Dan kada je Rusija postala carevina: Kako je Ivan postao Grozni

Ivan IV Grozni je, bez preterivanja, kultna ličnost u ruskoj istoriji. Iako mnogi istoričari i dan-danas vode prave debate oko uloge Ivana Vasiljeviča, sigurno je da je on mnogo uradio za Rusiju. Stvaranje carevine, osvajanja i reforme su pomogle Rusiji da postane prvo regionalna, a zatim i evropska sila, i upravo to ne mogu da mu oproste mnogi savremeni istoričari i "eksperti".

Činjenica je da je "Grozni" car imao težak karakter i često je bio previše žestok i neumoljiv. Međutim, tokom njegove duge vladavine Rusija se znatno proširila i postala vojna sila, koju evropske i azijske zemlje nisu mogle više da ignorišu. 

Teško detinjstvo 

Ivan IV Vasiljevič Grozni rođen je 25. avgusta 1530. godine u selu Kolomenskoje kod Moskve. Sin velikog kneza Vasilija III (Rurikoviča) i princeze Jelene Glinske (litvanske kneginje). Ivanovo detinjstvo je bilo strašno – sa tri godine izgubio je oca, sa osam – majku. Sa 15 godina, pred njegovim očima, gomila se obračunala sa rođacima njegove majke.

Nakon smrti Vasilija III, i sve do punoletstva Ivana Groznog, državom su vladali kneginja Jelena i bojari (knezovi) Ovčina-Obolenski-Telepnjev, Belski, Šujski, Voroncovi i Glinski. Ivan IV je odrastao u atmosferi borbe za vlast između zaraćenih bojarskih frakcija, praćenih ubistvima i nasiljem, što je doprinelo razvoju sumnje, osvetoljubivosti i surovosti mladog vladara.

Čak i svoj nadimak "Grozni" je dobio upravo zbog svog karaktera. Međutim, činjenica je da su surovog cara tako počeli da zovu tek nakod njegove smrti. Ovaj nadimak je zapravo pripadao njegovom dedi Ivanu III.

Prvi ruski car 

Dana 16. januara 1547. godine, Ivan IV je krunisan za cara u Uspenskoj crkvi Kremlja. Ovaj akt je bio od velikog međunarodnog značaja, jer je izražavao pravo ruske države na jedno od vodećih mesta među evropskim državama. Godine 1562. godine carigradski patrijarh je u svoje ime i u ime Carigradskog sabora priznao Ivana Groznog za ruskog cara, a Rusiju za carevinu. Krunisanje Ivana IV ne samo da je pomoglo jačanju moći lično Groznog, već je doprinelo i rastu međunarodnog prestiža ruske države.

Nakon krunisanja, Ivan Grozni počinje aktivno da učestvuje u državnim aktivnostima. Jedan od njegovih prvih poteza bio je stvaranje neke vrste saveta iz redova njegovih istomišljenika, takozvane Izabrane Rade – to jest vlade ruske države. 

Godine 1550. stvorena profesionalna vojska, koja je značajno povećala odbrambenu sposobnost zemlje, a sastavljen je i "Zakonik", koji je pojednostavio sve postojeće pravne akte tog vremena. Godine 1555. Ivan je usvojio "Službeni Zakonik", dokument koji je regulisao javnu službu i takođe razjasnio pravila o zemljišnom vlasništvu. A već naredne godine je stvorena lokalna uprava.

U spoljnoj politici, Ivana IV su postojala dva pravca: istočni i zapadni. Godine 1552. Ivan Grozni je imao prvi uspeh – ruske trupe su zauzele Kazanj, što je značilo pripajanje celog Kazanskog kanata Rusiji, a 1556. godine je pripojen i Astrahanski kanat. Od 1581. počeo je aktivan prodor Rusa iza Uralskog grebena i osvajanje Zapadnog Sibira. 

Uspeh u pripajanju Astrahana i Kazanja potvrdio je Ivanovo uverenje u nepobedivost njegove nove vojske. Odlučio je da pripoji teritoriju Livonskog reda. Godine 1558. počeo je Livonski rat u koji su ušle Švedska, Poljska i Danska. Kao rezultat ovog dugotrajnog sukoba, Ivan je 1583. morao da prizna poraz i da se odrekne niza teritorija u baltičkim državama. Međutim, Livonski red je faktički prestao da postoji što je kasnije dalo Rusiji vetar u leđa na baltičkom pravcu. 

Poslednje godine vladanja

Boreći se sa uticajem bojara, kao i sa ostacima feudalne rasparčanosti u zemlji, Ivan IV je 1565. uveo poseban oblik vladavine – opričninu – sistem represivnih mera protiv bojara, usmerenih na jačanje vlasti cara. Glavne metode obračuna sa političkim protivnicima bile su egzekucije, progonstvo i konfiskacija zemlje.

Od krvavih pokolja i masovnih represija Ivana IV stradali su i njegovi politički protivnici i desetine hiljada seljaka, kmetova i varošana. Prilikom jednog od svojih izliva besa 1582. godine je slučajno usmrtio sina Ivana. To je bio jedan od razloga zašto je Ivan IV u narodu dobio nadimak "Grozni". 

Prvi ruski car umire u Moskvi 18. marta 1584. godine pod nejasnim okolnostima. Sahranjen je u Arhangelskoj crkvi Moskovskog Kremlja. Sovjetski naučnici su 1963. otvorili grob Ivana Groznog, međutim istraživanja su dokazala da on nije bio otrovan. 

Naslednici i nestanak Rurikoviča

Car Ivan je stupio na presto sa tri godine, bio je na čelu države 51 godinu, a umro je u 54. godini, što je priličan uzrast za XVI vek. Ivan Grozni se ženio nekoliko puta. Ne računajući decu koja su umrla u detinjstvu, imao je tri sina. Iz prvog braka sa Anastasijom Zaharjinom-Jurijevom imao je dva sina, Ivana i Fjodora.

Prema jednoj verziji, car je slučajno ubio Ivana, najstarijeg sina i naslednika, udarivši ga u slepoočnicu štapom sa gvozdenim vrhom. Drugi sin, Fjodor, koji je od rođenja bio uzuzetno slab, postao je car nakon smrti Ivana Groznog. Treći carev sin Dmitrij Ivanovič, rođen u poslednjem braku sa Marijom Nagom, umro je 1591. godine u Ugliču. Pošto Fjodor nije imao dece, njegovom smrću je okončana vladavina dinastije Rurikoviča.

Ivan IV je bio jedan od najobrazovanijih ljudi svog vremena, posedovao je fenomenalno pamćenje i teološku erudiciju. Autor je brojnih radova, muzike i teksta za službu praznika Bogorodice Vladimirske i kanona Arhangelu Mihajlu.

Ivan Grozni je doprineo otvaranju štamparija u Moskvi i izgradnji hrama Vasilija Blaženog na Crvenom trgu. Ivan IV je ostavio dubok trag u ruskoj istoriji, bez obzira što je bio "Grozni".