Sport

Keržakov za RT Balkan: Ljudi u Srbiji vole Ruse, tako da ni ja nisam izuzetak

Ovog leta Fudbalski klub Spartak iz Subotice dobio je novog trenera i to ne bilo kog, već Aleksandra Keržakova – najboljeg strelca u istoriji reprezentacije Rusije i tamošnje Premijer lige. Mladi trener je u intervju za RT Balkan otkrio zašto mu je lako da se prilagodi životu u Srbiji, govorio je o profesionalnim ambicijama, svojoj porodici, ali se prisetio i nekih trenutaka iz svoje bogate igračke karijere
Keržakov za RT Balkan: Ljudi u Srbiji vole Ruse, tako da ni ja nisam izuzetak© RT Balkan

Keržakov ima 40 godina, ali iza sebe ima već nekoliko sezona kao trener – vodio je mlađe kategorije ruske reprezentacije, potom Tom iz Tomska, Nižnji Novgorod i Karmiotisu, pre nego što je preuzeo Spartak.

Legendarni fudbaler Rusije više puta je istakao da se lako dogovorio sa čelnicima Spartaka sa kojim je dobro startovao u Superligi Srbije.

U prva tri gola klub iz Subotice zabeležio je dve pobede, prethodnog vikenda je na svom stadionu deklasirao Železničar iz Pančeva, te je jasno da Aleksandru prija život u Srbiji.

"Ovde sam dva meseca. Prve tri nedelje smo bili na pripremama. Nakon toga mi je doputovala porodica – žena sa sinom. Trenutno živimo u Novom Sadu, pošto sin mora da pohađa školu. A u Novom Sadu postoji međunarodna škola, tako da smo odabrali taj grad", rekao je Keržakov na početku razgovora za RT Balkan.

"Što se tiče načina života, sve mi odgovara, porodica i ja se osećamo komforno. Sin je već počeo da se bavi fudbalom, pohađa lokalnu akademiju. Generalno nam se sve sviđa!"

On je istakao i prednosti života u Srbiji.

"Meni kao treneru se sviđa što Srbija nije toliko velika zemlja kao Rusija. Ovde ne treba da se pređe velika kilometraža da bi se odigrao meč na strani. To je, verovatno, jedan od pozitivnih momenata. Što se tiče načina života, ne osećam ništa negativno. Pogotovo što već počinjem da razumem šta ljudi govore, to mnogo pomaže da se adaptirate. Takođe, odnos prema meni ima veliki uticaj kako se ja osećam, tako da sa time nemam nikakvih problema."

Aleksandar Keržakov je tokom igračke karijere nastupao za Zenit, Sevilju, Dinamo iz Moskve i Cirih.

Fudbal ga je odveo na različite strane sveta, živeo je u Španiji, Švajcarskoj, Kipru...  Da li je u odnosu na te zemlje prilagođavanje na život u Srbiji bilo lakše, zbog odnosa naših naroda?

"Život fudbalera i trenera se malo razlikuje. Sada sam već odrasla osoba, tako da, naravno, ima razlike. Dobro ste primetili što se tiče jezika. Meni je dosta lakše da ga razumem. Razumem skoro sve šta govorite. Već mogu da razlikujem poznate reči. Takođe, vidim kako ovde vole Ruse, kako se dobro odnose prema njima. Ni ja nisam izuzetak, tako da mi je zbog toga mnogo komfornije ovde. Neću da kažem da su se prema meni odnosili loše u drugim državama, ali ovde osećam bliskost Srba i Rusa."

Keržakov sa porodicom živi u Novom sadu koji je, interesantno, pobratim sa ruskim gradom Nižnjim Novgorodom, u kojem je ovaj trener imao priliku da radi.

"Nisam znao da su Novi Sad i Nižnji Novgorod pobratimi. Baš mi je drago, pošto moja porodica i ja imamo veoma lepe uspomene odatle. Taj grad mi nije nepoznat – moj otac je rođen 30 kilometara od Nižnjeg Novgoroda. Tada se zvao Gorki."

"Ne vidim sličnosti jer gradovi ne liče jedan na drugi. Nižnji Novgorod je veliki industrijski grad u kojem se nalazi ogromna fabrika automobila. Novi Sad mi se izuzetno dopada jer je jako prijatan i nije prevelik. Meni se veoma sviđaju takvi gradovi."

A nešto malo severnije, zbog odličnog početka sezone, apetiti su malo porasli. Šta neko ko dolazi sa strane može da nam kaže o kvalitetu srpskog fudbala?

"Što se tiče nivoa fudbala u Srbiji, ovde postoji hegemon, lider srspkog fudbala – Crvena zvezda, koja je po nivou igre iznad drugih ekipa. Postoje još tri-četiri kluba koji su i prošle sezone pokazali dobar rezultat i izborili učešće u evropskim takmičenjima. Ostale ekipe su slične po nivou igre. Srbija se razlikuje od Rusije time što je jedan od glavnih ciljeva – priprema mladih igrača za prodaju u veće timove i druge zemlje. To je prva razlika koju sam primetio za tako kratak period ovde."

Kako se snalazite sa srpskim jezikom?

"Dosta dobro razumem jezik jer ima puno sličnih reči kao u ruskom. Ima puno staroslovenskih reči koje redovno čuješ u srpskom jeziku pa možeš da povežeš i spojiš to u rečenicu. Mislim da treba učiti jezik zemlje u kojoj radiš. To ću i da radim. Trudim se tokom treninga da koristim srpske reči kako bi me igrači razumeli. Potrebno mi je vreme, ali mislim da ću uspeti da savladam jezik koliko je moguće".

Trenerska karijera

Keržakov nije prvi stranac trener u Srbiji, čak nije ni prvi Rus u Spartaku – pre njega tim je vodio Andrej Černišov.

Neki od njih su imali uspeha, ali neki, poput Jirgena Rebera, Zdenjeka Zemana, Sa Pinta ili selektora Havijera Klementea, baš i nisu. Da li to može da izazove strah od neuspeha?

"Pre svega, što se tiče imena koje ste nabrojali, ne mislim da mogu da stanem sa njima u jedan red jer su to formirani treneri i veoma velika imena u fudbalu. Da li se bojim neuspeha? Ne, jer verujem u svoje mogućnosti i mogućnosti svoje ekipe. Znam da ću dati svoj maksimum da postignemo rezultat i razvijemo Spartak."

Tokom karijere je sarađivao sa mnogim velikim imenima svetskog fudbala, poput Dika Advokata i Fabija Kapela. Ipak, najviše saveta dobio je od nekog drugog.

"Poslednji put sam pričao sa Kapelom pre nekih godinu dana. Kada sam počeo da radim kao trener, najviše sam komunicirao sa (Mirčeom) Lučeskuom, on mi je podelio nekoliko saveta. Trenutno održavam kontakt sa asistentom Lučana Spaletija. Teško je dobiti neki savet jer su u fudbalu uvek različite situacije, razni nivoi. Za čoveka koji je na početku, ta podrška i lepe reči od ljudi koji su toliko postigli u fudbalu imaju veliki značaj."

Ako neko zna kako se postižu golovi, to je Aleksandar Keržakov. U karijeri je tresao mreže u svim klubovima u kojima je igrao, pa je tako najbolji strelac u istoriji Zenita sa više od 160 pogodaka. Sa 30 golova deli rekord najboljeg strelca reprezentacije Rusije sa Artjomom Dzjubom.

Osvajao je nacionalna prvenstva, kupove, evropska takmičenja... Može li to iskustvo preneti mladim fudbalerima u Srbiji?

"Postoji velika razlika između prvog tima i mlađih kategorija. Treneru prvog tima je veoma teško da se bavi obukom mladih igrača koji mu dolaze iz akademije. Time treba da se bavi akademija", rekao je Keržakov i objasnio kakva je situacija u našoj zemlji:

"Srbija ima izuzetno mnogo mladih i talentovanih igrača. To se vidi po tome koliko Srba igra u Evropi u velikim klubovima. Jedino što ja mogu sada da učinim je da pričam sa njima i da im prenesem svoje životno iskustvo, da im objasnim koje loše momente mogu da izbegnu. Za mene, kao trenera i bivšeg fudbalera, koji je postigao neki rezultat, najbitnije je da budem potpuno posvećen radu, treninzima i generalno fudbalu. Svako treba da shvati šta mu je bitnije – fudbal ili sve ostalo. Ne možete postići rezultat ako se potpuno ne posvetiš fudbalu."

Šta je tajna uspeha srpskih fudbalera u Rusiji?

U vreme kada je Keržakov žario i palio ruskim fudbalom, veliku ulogu igrali su i srpski fudbaleri. Primera radi, delio je svlačionicu sa Dankom Lazovićem, Aleksandrom Lukovićem i Branislavom Ivanovićem.

Nemanja Vidić je u Spartaku stasao za Mančester junajted, spomenuti Ivanović u Lokomotivi za Čelsi, Zoran Tošić postao legenda u Moskvi, a Savo Milošević je doneo istorijsku titulu Rubinu, a tu je i Miloš Krasić, osvajač Kupa UEFA sa CSKA.

"Mislim da je to pre svega vezano za adaptaciju. Kada su oni dolazili u Rusiju bili su dosta mlađi, ali su već imali igračke kvalitete. Mladi fudbaleri kada se sele u druge države često imaju problem sa prilagođavanjem."

Tajna uspeha srpskih fudbalera u Rusiji
Tajna uspeha srpskih fudbalera u Rusiji
Srpskim fudbalerima, kao i Srbima generalno, koji dolaze u Rusiju i obrnuto, mnogo je lakše da se prilagode životu. Sličan jezik, sličan mentalitet. To je bilo ključno za mlade srpske fudbalere koji su dolazili u Rusiju, pogotovo što su imali dobru fudbalsku pozadinu.

Strahinja Eraković je poslednji u nizu srpskih fudbalera koji je otišao baš u Aleksandrom klub – Zenit.

"Da budem iskren, nisam video Erakovićevu igru. Ali moj brat koji igra sa njim u Zenitu, kaže da je to dobar fudbaler, izuzetno perspektivan. Ali sve će zavisiti samo od njega, koliko on bude napredovao."

Nezaobilazna tema tokom razgovora je bila i situacija u kojoj se nalazi ruski fudbal. UEFA i FIFA su izbacile Rusiju iz međunarodnih takmičenja i zabranile tamošnjim klubovima da igraju u Evropi.

"Naravno, to je veliki udarac za ruski fudbal, za ruske navijače. Svi bismo mi hteli da vidimo naše ekipe u Ligi šampiona i drugim evropskim takmičenjima."

I nacionalni tim je ostao bez šansi da se nađe na Evropskom ili Svetskom prvenstvu.

"Reprezentacija ne igra zvanične mečeve, što utiče na njen nivo igre. Kada se ne takmičite sa jakim protivnicima ne možete da napredujete. Ne znam šta će se desiti u budućnosti. Kao navijač reprezentacije Rusije i čovek koji voli fudbal, hteo bih da naše ekipe i reprezentaciju što pre puste da se takmiče u zvaničnim utakmicama", rekao je Aleksandar Keržakov za RT Balkan.

image