Rusija
Devet godina od potpisivanja Minskih sporazuma: Kako su evropski lideri pokušali da izigraju Rusiju
Minski sporazumi postali su jedina mogućnost za diplomatsko rešenje sukoba u Donbasu, ali nikada nisu sprovedeni
Kad je Rusija u februaru 2022. pokrenula Specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini da bi sačuvala ruski narod na prostoru Donbasa, suočila se sa optužbama da je prekršila sporazume dogovorene u Minsku. Ispostaviće se da Minske sporazume, čiju primenu su garantovale zemlje potpisnice - Francuska, Nemačka, Ukrajina i Rusija, Zapad i Kijev nikada nisu ni planirali da sprovedu.
Minski sporazum 1 i 2 bili su plod višemesečnih pregovora Kijeva i Moskve, koji su, uz ruskog lidera Vladimira Putina, kao i tadašnjeg predsednika Ukrajine Petra Porošenka, usaglašavali su još i nemačka kancelarka Angela Merkel i francuski predsednik Fransoa Oland ("Normandijska četvorka").
Kako se pokazalo devet godina nakon potpisivanja, tri od četiri strane koje su učestvovale u pregovorima nikada nisu ni planirale da ispoštuju dogovor.
Podsetimo, posle državnog udara u Kijevu i svrgavanja predsednika Viktora Janukoviča, na jugoistoku zemlje pokrenuta vojna "antiteroristička" operacija protiv stanovnika Donjecke i Luganske oblasti koji su odbili da se povinuju zvaničnom Kijevu.
Do leta su sukobi između vojske i formacija ukrajinskih nacionalista i milicija eskalirali u potpune vojne operacije korišćenjem teških oklopnih vozila i aviona.
Na teritoriji Donjecke i Luganske oblasti, po rezultatima referenduma, proglašene su Donjecka i Luganska Narodna Republika (DNR i LNR).
Prekid vatre, ali ne i kraj sukoba
Postignutim mirovnim dogovorom iz Minska, 15. februara 2015. godine na snagu je stupio prekid vatre, ali je sukob nastavio da tinja u pozadini, zahvaljujući Zapadu.
Minski dokument podrazumevao je razoružavanje svih nezakonitih grupa i povlačenje iz Ukrajine svih stranih oružanih formacija, tehnike i plaćenika. Obuhvatao je i plan za razmenu zarobljenika na osnovu principa "svi za sve", reformu ustava Ukrajine sa ciljem decentralizacije i fiksiranja posebnog statusa pojedinih regiona Donjecke i Luganske oblasti.
Kako je tada objasnio Putin, dogovor je obuhvatio i povlačenje teškog naoružanja, kao i ustanika u Donbasu.
Merkelova, Oland i Porošenko potvrdili su da nisu ni planirali da sprovedu sporazume. Ispostaviće se da Zapad nije planirao da ispoštuje dogovor o miru, već je sve vreme radio na tome da naoruža Kijev. Takve namere najpre je potvrdila Merkelova, koja je nakon početka Specijalne operacije otkrila namere Zapada.
"Minski sporazum je bio pokušaj da se Ukrajini kupi vreme. Ona je to vreme iskoristila da ojača. Ukrajina iz 2014-2015. nije Ukrajina koju vidite danas", rekla je Merkelova.
Bivša nemačka kancelarka rekla je i da bi ruski predsednik Vladimir Putin tada "lako pregazio" Ukrajinu.
"Takođe sumnjam da je NATO mogao da pruža toliko pomoći Ukrajini kao što to sada čini", kazala je Merkelova za period kada je Kijev pokrenuo ofanzivu protiv proruske populacije u Donjecku i Lugansku.
I Merkelova, i Porošenko i Oland priznali su, međutim, od početka ruske Specijalne vojne operacije u Ukrajini, da je za njih takozvani Kompleks mera za ispunjavanje minskih sporazuma, odnosno "Minsk 2" potpisan 12. februara 2015. godine, bio samo mrtvo slovo na papiru. Bez obzira na to što je dobio podršku Saveta bezbednosti UN i postao obavezujući međunarodnopravni dokument, ispostavilo se da je zapravo bio samo "navlakuša" za Rusiju koja je trebalo da kupi vreme Zapadu da naoruža Ukrajinu i gurne je u rat.
Farsa i kupovina vremena
Naime, misleći da razgovara sa Porošenkom, Merkelova je u telefonskom razgovoru rekla da ne želi da nagađa da li je bilo moguće sprečiti sukob u Ukrajini, ali je priznala da su ga Minski sporazumi svakako odložili i dali Kijevu na vremenu.
"U tom trenutku, kako ne bismo dozvolili da dođe do još gorih stvari, svi smo potpisali sporazume. Jednostavno smatram da su oni Ukrajini dali više vremena za razvoj u periodu od 2014. do 2021. godine". Ovi sporazumi su bili dobri za Kijev, jer zahvaljujući njima Ukrajinci sada mogu da se suprotstave Putinu, objasnila je. "Ukrajina sada ne samo da može da odgovori, već je dobila i međunarodnu podršku", zaključila je Merkelova.
O nameri Zapada govorio je i Porošenko koji je izjavio da je potpisivanje Minskih sporazuma dalo Ukrajini osam godina da "izgradi vojsku, ekonomiju i globalnu proukrajinsku antiputinovsku koaliciju".
I treći potpisnik sporazuma, Fransoa Oland, naveo je da Ukrajina sada ima bolje obučenu i opremljenu vojsku nego 2014.godine, a da je Kijev, zahvaljujući Minskim sporazumima dobio mogućnost da ojača svoje kapacitete. Dodao je i da je sadašnji otpor ukrajinske vojske rezultat diplomatske veštine Francuske i Nemačke, potvrđujući tako direktno umešateljstvo Zapada u konflikt u Ukrajini.
Na Zapadu "više nema prave diplomatije"
Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov izjavio je ranije da na Zapadu "više nema prave diplomatije", istaknuvši da je ona poslednji put "viđena" 2014. i 2015. kada su potpisani Minski sporazumi, ali čak ni tada to nije bila prava diplomatija, već, kako je ocenio, "diplomatija laži".
"Niko od onih koji su potpisali dokumenta pre devet godina, osim ruskog predsednika Vladimira Putina, nije planirao da se drži dogovora", istakao je Lavrov, dodajući da, kako se čini, na Zapadu ne shvataju ni novonastalu geopolitičku realnost, jer među njima neki i dalje pozivaju Rusiju da se vrati na granice od 1991. godine, da preda Krim i prepusti ruski narod torturi kijevskog režima.
Predsednik ruske Državne dume Vjačeslav Volodin rekao je nedavno da bi priznanje ukrajinskog rukovodstva, bivše nemačke kancelarke Angele Merkel i bivšeg francuskog predsednika Fransoa Olanda, da je svrha Minskih sporazuma bila da se Ukrajini "kupi vreme" tokom kojeg će ojačati za nove sukobe sa Rusijom, trebalo da bude dokaz protiv njih na procesu pred međunarodnim krivičnim sudom.
Svesna namera Zapada u dogovoru s Kijevom, Rusija je odlučila da zaštiti ruski narod na istoku Ukrajine, spreči dalje zločine nad civilima na prostoru Donbasa i pokrene Specijalnu vojnu operaciju.
