Sport
Pevala je tad cela planeta, kad je Zvezda bila prvak sveta
Istorija se ne piše tek tako i svaki dan, u istoriju se ne ulazi slučajno ili pukom srećom, istorija se ne sme olako zaboravljati i smatrati nebitnom. Na današnji dan, pre 32 godine, Fudbalski klub Crvena zvezda ispisao je, ne samo klupsku, već istoriju zemlje, regiona, pa slobodno se može reći i samog fudbala
Bilo je to u neka druga, mnogi bi rekli možda i po fudbal jednostavnija vremena...
Vremena kada je David pokazao svim Golijatima da, kada imaš tim, sklopljenu slagalicu i mozaik i da kada dišeš, trčiš i igraš kao jedan, možeš da ostvariš i najviše, nezamislive ciljeve.
Taj 8. decembar 1991. godine, ostaće zlatnim slovima ispisan u istoriju Crvene zvezde, jugoslovenskog, srpskog i svetskog fudbala.
Nakon neverovatnog uspeha ostvarenog nekoliko meseci ranije u Bariju, crveno-beli su sezonu i celu jednu epohu, krunisali u Tokiju, kada su se popeli na krov planete.
Put do večnosti i najvećeg uspeha
Za kratko ćemo se vratiti do 29. maja, te čuvene 1991. godine.
Crvena zvezda je na stadionu "Sveti Nikola" u Bariju uspela da, nakon boljeg izvođenja penala 0:0 (5:3), premosti i poslednju prepreku zvanu Olimpik iz Marselja.
Godine i godine sklapanja tog tima, ulaganja i uigravanja projekta šampionske i na svakom polju dominantne Crvene zvezde, napokon je dobio nagradu u vidu titule najboljeg tima u Evropi.
Redom su padali Grashopers, Glazgov rendžers, Dinamo Drezden, veliki Bajern i na kraju često potcenjivani Olimpik.
O kakvom se uspehu radi, neće možda dovoljno dobro dočarati ni svih dvadesetak hiljada "delija" na stadionu u Bariju, niti reke ljudi na ulicama gradova širom Srbije i Jugoslavije, već podatak da je Crvena zvezda tog trenutka promenila fudbal.
Da li zbog činjenice da se onaj pomenuti David izdigao iznad svih Golijata, ili zbog nekih drugih, organizaciono-marketinško-logističkih stvari, UEFA je odlučila da promeni format takmičenja i uvede sistem grupne faze u projekat koji danas znamo pod imenom Liga šampiona.
Nekoliko meseci kasnije, crveno-beli otišli su nekoliko koraka dalje...
Pevala je tad cela planeta, kad je Zvezda bila prvak sveta
Tokio, 8. decembar 1991. godine i igra "mačke i miša" na nacionalnom stadionu u Japanu.
Pred 60 hiljada gledalaca, Crvena zvezda je savladala šampiona Južne Amerike, klub Kolo Kolo iz Čilea.
Uz sve izostanke, odlaske i ostale prepreke, Crvena zvezda je savladala čileanski tim sa ubedljivih 3:0.
Iako bez trenera Ljupka Petrovića, ali i igrača Stevana Stojanovića, Dragiše Binića, Roberta Prosinečkog, Refika Šabanadžovića i Slobodana Marovića, fudbaleri Zvezde svakako su bili prepuni samopouzdanja nakon pobede nad Olimpikom u finalu Kupa evropskih šampiona, pa su od prvog do poslednjeg minuta bila dominantni.
Vođeni trenerskom palicom Vladice Popovića, crveno-beli su pregazili južnoameričkog šampiona.
Crvena zvezda je nastupila u sledećem sastavu: Milojević, Radinović, Vasilijević, Jugović, Belodedić, Najdoski, Stošić, Ratković, Pančev, Savićević, Mihajlović.
Vladimir Jugović je u 19. minutu načeo rivala, a Zvezdu nije mogao da spreči ni crveni karton Dejana Savićevića u 42. minutu.
Iako je imala igrača manje, Zvezda je nastavljala da dominira, napada i postiže golove.
Jugović je 58. minutu drugim golom povisio na 2:0, a Darko Pančev je u 72. stavio "tačku na i", te krunisao jednu neverovatnu godinu, ali i epohu.
Crvena zvezda je nakon titule šampiona Evrope, podigla i pehar namenjen prvaku sveta.
Srpski klub postao je prvi i jedini tim iz istočne Evrope koji je osvojio klupsku titulu prvaka sveta, a Zvezda je takođe postala i ostala jedina ekipa iz ovog dela "starog kontinenta" koja je objedinila evropsku i svetsku klupsku titulu.
Rumunska Steaua je pet godina ranije imala istu šansu, ali su u Tokiju poraženi od Rivera sa 1:0.
Fudbal i Zvezda danas
Mnogo je prošlo i mnogo se promenilo u odnosu na opisane uspehe.
Fudbal sve više teži biznisu i sportu u kojem je presudno sredstvo uglavnom novac.
Teško je uopšte zamisliti da jedan tim, onaj koji ne važi za giganta iz "liga petica", ostvari zapažen rezultat – kako u Ligi šampiona, tako i na globalnom planu.
Danas, 32 godine od Zvezdinog uspeha, nijedna ekipa iz istočne Evrope nije bila čak ni u prilici da se domogne završnica pomenutih turnira, a kamoli da ih osvoji.
Što se tiče srpskog kluba, on je naredne tri decenije bio svedok propadanja jednog sistema, često i instrument borbe koja nije imala mnogo veze sa sportom, što ga je u jednom trenutku dovelo na najniže grane.
Od krova Evrope i sveta, stizali su crveno-beli i do ponora fudbalskog okeana, odnosno 200. pozicije na UEFA rang-listi.
Na godišnjicu velikog uspeha, Zvezda zauzima 46. mesto na listi najboljih klubova u Evropi, a nakon dugog niza godina, uspela je da kao šampion Srbije izbori plasman u Ligu šampiona.
Time je i zvanično napravila korak ispred ostalih timova sa ovih prostora i ustoličila se kao najbolji tim Balkana.
U proteklom periodu, tim iz Ljutice Bogdana uspevao je da skine "skalp" i osvoji bodove protiv timova kakvi su Liverpul, Milan, Napoli, Arsenal...
Ipak, daleko je ova Baharova zvezda od elite, a posebno statusa one iz Tokija, čemu svedoči i činjenica da je osvojila tek jedan bod u pet odigranih utakmica u grupnoj fazi Lige šampiona.
Verovatno se nikada više Zvezda neće vratiti u visine u kojima je nekad živela i letela.
Za tako nešto ostaju samo mašta i san, ali dok je sveta i veka, crveno-belima niko ne može oduzeti činjenicu da su bili prvaci sveta.
