Sport
Partizanove junačke noći u Evropi: Kad moraš da zapneš, niko te ne pita da li možeš
Ekipa Gordana Petrića je od dvodnevnog puta u Moldaviju dobila delimično oporavljen povređeni ponos, nove osmehe i evropsku pobedu pred presudni revanš u Beogradu
Otišli su fudbaleri Partizana u Moldaviju "pokisli", iako je u Beogradu ovih dana bilo suvo. Onih 0:4 protiv Mladosti GAT usred Humske naterali su igrače da pognu glave, a trenera Gordana Petrića da se zapita šta je to bilo toliko loše prošlog vikenda.
Dva dana kasnije, Partizan se u Srbiju vratio sa pobedom protiv Šerifa u prvom meču plej-ofa za plasman u osminu finala Lige konferencije. Sa prednošću vrednom produžetka evropskog proleća i raspoloženjem koje je prošarano nekim novim osmesima.
Istina, ne bi smeli crno-beli da zaborave da su u Kupu Srbije ispali već na startu od drugoligaša, da su u Superligi čak 11 bodova iza Crvene zvezde i da trofej nisu osvojili od 2019. godine.
Ali to ne bi trebalo da im uskrati zadovoljstvo zbog pobede izvojevane u Kišinjevu, na teškom terenu i praznom stadionu. Kada se okolnosti iz same utakmice dodaju u jednačinu, jasno je da je Petrićev tim izgarao do važnog trijumfa.
Partizanova junačka gostovanja sa 10 igrača
Imao je Partizan na startu drugog poluvremena vođstvo od 1:0 golom Rikarda Gomeša iz finiša prvog dela igre, kada je Igoru Vujačiću bilo potrebno samo pet minuta da napravi neoprezan start i zasluži direktan crveni karton. Crno-beli su punih 40 minuta morali da igraju sa deset igrača, na neugodnom gostovanju, i da se momački združe u kompaktnu celinu, ne bi li izdržali i sačuvali vođstvo.
Uspeli su u tome - pomogli su im niski blok, organizovanost i disciplina, znalačko snalaženje kada više ništa nije bitno osim onog "daj da se stisnemo još malo". Ali nije ovo prvi put Partizanu da se našao u nezavidnoj poziciji na evropskom gostovanju ove sezone. Protiv Slovacka u Češkoj je posle 22. minuta semafor pokazivao 2:0 za domaće, uz crveni karton Kristijana Belića.
Tada su crno-beli na "ludilo" napadačke linije vođene Fusenijem Dijabateom stigli do tri gola i remija 3:3. Sada je bilo neophodno nešto sasvim suprotno - smirenost, kontrola, čist um. I to Petrićevi puleni umeju da izvedu, bez važnih igrača, poput kapitena Slobodana Uroševića.
Kad moraš da zablistaš, niko te ne pita
Nekoliko igrača Partizana se na ovom meču naročito istaklo. Svetozar Marković je predvodio odbranu na pravi način, samo šaku dana nakon što je bio deo katastrofalne odbrane protiv novosadske Mladosti. Ovde je u odsustvu Siniše Saničanina preuzeo odgovornost, a kada je Vujačić dobio crveni karton, još jače je morao da "zategne" sve oko sebe i doraste izazovu.
Uz njega, Ljubomir Fejsa je partijom na mestu zadnjeg veznog uspeo da donese dodatnu čvrstinu, pa čak i da uskoči na mesto štopera dok u igru nije ušao rezervni štoper umesto isključenog Crnogorca. Bio je to mladi Mihajlo Ilić, po godinama još uvek omladinac, koji se zrelo snašao i nije pravio nikakve greške.
Ali niko nije tako zablistao kada je najjače morao, kao što je to bio slučaj sa igračem utakmice Aleksandrom Popovićem.
Čuvar mreže Partizana bio je na ovom meču pravi zaštitnik svog gola. Kada je rezultat bio 0:0, u nekoliko navrata je majstorski sprečavao Šerif da se osili i dođe do vođstva. Kada je 1:0 trebalo sačuvati, ostao je čistog fokusa - uvek pravovremeno istrčavao na centaršuteve, uvek dobro pozicioniran prilikom udaraca rivala.
Rikardov evropski jubilej u pravi čas
Čovek odluke u rezultatskom smislu bio je Rikardo Gomeš. Golgeter sa Zelenortskih Ostrva je umeo da ima svoje slabe evropske večeri, ali u Kišinjevu je bio raspoložen da se ganja sa rivalskim štoperima Garanangom i Kikijem. Gol je postigao onako kako pravi napadači to čine - proturivši loptu taman tamo gde ona jedino može da prođe, pa čak i kad mora da "očeše" nogu protivničkog igrača. Stvorio je još jednu odličnu šansu Kvinsiju Menigu koju ovaj nije materijalizovao, imao i jedan pokušaj iz teške pozicije, ali na kraju sve to nije bilo tako važno.
Rikardo je pobedu doneo svojim 20. golom u evropskim takmičenjima u dresu Partizana, čime je dodatno poboljšao rekord koji već neko vreme drži. Stigao je i do ukupno 84. gola za crno-bele, čime je postao stranac sa najviše golova za neki srpski klub. Prestigao je El Fardua Bena i njegov učinak u Crvenoj zvezdi.
Sada još samo da Rikardo i drugovi prestignu Šerif i u revanšu, pa da Partizan u martu dočeka osminu finala Lige konferencije. Za neke nove junačke noći u Evropi.
