Projekat 22800: "Crna udovica" ruske flote

Vojno-pomorska flota Ruske Federacije je tokom poslednjih nekoliko godina dobila niz novih brodova, podmornica i drugih plovila, a da se trend opremanja i modernizacije ratne mornarnice nastavio uprkos sukobu u Ukrajini i međunarodnim sankcijama, pokazao je i događaj sa kraja septembra 2023. godine.

Naime, u brodogradilištu "Amur" u gradu Komsomoljsk, 27. septembra porinuta su dva broda "Ržev" i "Udomlja", klase "karakurt" ("crna udovica" u prevodu sa ruskog jezika), poznate i pod oznakom "Projekat 22800".

Reč je o novoj klasi korvete, čiji razvoj vodi poreklo od starije "projekat 12300 škorpion", a koju su dizajnirali stručnjaci iz Centralnog pomorskog konstruktorskog biroa "Almaz" iz Sankt Peterburga. U početku je planirano da se izgradi 18 brodova, međutim konstrukcija dva plovila je otkazana. Tako da je od porinuća kobilice prve korvete "mitšči" (poznate i kao "uragan") sa oznakom 567, u decembru 2015. godine do danas u operativnu upotrebu uvedeno četiri broda.

P-750B "serval": Novi koncept podmornica za rusku mornaricu

Pored navedenog, u procesu konstrukcije i testiranja nalazi se još 12 korveta klase "karakurt" u tri brodogradilišta: "Pela" u Otradnome, "Zelenodoljsk" u istoimenom gradu i gorepomenutom "Amuru". 

Osnovna namena novih korveta je ostvarivanje i zadržavanje prevlasti na moru, samostalno ili u sadejstvu sa drugim formacijama i brodovima, dejstvovanjem po pomorskim, kao i kopnenim ciljevima od strateškog značaja na obali ili u dubini teritorije. Dodatno, plovila klase "karakurt" su osposobljena za pružanje podrške jedinicama obalske straže, uništavanje ciljeva u vazduhu i izvršavanje operacija potrage i spasavanja.

Nove korvete predstavljaju i neku vrstu ekonomičnije alternative klasi fregata "Admiral Grigorovič", a uz to zamišljne su kao vid dopune i eventualne zamene za stariju klasu korveta "buran-m".

"Stelt" dizajn i prednost malih dimenzija

Kao i većina savremenih brodova, prilikom izrade korveta klase "karakurt" akcenat je stavljen na smanjivanje radarskog, infracrvenog i akustičnog odraza, što je rezultiralo "stelt" dizajnom nadgradnje i trupa broda. Jarbol je integrisan sa nadgradnjom i opremljen je različitim višenamenskim radarima sa faznim antenskim rešetkama, o kojima će biti više reči na kraju teksta.

Dužina broda je 67 metara, najveća širina 11 metara, gaz trupa je oko tri metra, dok su standardni i deplasman sa punom borbenom opremom 800, odnosno 870 tona.

Zahvaljujući relativno malim dimenzijama, korvete klase "karakurt" mogu ploviti ne samo u morskim i priobalnim vodama, već i u rekama sa širim i dubljim koritom.

Naš izbor

Ruska samohodna haubica "koalicija-SV": Novo artiljerijsko sredstvo velikog dometa i preciznosti

Pogon ovih brodova zasnovan je na principu CODAD (Combined Diesel and Diesel) i sastoji se od tri dizel motora M-507D1 jačine po 7.355 kVt (9.800 ks), uparena sa tri DGAS-315 dizel generatora, koji pokreću tri fiksirana elisna vratila i pramčani potisnik. Opisani pogon omogućava maksimalnu brzinu plovidbe od 30 do 35 čvorova, brzinu krstarenja od 12 čvorova, autonomiju plovidbe od 15 dana i operativni domet od 2.500 nautičkih milja (4.600 km).

Posadu čini 39 mornara, a prema pojedinim izvorima na korvetama može biti smešteno do 70 ljudi, što je od velikog značaja kada su u pitanju misije potrage i spasavanja oborenih pilota ili članova posade drugih plovila, oštećenih ili potopljenih u borbi.

Borbeni potencijal "crnih udovica"

Glavno naoružanje korveta klase "karakurt" je univerzalni vertikalni lanser UKSK 3S-14 sa osam lansirnih cevi, u konfiguraciji 2h4 pozicioniran iza jarbola, odnosno u zadnjem delu nadgradnje, sa sistemom upravljanja vatrom 3R14N. Budući da se radi o univerzalnom lansirnom sistemu, iz njega je moguće lansirati protivbrodske i krstareće rakete za udar po ciljevima na kopnu, iz porodica "oniks" i "kalibar".

Ovaj aspekt vatrene moći čini nove korvete sposobnim za izvršavanje niza različitih zadataka, a njihova ubojitost može biti dodatno povećana jer je pomenuti lanser osposobljen i za dejstvo hipersoničnim krstarećim raketama iz porodice "cirkon".

Sekundarno naoružanje za protivbrodsko ratovanje i dejstvo po kopnenim ciljevima je pramčani brodski top sa dve cevi AK-176MA u kalibru 76 mm. Pramčani top se kontroliše putem sistema upravljanja vatrom MR-123-02/03 "bagira", a za praćenje i zaključavanje više ciljeva istovremeno na većim dometima koristi se optoelektronski blok "sfera-2".

Nove korvete ruske mornarice ne zaostaju ni u domenu protivvazduhoplovne odbrane, pa je tako svaki brod opremljen sa nekoliko sistema za zaštitu od pretnji iz vazduha.

Lekcije iz SVO: Modifikacije ruskih tenkova na osnovu iskustava iz Ukrajine

Prva dva broda u klasi "mitšči" i "sovjetsk" su na raspolaganju imali dva protivavionska topa kratkog dometa AK-630M u kalibru 30h156 mm i ukupno osam sistema PVO kratkog dometa "igla-s" i "verba"

Prilikom konstrukcije i naoružavanja ostalih korveta, doneta je odluka o modernizaciji i jačanju aspekta PVO, pa je za novo naoružanje odabran sistem "pancir-m". Ovaj sistem sastoji se od osam lansera raketa zemlja-vazduh "hermes-k" dometa 20 km po daljini i 15 km po visini i dva protivvazduhoplovna topa kratkog dometa AO-18KD u kalibru 30h165 mm. "Pancir-m" može istovremeno dejstvovati po četiri različita cilja raketama, dok se topovi koriste naknadno ukoliko rakete promaše ciljeve.

Sistem je osposobljen i za uništavanje raketa koje lete na malim visinama, tj. do dva metra iznad površine mora, a borbeni komplet se sastoji od 32 rakete i 1.000 topovskih granata smeštenih u skladišnom odeljku ispod palube. Pored svega navedenog, brodovi klase "karakurt" imaju i dva teška mitraljeza "kord" u kalibru 12,7h108 mm, a postoji i opcija ugradnje lansirne rampe za izviđačke bespilotne letelice "orlan-10", koji se mogu koristiti za prikupljanje podataka, navođenje i korekciju vatre.

Naš izbor

MT-12 "rapira": Sovjetski protivtenkovski top u lovu na zapadna vozila

Za otkrivanje pomorskih, vazdušnih i zemaljskih ciljeva, razmenu informacija i koordinaciju sa drugim plovilima opremljenih sličnim sistemima koristi se višenamenski radarsko-osmatrački "mineral-m". Takođe, posada korvete na raspolaganju ima i radar "pozitiv-m". Što se tiče sredstava za samozaštitu, poznato je da su brodovi klase "karakurt" opremljeni sistemom za lansiranje mamaca PK-10 "smelji", dok o ometačima i sličnim kompleksima trenutno ne postoje pouzdani podaci.

Kada je u pitanju borbena upotreba, nije poznato da li je jedan od četiri broda u operativnoj upotrebi, odnosno "Ciklon" koji se nalazi u sastavu Crnomorske flote uzeo učešća u raketnim napadima na vojne ciljeve u zoni Specijalne vojne operacije.

Ovaj brod je 22. avgusta stupio u borbeno dežurstvo, zbog čega se može pretpostaviti da će se u skorije vreme (ako već nije) koristiti za dejstvo po strateškim ciljevima neprijatelja.

Sa druge strane, početkom novembra pojavile su se informacije i video snimci o napadu na drugu korvetu pod nazivom "askold", stacioniranu u Kerču. U kratkom intervalu veliki broj krstarećih raketa "strom šedou" lansiran je upravo na brodogradilište gde je pomenuto plovilo prolazilo kroz krajnje faze konstrukcije. Iako je već deo raketa oboren, tri su uspele da probiju mrežu PVO, od čega su dve udarile u prostor ispred "askolda", dok je treća pogodila centralni deo palube.

Uprkos ogromnoj šteti, brod nije potopljen i trenutno se obavlja sanacija i sveobuhvatna popravka, zbog čega će proces uvođenja "askolda" u operativnu upotrebu Crnomorske flote biti odložen bar još neko vreme.