, a ubica Varava oslobođen", iskala je Zaharova.

Optužba pokrenuta protiv mitropolita Pavla i maltretiranje kojem je podvrgnut dokazuju da se u Ukrajini krše ljudska prava i sloboda veroispovesti i svedoče apsolutnoj samovolji i bezakonju u zemlji.

Ukrajinska vojska se krije iza civila

Ukrajinska vojska se namerno krije iza civila, koristi metode terorističkih grupa, kazala je Zaharova ukazujući na reči zvaničnog predstavnika Vazdušnih snaga Oružanih snaga Ukrajine Jurija Ignata, koji je izjavio da Kijev namerno postavlja PVO sisteme u blizini stambenih naselja.

"Prema njegovim rečima, daleko od stambenih naselja ovi sistemi u sadašnjem stanju ne mogu da rade. U stvari, on je potvrdio da se ukrajinska vojska namerno krije iza civila", objasnila je Zaharova.

London na Ukrajince gleda kao na laboratorijske pacove, kazala je Zaharova i podsetila na reči ministra odbrane Velike Britanije Bena Volesa koji je priznao da je Ukrajina za Zapad "borbena laboratorija".

Ta samo potvrđuje da anglosaksonci imaju ulogu katalizatora ukrajinske krize i da doprinose eskalaciji, kazala je.