Zaharova na BRIKS-u: Dedolarizacija nije pretnja, već prirodna reakcija

Samit BRIKS-a odigrava se u prelomnom trenutku, i bez obzira za neljudske napore Zapada da nekako upropasti tok događaja, sve se odvija odlično, rekla je portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova koja se javila sa Samita BRIKS-a u emisiju "Solovjov lajv".

Dedolarizacija, prema njenim rečima, nije nikakvo rešenje usmereno na uništenje finansijskog sistema Amerike.

"Niko nije hteo da se odrekne od nečeg korisnog, pravilnog i potrebnog, kako je svetsku valutu, tj. dolar predstavljala Amerika. Govorili su da je po sredi korisno sredstvo za sprovođenje platnih operacija u svetu, garantovali su njenu sposobnost, bezbednost i slobodu", objasnila je.

Međutim, od svih dobrih namera ostalo je samo jedno - kontrola nad svima, a da oni o tome ništa ne znaju.

Odbijanje dolara nije teorija zavere koju su godinama pripremali analitičari BRIKS-a kako bi nekom naneli štetu, već reakcija na agresivnu politiku Vašingtona, objasnila je Zaharova.

U zapadnim medijima se o BRIKS-u ništa nije pisalo, nije bilo nikakvog dijaloga niti zajedničkih događaja, ponašali su se kao da BRIKS ne postoji, kazala je i dodala da je zapadne zemlje oblio hladan tuš, suočili su se navom realnošću u kojoj će morati da žive.

"Nova vremena su već došla. Svima koji sumnjaju da svet može biti pravedniji, a to je ključna reč ovogodišnjeg samita, je ovo signal da može jer postoje države koje su spremne da se za to bore", naglasila je.

Izjava pomoćnika predsednika SAD za nacionalnu bezbednost Džejka Salivana da BRIKS sa svim svojim potencijalom ne ugrožava SAD je smešna, rekla je.

"Ne znam da li je držao ukrštene prste iza leđa dok je to govorio, ali izjava mu je smešna", kazala je i istakla da BRIKS-u nikada i nije bio zadatak da nekome preti. "Nikada. Takve namere se ne mogu naći ni u jednom doktrinarnom dokumentu ili rešenjima i odlukama", kazala je.

S obzirom da su Amerikanci prvi potegli pitanje pretnje znači da su oni ti koji prete, objasnila je.

Raspored ovih dana se menjao, ali to je razumljivo jer se radi o ozbiljnim pitanjima o kojima su se lideri zemalja članica BRIKS-a dogovarali na licu mesta, a glavna tema je bila proširenje BRIKS-a, ukazala je Zaharova.

"Veliki broj država teži da uđe u ovaj savez a danas je nekima od njih to i pošlo za rukom", rekla je ona.

Iako predsednik Rusije Vladimir Putin nije u Johanesburgu, on punopravno učestvuje na samitu, i ovo nije prvi primer u istoriji da neko od lidera na ovaj način učestvuje na velikim međunarodnim događajima, istakla je Zaharova.

Opisala je atmosferu na zatvorenoj sednici lidera koja se desila juče, i kazala da se Putin uključio i u delu kada se lideri obraćaju i u toku diskusije.

Premijer Indije Narendra Modi je u jednom monetu napustio salu kako bi lično, takođe putem video veze, prisustvovao sletanju indijskog svemirskog broda na Mesec, a u sali ga je zamenio ministar spoljnih poslova zemlje, kazala je Zaharova.

"Naš svet je prepun dešavanja, agenda međunarodnih događaja se tome prilagođava. To nije dogma, već živa diskusija i tako treba da bude. Protokolarne nijanse se dešavaju u hodu i sa drugim zemljama, to je uobičajena praksa", istakla je.