Do svega ovoga ne bi došlo da... Putin otkrio šta je moglo da spreči operaciju u Ukrajini

Sukob u Ukrajini mogao je da bude izbegnut da nije bilo državnog udara u Kijevu 2014. godine, rekao je ruski predsednik Vladimir Putin.

Obraćajući se majkama ruskih vojnika, Putin je naglasio da su previranja na Majdanu rezultirala direktnom kontrolom Zapada nad ukrajinskim institucijama, preko otvorenih neonacista, kojima Rusija nema drugog izbora nego da se suprotstavi.

Na prelazu vekova, Rusima je rečeno da će sve biti sjajno ako prihvate spoljnu kontrolu i počnu da "igraju na tuđem terenu", rekao je Putin. Trenutnu situaciju su stvorili oni autsajderi koji žele da kontrolišu Rusiju, "uključujući i zonu specijalne vojne operacije", dodao je on.

Ne navodeći Zapad posebno, Putin je rekao da su autsajderi imali značajan uticaj i u Ukrajini, ali su posle 2014. godine stekli potpunu kontrolu nad tom zemljom.

"Razumem da se ovde nismo okupljali radi ozbiljnih diskusija o političkim pitanjima, ali ipak, da nije bilo državnog udara u Ukrajini 2014. godine, do svega ovoga ne bi došlo. Jednostavno ništa od ovoga se ne bi dogodilo", rekao je ruski predsednik.

Prema njegovim rečima, SAD su "porodile" proteste na Majdanu, prema rečima zamenice državnog sekretara Viktorije Nuland, što je dovelo do toga da su ukrajinski nacionalisti preuzeli vlast u februaru 2014. Putin ih je opisao kao "otvorene neonaciste" koji veličaju saradnika nacista iz Drugog svetskog rata Stepana Banderu, ubicu Rusa, Poljaka, Jevreja i "svih drugih, po Hitlerovom naređenju".

"Eto protiv koga se bore naši momci u zoni specijalne vojne operacije", rekao je ruski predsednik. On je rekao i da mnogi Ukrajinci koji im se suprotstavljaju "čak i ne razumeju šta rade" ili shvataju da ih iskorišćavaju.

"Oni igraju tuđu igru, ali mi moramo da se borimo za svoje interese, za svoj narod, za svoju zemlju. I to je ono što mi radimo", rekao je ruski predsednik.

Rusija je poslala trupe u Ukrajinu 24. februara, navodeći kao razlog neuspeh Kijeva da sprovede sporazume iz Minska, koji su imali za cilj da regionima Donjecka i Luganska daju poseban status u okviru ukrajinske države. Sporazumi uz posredovanje Nemačke i Francuske, prvi put su potpisani 2014. Bivši ukrajinski predsednik Pjotr Porošenko je od tada priznao da je glavni cilj Kijeva bio da iskoristi prekid vatre da kupi vreme i "formira moćne oružane snage".

U februaru 2022. Kremlj je priznao republike Donbasa kao nezavisne države i zahtevao da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom zemljom koja se nikada neće pridružiti nijednom zapadnom vojnom bloku. Kijev insistira da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana.