Rusija
Ministarstvo spoljnih poslova Rusije o NATO bombardovanju: I dalje niko nije kažnjen
Bombardovanje Jugoslavije u martu 1999. dramatično je promenilo odnos ruskih vlasti prema Severnoatlantskoj alijansi, kažu ruski eksperti
Povodom 25. godišnjice od NATO agresije na SR Jugoslaviju, Ministarstvo spoljnih poslova Ruske Federacije je danas podsetilo da je Rusija odmah osudila vojnu agresiju Severnoatalntske alijanse uz ocenu da je reč o grubom kršenju međunarodnog prava.
"Kako je tadašnji ruski premijer Jevgenij Pimakov rekao napad NATO nije bio samo agresivan udarac nekoj zemlji već i udar na ceo svetski poredak koji je uspostavljen posle Drugog Svetskog rata", navodi se u saopštenju objavljenom na Telegram kanalu ruskog MSP.
Za 11 nedelja bombardovanja koja su počela na današnji dan 1999. godine, NATO je na SR Jugoslaviju ispalio 3.000 krstarećih projektila, bačeno je 80.000 tona bombi, uključujući kasetne granate i municiju sa osiromašenim uranijumom, podseća se u saopštenju ruskog MSP.
"Prema podacima srpskih vlasti, tokom varvarskih bombardovanja poginulo je oko 2.500 ljudi, uključujući 89 dece. Povređeno je 12.500 hiljada stanovnika i uništeno je 1.500 naselja. Procenjena materijalna šteta varira od 30 do 100 milijardi dolara", navodi rusko MSP.
Ističe se da je vojna operacija SAD i NATO protiv zvaničnog Beograda preduzeta bez odobrenja Saveta bezbednosti UN, pod izgovorom zasnovanom na neosnovanim optužbama da su vlasti SR Jugoslavije izvršile "etničko čišćenje" u srpskoj autonomnoj pokrajni Kosovo i Metohija, što je navodno izazvalo humanitarnu katastrofu u regionu.
"Pre 25 godina, NATO avioni su pokazali svetu šta zapravo znači tzv. humanitarna intervencija, termin koji je koristilo rukovodstvo Sjedinjenih Država i NATO za raketne napade i bombardovanje vojnih i civilnih ciljeva Savezne Republike Jugoslavije, čije je rukovodstvo, u cilju očuvanja jedinstva zemlje, bilo prinuđeno da vodi oružanu borbu protiv albanskih separatista na KiM", navodi se u saopštenju Ministarstva spoljnih poslova Ruske Federacije.
"Pitanje odgovornosti NATO-a za štetu nanetu međunarodnom odnosima i direktno zemlji bombardovanjem Jugoslavije ostaje otvoreno", saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova Rusije.
Podsećaju da niko od predstavnika Alijanse nije kažnjen zbog takvog delovanja protiv SR Jugoslavije.
Bombardovanje Jugoslavije u martu 1999. dramatično je promenilo odnos ruskih vlasti prema Severnoatlantskoj alijansi i pokrenulo lanac razaranja bezbednosti u Evropi, što je dovelo do aktuelnih dešavanja u Ukrajini, ocenili su eksperti u izjavama za "RIA Novosti".
"Bombardovanje Jugoslavije, koje se poklopilo sa prvom etapom širenja NATO-a, bilo je prekretnica u percepciji ruske javnosti i političke elite. Na Zapadu to gotovo niko ne shvata. Zašto je Rusija protiv širenja NATO-a? Sve događaji u jednom lancu evropske politike, u lancu uništavanja evropske bezbednosti, koji je počeo upravo tada. Sada je došlo do logičnog kraja", rekao je šef Centra za međunarodnu bezbednost Ruske akademije nauka akademik Aleksej Arbatov.
I predsednica Ruske asocijacije za evroatlantsku saradnju Tatjana Parhalina slaže se da su događaji u Jugoslaviji postavili temelje za sadašnju konfrontaciju Rusije i Zapada.
"Ta sfera otuđenja koja je počela tada, pre dve i po decenije, u velikoj meri je dovela do ovoga što imamo sada, do konfrontacije koju vidimo između Rusije i Zapada tokom ne samo sukoba u Ukrajini, već i drugih regionalnih sukoba", ukazala je Parhalina.
Govoreći o istorijskom značaju događaja u Jugoslaviji, ona je dodala da su bombardovanje stvorilo presedan "sa kojim se nisu složile sve članice Saveta bezbednosti", podsećajući da Rusija nije podržala akcije Alijanse.
Još jedan presedan, prema Alekseju Arbatovu, bila je upotreba granata sa osiromašenim uranijumom što su učinile NATO snage. On je napomenuo da, iako se takvi projektili ne koriste u svrhu radioaktivne kontaminacije, studije koje su dugo rađene pokazale su da čak i tako osiromašeni uranijum i dalje utiče na zdravlje ljudi u smislu radioaktivnih posledica.
Trenutno je, kako primećuje Tatjana Paralica, većina Srba "postepeno prevazišla posledice", a kako Beograd bude napredovao na putu evropskih integracija, "ovi događaji će sve više bledeti".
Istovremeno, prema mišljenju stručnjaka, nije moguće potpuno izbrisati sećanja na agresiju zapadne koalicije na Jugoslaviju.
"Sada vidimo da se to manifestuje u tome što Srbija ima potpuno drugačiji odnos prema dešavanjima u Ukrajini od većine evropskih zemalja", zaključio je Arbatov.
