Rusija
Rusija i kontrola naoružanja u Evropi: Opoziv sporazuma iz Hladnog rata najavljuje novu eskalaciju?
Nakon opoziva ratifikacije Sporazuma o zabrani nuklearnih proba, Rusija je obustavila učešće u Sporazumu o kontroli naoružanja u Evropi, što je izazvalo osude Zapada. Velika Britanija i saveznici istog dana obustavljaju učešće u Ugovoru, dok je NATO podržao potez Londona
Predsednik Rusije Vladimir Putin je 10. maja uneo u Državnu dumu predlog zakona o otkazivanju Ugovora o kontroli naoružanja u Evropi (CFE). U obrazloženju, Putin je rekao da je sporazum "u velikoj meri zastareo i da je izgubio dodir sa realnošću", pored ostalog, i zbog širenja NATO-a. Danas je Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da je Ruska Federacija završila povlačenje iz CFE.
"U 00:00 7. novembra 2023. godine završena je procedura istupanja Rusije iz ovog Ugovora o kontroli naoružanja u Evropi. Time je međunarodni pravni dokument, čije je važenje naša zemlja suspendovala još 2007. godine, konačno postao istorija za nas", navodi se u saopštenju objavljenom na sajtu ruskog ministarstva spoljnih poslova.
Istog trenutka Velika Britanija i saveznici obustavljaju učešće u CFE. London je saopštio da će "raditi sa zemljama istomišljenicima na osmišljavanju i primeni dobrovoljnih mera koje vode ka stabilizaciji", dodajući da Velika Britanija kritikuje Rusiju zbog povlačenja iz sporazuma.
Šta je Ugovor o kontroli naoružanja u Evropi?
Ugovor o konvencionalnim oružanim snagama u Evropi usvojen je novembra 1990. godine. On je imao za cilj da obezbedi vojnu ravnotežu u Evropi smanjenjem konvencionalnih snaga u oba suprotstavljena bloka, NATO-u i zemljama Varšavskog pakta. Dokumentom su utvrđena ograničenja u pogledu broja naoružanja i opreme.
U prvom izdanju, CFE sporazum je uveo ograničenja na broj vojne opreme u Evropi prema pet parametara: tenkovi, oklopna vozila, artiljerija, avioni i helikopteri.
Svaki od dva tadašnja bloka se obavezao da će smanjiti količinu vojne opreme: do 20 hiljada tenkova i 30 hiljada oklopnih vozila, kao i do 20 hiljada artiljerijskih sistema. Smanjena je i vojna avijacija: do 6,8 hiljada aviona i do dve hiljade helikoptera za svaki blok.
Pored toga, broj trupa i opreme u određenim delovima Evrope bio je ograničen: u Grčkoj, Turskoj, Islandu i Norveškoj za zapadne zemlje, odnosno u Bugarskoj, Rumuniji, na Kavkazu, u Lenjingradskoj oblasti i Odesi za zemlje Varšavskog pakta.
Dokument su potpisale 22 zemlje: šest zemalja Varšavskog pakta (SSSR, Bugarska, Mađarska, Poljska, Rumunija i Čehoslovačka), kao i 16 zemalja NATO-a. Sporazum je stupio na snagu 1992. godine i trajao je sedam godina. 1999. godine, u pozadini raspada SSSR-a i širenja NATO-a na prostor Rumunije, Mađarske i Poljske, formulisan je novi sporazum o prilagođavanju CFE Ugovora.
Uprkos činjenici da je oko 30 zemalja potpisalo ovaj dokument, ratifikovan je samo u Rusiji, Belorusiji, Kazahstanu i Ukrajini. Sporazum nikada nije stupio na snagu, čime su članice alijanse dobile prednost u odnosu na Rusiju. Do 2007. neravnoteža je postala očigledna: 22 zemlje NATO-a imale su više opreme nego što je navedeno u dokumentu, a neke bivše sovjetske saveznice pristupile su zapadnoj alijansi.
Moskva je 2007. uvela moratorijum na CFE sporazum u nadi da će vratiti strane u ravnopravan dijalog. Ovaj potez se pre svega odnosio na najbliže susede Rusije – Poljsku i baltičke države.
"S obzirom na destruktivnu poziciju Sjedinjenih Država i njenih saveznika u vezi sa CFE, Rusija je suspendovala ugovor 2007. godine. Ostavili smo otvorena vrata za dijalog o načinima vraćanja održivosti kontrole konvencionalnog naoružanja u Evropi. Međutim, naši protivnici nisu iskoristili ovu priliku. Uzimajući u obzir direktnu odgovornost zemalja NATO-a za raspirivanje sukoba u Ukrajini, kao i prijem Finske u alijansu i tekuće razmatranje prijave Švedske, čak je i formalno očuvanje CFE sporazuma postalo neprihvatljivo što se tiče bezbednosnih interesa Rusije", ističe se u saopštenju ruskog Ministarstva spoljnih poslova.
Takođe se navodi da su istovremeno za Rusku Federaciju prestala da važe još dva pravno-obavezujuća sporazuma neraskidivo povezana sa CFE: Budimpeštanski sporazum od 3. novembra 1990. o maksimalnim nivoima dostupnosti konvencionalnog naoružanja i oprema šest država članica Varšavskog pakta, kao i "Bočni dokument" od 31. maja 1996. godine. Od osnovnih sporazuma sa Zapadom, ostao je samo Ugovor o neširenju nuklearnog oružja.
U martu 2015. godine, zbog pogoršanja odnosa sa Ukrajinom, Rusija je suspendovala učešće na sastancima Zajedničke konsultativne grupe o CFE sporazumu, čime je okončana poslednja interakcija u okviru sporazuma.
Šta opoziv sporazuma znači za Rusiju?
Povlačenje iz CFE ugovora omogućiće Rusiji da postavi oružje tamo gde joj je potrebno, a da nikoga o tome ne obavesti, objasnio je zamenik predsednika Saveta bezbednosti Ruske Federacije Dmitrij Medvedev. On je takođe dodao da će Rusija maksimizirati proizvodnju naoružanja, vojne opreme i naoružanja.
Procedura za povlačenje iz CFE sporazuma trajaće oko šest meseci. Obaveštenje o istupanju iz ugovora šalje se 150 dana pre očekivanog datuma povlačenja, a specijalna konferencija država potpisnica trebalo bi da bude sazvana u naredne tri nedelje.
Trenuno nema govora o alternativi CFE sporazumu. Prema rečima pukovnika u penziji Viktora Litovkina, "drugog sporazuma neće biti, jer se sporazumi mogu sklapati između zemalja koje su jednake u borbenom potencijalu i koje veruju jedna drugoj. Danas Sjedinjene Države veruju da su superiornije od svih u pogledu borbenog potencijala, žele da kontrolišu druge i ne žele da budu kontrolisane".
To znači da Evropu u narednim godinama očekuje militarizacija kao u doba Hladnog rata. Jedino što sprečava sukob velikih razmera je nuklearno oružje, koje poseduju i Rusija i SAD i njihovi sateliti u Evropi.
