Rusija: "Evromajdan" Ukrajini doneo neonacističku diktaturu zaglibljenu u korupciji, haosu i smrti

Od samodovoljne, industrijalizovane i mnogoljudne republike bivšeg SSSR-a, Ukrajina se pretvorila u siromašnu teritoriju koja odumire, izgubila je državnu nezavisnost, oslanja se na zapadne kolonijaliste koji određuju njenu unutrašnju i spoljnu politiku, ukazuje rusko Ministarstvo spoljnih poslova.

Šta je tačno "Evromajdan" dao Ukrajini zapitala se zvanična predstavnica ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova povodom desetogodišnjice početka ukrajinskog "Evromajdana".

Pre deset godina, 21. novembra 2013. godine, na centralnom kijevskom trgu počeli su antivladini protesti, koji su postali polazna tačka i ujedno tačka nepovratne katastrofe kakva je danas snašla Ukrajinu, navodi se u komentaru Zaharove na sajtu ruskog MSP-a.

Vešti provokatori, koje su obučavali američki i evropski instruktori, pod atraktivnim sloganima "boljeg evropskog" života, putovanja u zemlje EU bez viza, demokratije, slobode govora, ljudskih prava i borbe protiv korupcije, izveli su gomilu ljudi na ulice.

Mask o događajima u Ukrajini 2014: Sumnjivi izbori i nesumnjivi državni udar

"Zapravo su to bili dobro orkestrirani i spolja plaćeni neredi sa ciljem rušenja legitimne vlasti. Bukvalno od prvih dana Evromajdana postalo je jasno da je reč o još jednoj obojenoj revoluciji – omiljenom proizvodu SAD i njihovih saveznika", ističe Zaharova.

Okidač za novembarske događaje pre deset godina bila odluka vlade da odloži planirano potpisivanje Sporazuma o pridruživanju sa EU, podseća Zaharova. Ona dodaje da se nije bilo planirano napuštanje asocijacije, već odlaganje potpisivanja kako bi ukrajinske vlasti mogle da analiziraju posledice po interese privrede zemlje. Naime, činjenica da je Kijev imao obaveze u okviru zone slobodne trgovine ZND kosilo se sa novim obavezama koje će preuzeti u saradnji sa EU, objašnjava ona.

Ali nekima se žurilo, odlaganje potpisivanja Sporazuma o pridruživanju sa EU pre deset godina poremetilo je planove Zapada da odvoji Ukrajinu od Rusije i uništi istorijski uspostavljene ekonomske, humanitarne, kulturne, duhovne, porodične i rodbinske veze koje su vekovima ujedinjavale te dve zemlje i njihove narode.

"U Ukrajini danas hara Neonacistička diktatura zaglibljena u korupciji, vladaju pravni haos i bezakonje", ističe Zaharova.

Kršenja ljudskih prava i sloboda, diskriminacija njenih građana na etničkom i jezičkom principu postali su norma. Represija centralnih vlasti i osmogodišnji građanski rat protiv Donbasa doveli su do toga da su stanovnici šest od 27 regiona Ukrajine odlučili da se pridruže Rusiji, ukazuje ona.

"Tužno je što je naš bratski ukrajinski narod prinuđen da živi pod tiranijom, u koloniji koja potpuno zavisi od spoljnih davanja. Ali ovo je plata za ozloglašeni 'evropski izbor', iza kojeg se krio hladnokrvni plan Zapada da Ukrajinu pretvori u rusofobičnu agresivnu nacionalističku državu, da je koristi kao oružje u egzistencijalnoj borbi sa Rusijom po cenu života stotina hiljada Ukrajinaca i slomljenih sudbina miliona ljudi", zaključuje Zaharova.