Multipolarni svet, jačanje saradnje i poseta Putina: O čemu su razgovarali Lavrov i Si?
"Treba jačati odbranu na Zapadu i tražiti prijatelje na Istoku", ovo su reči čuvenog ruskog kneza Aleksandra Nevskog, koji je vladao u 13. veku. Iako je od tada prošlo osam vekova, politika Rusije se nije drastično promenila, na šta ukazuje poseta ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova Kini, kao i kako je dočekan u Pekingu.
Rusija i Kina nisu uvek imali sjajne odnose, ali poslednjih godina saradnja Moskve i Pekinga je na najvišem mogućem nivou, kako ekonomski, tako i politički. Obe zemlje vode svoju nezavisnu politiku, suprostavljaju se pritisku i vrednostima s Zapada, što samo jača odnose dveju od tri velesila na svetu.
Multipolarni svet
Rusija je jedina zemlja koja se otvoreno suprostavila jednopolarnom zapadnom svetu kada je započela Specijalnu vojnu operaciju. Od tada su mnoge zemlje preispitale odnos prema svojoj nacionalnoj politici i Kolektivnom zapadu. Sve je to uticalo na ubrzavanje procesa dedolarizacije, na razvoj sopstvene privrede, proširenje BRIKS-a, dobijanja na značaju ŠOS-a i pomirenju niza zemalja, kao što su to učinile Saudijska Arabija i Iran.
Kina takođe igra veliku ulogu u formiranju novog multipolarnog sveta. Peking ima sve veći uticaj i na rastuće ekonomije, ali i na razvijene zemlje, pre svega u arapskom svetu.
"Rusija i Kina treba da jačaju strateško partnerstvo u međunarodnoj areni, da deluju odgovorno u kontekstu do sada neviđenih promena globalnih razmera i da imaju glavnu ulogu u formiranju sudbine čovečanstva", poručio je Si Đinping na sastanku koji se održao u Domu naroda.
Posebno treba istaći koliko Kina postaje dominantna u Aziji i Africi. To primećuje i niz zemalja koje sve češće razvijaju dobre odnose sa Pekingom.
"Više puta su naši lideri, predsednik Putin i predsedavajući Si Đinping, isticali rešenost Rusije i Kine da se odupru pokušajima da se uspori formiranje multipolarnog sveta i davno zaostali procesi demokratizacije i pravde koji kucaju na vrata savremenog svetskog poretka. SAD i njihovi saveznici pokušavaju da zaustave, uspore svoju nepravednu poziciju u međunarodnom sistemu. Sećamo se kako su naši lideri formulisali zadatak da stojimo leđa uz leđa, rame uz rame, na putu pokušaja usporavanja objektivnog toka istorije", rekao je Sergej Lavrov tokom posete Kini.
Jačanje saradnje i poseta Putina
Poseta Lavrova Kini je samo jedan od koraka u unapređenju odnosa Moskve i Pekinga. Tokom svoje posete, prvi čovek ruske diplomatije je sa svojim kineskim kolegom potpisao plan konsultacija na nivou Ministarstva spoljnih poslova za 2024. godinu. U skorije vreme treba očekivati i posetu predsednika Putina.
"Putovanje se može posmatrati u kontekstu priprema za Putinovu posetu. Nivo odnosa Rusije i Kine je visok. Obavestićemo vas o datumima", izjavio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.
Ministarstvo spoljnih poslova Rusije potvrdilo je da će ruski lider Vladimir Putin ove godine posetiti Kinu, iako još uvek nema zvaničnih datuma.
Putin i Si će svakako imati o čemu da razgovaraju, posebno u vezi sa ekonomskom saradnjom, uprkos mnogobrojnim antiruskim sankcijama i pritiscima na Kinu. U 2023. trgovinski promet između Rusije i Kine porastao je za 26,3 odsto i došao do cifre od 240,11 milijardi dolara. Tokom prošle godine, izvoz iz Kine u Rusiju porastao je za 46,9 odsto i iznosio je oko 110,97 milijardi dolara. Ruski izvoz u Kinu porastao je za 12,7 odsto u odnosu na 2022. godinu, dostigavši 129,13 milijardi dolara. Ovo su rekordne cifre, ali ne i konačne.
Sankcije će, takođe, biti jedna od tema budućeg razgovora lidera Rusije i Kine, pogotovo što Peking odoleva pritiscima zbog saradnje sa Moskvom.
"Veoma detaljno smo razgovarali o konkretnim ekonomskim prazninama koje nastaju kao rezultat nezakonite politike jednostranih sankcija i koje ćemo rešavati u okviru BRIKS-a i ŠOS-a", kazao je Lavrov na zajedničkoj konferenciji sa šefom kineske diplomatije Vang Jiem.
Potrebno je istaći da se poseta Lavrova Kini dogodila samo dan nakon dolaska u Peking ministarke finansija Sjedinjenih Američkih Država Dženet Jelen. Ona je na konferenciji za novinare istakla da su SAD i dalje zabrinute zbog uloge koju neke kompanije, uključujući i kineske, imaju u ruskim vojnim nabavkama i poručila da kompanije ne treba da pružaju materijalnu podršku Moskvi, jer će u suprotnom imati ozbiljne posledice.
"Predsednik Džozef Bajden i ja potpuno smo odlučni da učinimo sve što je moguće kako bismo zaustavili protok robe kojom se podržava odbrambena industrijska Moskve i pomaže joj u ratu protiv Kijeva", kazala je Jelenova.
Dok Rusija i Kina planiraju dalji razvoj i povećanje trgovinskog prometa, SAD prete Kini u Pekingu, koji ne želi da sluša lekcije Vašingtona i direktno govori da odnosi sa Rusijom neće biti narušeni i ograničeni.
Da li će Kina da nastavi da trguje sa SAD? Naravno, bez obzira na to što je promet u 2023. opao za 11,6 odsto. Da li će Kina izvući zaključke nakon pretnji? Sigurno. Kao što je sigurno da će odnosi Moskve i Pekinga nastaviti da napreduju.