Rusija
Početak kosmičke trke: Lansiranje prvog veštačkog satelita - "Sputnjik 1"
Kada je Sovjetski Savez lansirao prvi "Sputnjik", Vašington je shvatio da Sovjetski Savez nije samo moćan ideološki protivnik, već i snažan tehnološki i vojni rival
"Sputnjik 1", što na ruskom znači pratilac ili saputnik, bio je prvi veštački satelit Zemlje. Lansiran je u orbitu 4. oktobra 1957. godine, u čast godišnjice Oktobarske revolucije, sa kosmodroma Bajkonur u sadašnjem Kazahstanu.
U kosmos ga je ponela raketa R-7, koju je projektovao Sergej Koroljov. Kretao se po orbiti udaljenoj 250 kilometara od Zemlje.
U tom trenutku za čovečanstvo je nastupio "sputnjik momenat": SAD su bile preneražene sovjetskim uspehom, a njegovim lansiranjem ujedno je započela nova tehnološka era i trka u istraživanju kosmosa između SSSR-a i SAD.
Kada je Sovjetski Savez lansirao "Sputnjik", Vašington je shvatio da Sovjetski Savez nije samo moćan ideološki protivnik, već i snažan tehnološki i vojni rival. "Sputnjik" je na neko vreme postavio Sovjetski Savez ispred SAD u jednoj od tehnološki ključnih oblasti, uz ogromne posledice po sposobnost Amerike da vodi rat.
"Sputnjik" je promenio ne samo način na koji su SAD gledale na SSSR, već i način na koji su shvatale svoje prioritete. U odgovoru na sovjetsko dostignuće, SAD su počele da daleko više investiraju u svemirsku tehnologiju, a američki univerziteti su proširili svoje programe na ruskom.
Početak nove naučne, tehnološke, političke i vojne ere
Neočekivani uspeh satelita isprovocirao je američku "sputnjičku krizu". Zapravo, ovo lansiranje je označilo početak nove ere naučnog, tehnološkog, političkog i vojnog razvoja.
"Sputnjik" se sastojao od polirane metalne sfere prečnika od 58 centimetara i sa četiri spoljne radio-antene za emitovanje radio-impulsa. Radio-amateri su mogli da otkriju njegov radio signal, a orbitalni nagib i trajanje orbite omogućili su da putanja leta pokriva gotovo čitavu naseljenu Zemlju.
Telo je bilo od aluminijuma, a u njegovoj unutrašnjosti, napunjenoj inertnim gasom pod pritiskom, specijalni uređaj održavao je temperaturu neophodnu za rad radio-predajnika i akumulatora.
Količina električne energije bila je dovoljna za tronedeljni rad satelita. Na spoljašnjem delu "Sputnjika" nalazile su se četiri antene dužine 2,4 metara odnosno 2,9 metara. Ukupna težina satelita bila je 83,6 kilograma.
"Sputnjik" je tačno tri nedelje slao signale i tako omogućio provere osnovnih postavki leta u vasioni.
Zaćutao je 26. oktobra 1957, kada su mu se istrošile baterije, ali je nastavio da se kreće oko Zemlje. Posle 93 dana, 1.400 obrtaja oko planete i oko 60 miliona pređenih kilometara, ovaj "pionir" vasionske ere zašao je 4. januara 1958. u guste slojeve atmosfere, gde je izgoreo.
Posle "Sputnjika 1" lansirana je serija satelita pod tim imenom.
